Valjda zaokupljenoj „mlečnim skandalom“, javnosti je potpuno promakla odluka Komisije za zaštitu konkurencije kojom se firmi Sunoko, odnosno Miodragu Kostiću, dozvoljava da kupi Helenik šuger.

Time je potvrđena najava koja se na sajtu Novog magazina našla pre tri meseca. Da podsetimo, Kostić je prošle godine pokazao nameru da kupi Helenik šuger, ali mu antimonopolska komisija to nije dozvolila. Kostić se žalio Upravnom sudu koji je, ne upuštajući se u sadržinu spora, zbog proceduralnih grešaka u prvobitnom postupku, predmet vratio Komisiji na ponovno odlučivanje. Krajem oktobra pisali smo da „u Komisiji sada postoji raspoloženje da se ranije doneta odluka promeni“. To se, dakle, ovih dana i obistinilo.

Ono što je u toj odluci zanimljivo, jeste da je Komisija istovremeno Kostiću naložila da proda jednu od dve šećerane koje poseduje grčka kompanija. Komisija takvu svoju odluku objašnjava namerom da se Kostićev udeo na tržištu smanji. Ako bi kupio obe šećerane, “Crvenku” u istoimenom mestu i “Šajkašku“ u Žablju, Kostić bi imao oko 80 odsto tržišta; sa jednom manje imaće 65 odsto, tvrdi Komisija.

Problematično je to što je Komisija tačno propisala koju šećeranu mora da proda – onu u Žablju. Šta je tu, da kažemo, sumnjivo? Pa, u najkraćem, to što na taj način Komisija savršeno ide na ruku Kostiću. Jer, njemu ta šećerana i ne treba. Ona u Crvenki je super šećerana, nova, moderna, efikasna.

Šećerana u Žablju je zastarela, malo je verovatno da će iko hteti da je kupi, a Kostiću bi dobro došlo da je se otarasi. U drugim lako može da nadoknadi to što bi izgubio gašenjem „Šajkaške“.

Uostalom od četiri koje sada ima – Vrbasu, Pećincima, Kovačici i Baču – ova poslednja ni sada ne radi. Svako ko se imalo razume u industriju šećera u Srbiji sve to zna. Prosto je nemoguće da to ne zna Komisija za zaštitu konkurencije.

Novi magazin, 21.02.2013.

Peščanik.net, 21.02.2013.

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević (Svi tekstovi)