Odluka Velike porote iz Fergusona da policajca Darena Vilsona oslobodi optužbe za ubistvo afroameričkog tinejdžera Majkla Brauna je bezdušna, ali ne iznenađuje. Ovaj slučaj treba sagledati u kontekstu istorije istraga i krivičnih gonjenja u značajnijim slučajevima policijskog nasilja, kao i sistemske i rasističke policijske brutalnosti u USA. Mislim da će ovaj pregled biti koristan pokretu za pravdu u slučaju Majkla Brauna i svima koji su uključeni u širu borbu protiv policijskog nasilja u Americi.
Ono što sledi je, dakle, kratka istorija najpoznatijih slučajeva u kojima je revolt američke javnosti prisilio pravni sistem da se pozabavi slučajevima rasno motivisane policijske brutalnosti, pri čemu postignuti rezultati nisu bili, blago rečeno, zadovoljavajući.
Čikago
Tokom poslednjih 45 godina Čikago je, kada je krivično gonjenje pripadnika policije za torturu u pitanju, tipičan primer ravnodušnosti i zataškavanja od strane zvaničnika.
Dana 4. decembra 1969, vođe Crnih pantera Fred Hempton i Mark Klark brutalno su ubijeni u policijskoj raciji u koju su bili umešani državni tužilac oblasti Kuk i „Cointelpro“ program Federalnog istražnog biroa (FBI). Negodovanje javnosti dovelo je do federalne istrage o kršenju ljudskih prava. Uprkos nalazu da su policajci tokom racije ispalili više od 90 hitaca kao odgovor na samo jedan Crnih pantera, Velika porota 1970. nije podigla optužnicu, već je u svom izveštaju podjednako okrivila i počinioce i žrtve.
Zbog gneva javnosti posle ove odluke, imenovan je specijalni tužilac koji je bio suočen sa ekstremnim otporom zvaničnika. On je uspeo da podigne optužnicu protiv policije i državnih tužilaca odgovornih za planiranje i sprovođenje racija – ali ne za ubistvo i pokušaj ubistva, već samo za ometanje pravde.
Slučaj je na sudu dospeo pred sudiju sa političkim vezama, koji ga je odbacio ne zatraživši čak ni da vidi odbranu optuženih zvaničnika. Gnev je i ovoga puta, naročito u afroameričkoj zajednici, bio toliko žestok da je nedelju dana nakon što je 1972. doneta ova presuda, smenjen glavni tužilac Edvard V. Hanrahan.
Skandalizujući slučaj policijske torture „Džon Berdž“ još jedan je upečatljiv primer. Dokazi koji su tokom godina otkrivani pokazali su da je grupa detektiva čikaške policije, većinom belaca i predvođena Džonom Berdžom, u periodu od 1972. do 1991. mučila najmanje 120 Afroamerikanaca.
Još su 1982. državnom tužiocu okruga Kuk, Ričardu M. Dejliju, ponuđeni čvrsti dokazi mučenja, ali on nije ispitao, niti je optužio Berdža i njegove ljude. Dejlijev kabinet je narednih sedam godina nastavljao da se služi priznanjima žrtava iznuđenih torturom. Mnoge od ovih ljudi je poslao u zatvor, osudivši na smrt desetoricu, premda su ih kasnije spasli moratorijum na smrtne kazne iz 2000. i pomilovanje tadašnjeg guvernera Džordža Rajana iz 2003.
Godine 1989. lokalno državno tužilaštvo odbilo je da otvori istragu o tome, a isto su učinili i ministarstvo pravde 1996. i državni tužilac okruga Kuk Ričard Divajn pet godina kasnije. Zbog neprekidnog pritiska javnosti, istraga torture dodeljena je 2001. politički povezanom specijalnom tužiocu. Međutim, nakon istrage koja je trajala četiri godine i koštala sedam miliona dolara, i on je odbio da podigne optužnicu objavivši umesto toga zataškavajući izveštaj koji je Dejlija, Divajna i brojne visoke zvaničnike čikaške policije – oslobodio optužbi.
