Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Prvo je, kao i svake večeri, u 20 sati usledio aplauz koji građani upućuju zdravstvenim radnicima koji se bore protiv pandemije kovida-19.

Potom se, pet minuta kasnije, začulo lupanje u šerpe, što je način na koji građani nekoliko poslednjih večeri izražavaju protest protiv aktuelne vlasti.

U 20.30 je usledio stravičan odgovor pobunjenim građanima koji je priredio Predsednik Republike Aleksandar Vučić. Dok je gostovao na RTS-u, hvaleći se svojim uspesima u borbi protiv korona virusa i u ekonomiji, uz obavezni dodatak o svojoj ljubavi prema Srbiji koju voli najviše i iznad svega, blistao je od sreće i osvetoljubivog žara, jer je znao šta se dešava po gradu. On je u sred policijskog časa i vanrednog stanja (obavljenog državnim udarom) napravio još jedan udar tako što je poslao svoje huliganske falange koje je predvodio poslanik Đukanović zvani Đuka, da po krovovima solitera u kojima žive građani zapale baklje. Čuo se i razglas: „Hej hej Đilase, vrati pare lopove“. Pet solitera na Banovom brdu su bili u dimu i osvetljavali nebo kao ogromna lomača. A isto se događalo na više mesta u Beogradu. Time su direktno dovedeni u opasnost životi građana, jer je lako moglo doći do požara. Vučić je imao samo jednu misao, da pobunjene građane pobedi sa 10:0, kako im više ne bi palo na pamet da lupaju u šerpe protiv njegove vlasti. Živcirao se zbog toga. Već smo imali traumatično paljenje ambasada. I onda i sada buktinje i paljevine je organizovala vlast. Vučić nije mogao da izdrži šerpovanje (zar toliko ne može da izdrži!) i rešio je da odgovori neronski deset puta jače. Vi u šerpe a ja ću da palim po vašim krovovima! A može i više da gori ako nastavite šerpovanje.

Dok su građani zatvoreni u kuće već 6 nedelja, državni huligani su se u sred policijskog časa baškarili po ulicima (pokazane su slike na društvenim mrežama) i krenuli na krovove da mlate upaljenim bakljama. Zamišljam kako su se ljudi u tim zgradama osećali. Postalo je jasno da nema te crvene linije koju predsednik neće preći; on nije u stanju da obuzda svoju osvetoljubivu narav i želju da ponizi i satre svoje neposlušne podanike.

Njegove falange su razulareno seirile po krovovima stambenih zgrada, u kojima žive građani koji su javno, udaranjem u šerpe, negodovali protiv ove vlasti i načina na koji su tretirani za vreme pandemije. Možda je glupo da pitam da li će huligani odgovarati i biti kažnjeni, jer bi po zakonu tako moralo biti. Policije nije bilo nigde. Podnošenje krivične prijave je moguće i treba je podneti, ali znamo da naši sudovi više ne rade, od Ustavnog do prekršajnog.

Posle ovog jezivog događaja, a i pre toga, mučilo me je to što nema nikakvog plana o tome kako da izađemo iz situacije u kojoj se ne može normalno živeti. Vučić uništava sve nas i našu zemlju. Shvatila sam da neke figure moraju da se pomere, kao i to da smo sami sebi postavili blokade, a neke su se i slučajno pojavile. Shvatila sam da mora da se promeni delovanje opozicije i sama opozicija. Ova „kristalna noć“ sa paljenjem po kućama punim zatvorenih ljudi ne samo da je još jednom pokazala svu perverziju vladavine Aleksandra Vučića, nego je neočekivano (u stvari predugo neosvešćeno) pokazala da opozicija u liku Saveza za Srbiju nije rešenje. Taj Savez je sam po sebi problem. On ne može biti alternativa ni po jednom političkom i logičnom kriterijumu. Takva opozicija je faktor našeg bezizlaza i zato mora da se menja. To je jednom moralo da se kaže. A sada je bio momenat, baš ove noći Vučićevog vatrenog ludovanja.

I da zaključim. Bezizlaz u kome se Srbija našla ne dolazi samo od Vučića, naravno da je on glavni problem, već je za takvo stanje odgovorna i nesposobna opozicija u liku Saveza za Srbiju. Istraživanja pokazuju da su lideri SzS-a nepopularni, neki su već odslužili državne poslove, neki su u lošem sećanju, a gotovo svi su bez talenta u liderstvu, bez političkih ideja, plana i strategije kako se osloboditi Vučićeve strahovlade. Kao konglomerat različitih ideoloških stranaka i grupa Savez nije jasna politička alternativa. Radi se o sklepanoj i politički nelogičnoj skupini luzera za koju smo verovali