Tek je 2008. državni tužilac optužio Berdža za krivokletstvo i ometanje pravde, za šta je 2010. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri i po godine. Nakon toga, međutim, državni tužilac je odbio da za ista dela goni i Berdžove saučesnike.
Nju Orleans
Čikago nije usamljeni primer toga koliko je teško izdejstvovati pravdu za žrtve policijskog nasilja. U Nju Orleansu je 1980. grupa belih detektiva odgovorila na ubistvo belog policajca terorisanjem tamošnje crne zajednice Alžira, ubivši pritom četvoro nedužnih ljudi i mučeći mnoge druge „booking and bagging“ metodom: prebijanjem osumnjičenih telefonskim imenicima i gušenjem plastičnim vrećama navučenim preko glave.
Od sedmorice policajaca protiv kojih je ministarstvo pravde podnelo optužnice za narušavanje ljudskih prava mučenjem jedne od žrtava – trojica su osuđena. Nijedan nije optužen za četiri ubistva, niti za druga dela mučenja.
Neposredno nakon uragana Katrina, pripadnik policijskih snaga Nju Orleansa usmrtio je 2005. hicem iz pištolja nenaoružanog Afroamerikanca Henrija Glovera, nakon čega je nekoliko njegovih kolega spalilo telo kako bi zataškali zločin. Policajci iz Nju Orleansa pucali su i ubili i dvojicu nenaoružanih Afroamerikanaca na mostu Danciger.
Nakon loše sprovedene istrage državnih vlasti, Odeljenje za ljudska prava pri ministarstvu pravde podiglo je optužnicu protiv policajaca umešanih u ova dva slučaja i dobilo presude za neke od glavnih počinitelja. Međutim, apelacioni sud Petog okruga poništio je presudu u slučaju Glover, a sudija je, navodeći kršenje procedure od strane vlade, napravio izuzetan korak odobrivši optuženim policajcima u slučaju Danciger novo suđenje.
Njujork
Jedan pripadnik njujorške policije je 1997. u toaletu policijske stanice seksualno napao Abnera Luimu, američkog građanina haićanskog porekla, gurnuvši mu u rektum polomljenu dršku metle. Luimin napadač je potom optužen za kršenje ljudskih prava, dok su trojica njegovih saučesnika optuženi za prikrivanje zločina.
Pošto se Luimin napadač izjasnio krivim, njegovi saučesnici su osuđeni, ali je apelacioni sud Drugog okruga poništio presude na osnovu tvrdnje da među advokatima policajaca postoji sukob interesa. Nakon što su osuđeni po drugi put, apelacioni sud je ponovo poništio presude, ali sada na osnovu tvrdnje da nije postojalo dovoljno dokaza za umišljaj.
Četvorica pripadnika Odeljenja za ulične zločine njujorške policije ispalila su 1999. godine 41 hitac u Amadua Diala, emigranta iz Gvineje koji je posegao za novčanikom, pogodivši ga 19 puta. Policajci su optuženi za ubistvo drugog stepena i slučaj je preseljen na sever države, gde ih je porota oslobodila.
U julu ove godine, pripadnici njujorške policije uhapsili su Afroamerikanca Erika Garnera jer je navodno prodavao cigarete bez taksenih markica. Stegli su ga za vrat, što je zakonom zabranjeno, oborili licem ka zemlji i s rukama na leđima, nabili mu lice u pločnik, gde je nekoliko minuta kasnije umro od posledica srčanog udara. Ovaj smrtonosni napad, koji je i snimljen, trenutno je pod istragom Specijalne velike porote, imenovane od strane okružnog javnog tužioca.[1]
Los Anđeles
Jedan od najozloglašenijih slučajeva bilo je i brutalno prebijanje Rodni Kinga od strane petorice pripadnika losanđeleske policije 1991. godine. Brutalnost je najvećim delom zabeležena na snimku koji prikazuje i kako nekoliko policajaca stoji u blizini, ne preduzimajući ništa da se premlaćivanje bespomoćnog čoveka zaustavi.
Četvorica policajaca otpuženi su na državnom nivou za napad smrtonosnim oružjem i primenu prekomerne sile. Suđenje je preseljeno u okrug sa većinski belim stanovništvom i trojica policajaca su oslobođeni svih optužbi, dok je četvrti oslobođen optužbe za napad smrtonosnim oružjem, kao i još nekih manjih optužbi. Međutim, porota nije uspela da donese presudu za primenu prekomerne sile.
Nakon gnevnog ustanka afroameričke zajednice Los Anđelesa koji je rezultirao smrću pedeset i troje ljudi i oko dve hiljade povređenih, američko ministarstvo pravde podiglo je optužnice protiv četvorice policajaca, a savezna porota osudila je dvojicu, a ostale oslobodila.
Avgusta prošle godine, pripadnici losanđeleske policije ubili su nenaoružanog i mentalno obolelog Afroamerikanca Izela Forda, koji je po izjavama svedoka ubijen s leđa dok je ležao na zemlji. Uprkos masovnim protestima, do danas nema istrage Velike porote, izveštaj o obdukciji tek treba da bude objavljen, a ni policija Los Anđelesa nije završila internu istragu.
Oukland
Kasnih devedesetih u Ouklandu u Kaliforniji, policijska jedinica zvana „Rough Riders“ sistematski je premlaćivala, lažno optuživala i podmetala narkotike Afroamerikancima za koje su tvrdili da diluju drogu. Protiv četvorice „Rajdersa“ Okružno javno tužilaštvo podiglo je optužnice i suđenje je preseljeno u okrug u predgrađu. Kolovođa je pobegao iz zemlje i suđeno mu je u odsustvu.
Nakon jednogodišnjeg suđenja pred podeljenom porotom u kojoj nije sedeo nijedan Afroamerikanac, policajci su oslobođeni osam optužbi, a porota je zapela na preostalih 27 tačaka. Nakon urgiranja tadašnjeg gradonačelnika Džerija Brauna, policajcima nije ponovo suđeno.
Takođe u Ouklandu, u ranim jutarnjim časovima uoči dočeka nove 2009, pripadnik policijskih snaga BART (Bay Area Rapid Transit – železnički sistem San Franciska) pucao je i ubio mladog Afroamerikanca Oskara Granta, koji je u staničnoj gužvi ležao nenaoružan, lica okrenutog ka zemlji. Pucnjava i ubistvo zabeleženi su na snimku i izazvali su militantne proteste u Ouklandu.
Još jedna bela porota odbacila je optužbe za ubistvo, proglasivši policajca umesto toga krivim za ubistvo iz nehata. Ubica Oskara Granta proveo je manje od godinu dana iza rešetaka, da bi zatim ministarstvo pravde otvorilo istragu o kršenju ljudskih prava, ali nikakve optužnice nisu podignute.
Milvoki
Potaknuta programom CompStat koji promoviše agresivan rad policije, izvesna jedinica belih policajaca iz Milvokija zaustavljala je u periodu od 2007. do 2012. i nezakonito pretresala do gole kože više od 70 Afroamerikanaca, za koje su tvrdili da su pod istragom zbog trgovine drogom. Tokom tih pretresa, obično vršenih na ulici, policajac koji je za to bio zadužen zavlačio im je ruke u donji veš i pretraživao im genitalije i anuse.
Kada se saznalo za ovu izuzetno nezakonitu praksu, javni tužilac okruga Milvoki podigao je optužnicu protiv kolovođe grupe, Majkla Vagninija, za brojne slučajeve seksualnih napada, nezakonitih pretresa i službenih prekršaja, dok su trojica pripadnika druge jedinice takođe optuženi za učešće u dva pretresa. Komandir jedinice i još nekoliko njenih pripadnika koji su prisustvovali mnogim pretresima – nisu bili optuženi.
Optuženim policajcima dozvoljeno je da se izjasne krivima za blaže prekršaje te je Vagnini dobio 36 meseci zatvora, dok su kazne ostale trojice sveukupno iznosile manje od mesec dana zatvora. Izjasnivši se krivima, obećano im je da neće biti optuženi za kršenje federalnih građanskih prava.
Istrage obrazaca i praksi
Ovi slučajevi samo su vrh ledenog brega kada je reč o slučajevima u kojima rasističko policijsko nasilje nije podvrgnuto podjednakoj pravdi pred zakonom. Nedavno je ministarstvo pravde odbilo da u Litl Roku u Arkanzasu krivično goni policajce koji su ubili Judžina Elisona, vremešnog Afroamerikanca koji je šetao ispred svoje kuće sa štapom u ruci, iako su postojali dokumentovani izveštaji o nedavnim ubistvima crnih muškaraca koja su počinili policajci u Čikagu, Hjustonu, San Antoniju, Biver Kriku u Ohaju i u Sarasoti u Floridi.
Američki kongres je 1994. godine, priznavši da je kršenje discipline i nasilje ipak bilo sistemsko u mnogim delovima zemlje, doneo 42.U.S. Code Section 14141, dajući ovlašćenje ministarstvu pravde da podiže optužnice protiv policijskih odeljenja navođenjem obrazaca i praksi neustavnog ponašanja, te da dobavlja širok spektar sudskih naloga, nagodbi i nezavisnih posmatrača kako bi se reforme takvih praksi implementirale.
Iako bez dovoljno ljudi, Odeljenje za obrasce i prakse pri ministarstvu pravde ustremljivalo se tokom poslednjih 20 godina na sistemske i diskriminatorne nedostatke u zapošljavanju, nadzoru i kontroli u brojnim policijskim odeljenjima. Posebno sramna dela ili čitav niz dela policijske brutalnosti često potaknu Odeljenje da započne istragu, a njegovi advokati onda pokreću nagodbe ili sudske naloge u Sinsinatiju, Pitsburgu, Stubenvilu u Ohaju, Nju Orleansu, Portoriku, Ouklandu i Majamiju.
Advokati koji su se bavili slučajevima iz Litl Roka zatražili su prošlog meseca od ministarstva pravde da sprovede istragu o obrascima i praksama u losanđeleskoj policiji, a Odeljenje sada navodno istražuje prakse policije grada Fergusona. Iako ove istrage nisu univerzalni lek, one nude mehanizme za razotkrivanje i reformu nesumljivo neustavnih policijskih praksi, a pokazale su i koliko je sistemsko policijsko nasilje i dalje rasprostranjen problem.
U svetlu ove istorije, predodređeni neuspeh pristrasnog lokalnog tužioca u podizanju optužnice protiv Darena Vilsona ne bi trebalo da nas iznenadi. Međutim, pokret za pravdu za Majkla Brauna skrenuo je veliku pažnju na širom zemlje rasprostranjeni problem sistemskog i rasističkog policijskog nasilja.
Pre samo dve nedelje, slučaj Braun je zajedno sa Berdžovim slučajevima mučenja predstavljen Komitetu Ujedinjenih nacija protiv torture u Ženevi. Pokret bi sada trebalo da usmeri svoju pažnju ka ministarstvu pravde i da za Vilsona zatraži podizanje federalne optužnice za povredu ljudskih prava, kompletnu istragu obrazaca i praksi u policiji Fergusona i šire zaustavljanje sistemskog i rasističkog policijskog nasilja.
Kako nas istorija bitke protiv rasističkog policijskog nasilja nepogrešivo uči, javni protest i agitacija moraju da se nastave, ne samo u Fergusonu, nego širom zemlje. Jer, kako je to pre mnogo godina ispravno primetio Frederik Daglas, sila ne staje dok je ne zaustaviš.
Flint Taylor, In These Times, 24.11.2014.
Preveo s engleskog Zoran Trklja
- Porota je oslobila policajce, što je dovelo do talasa protesta. ↑
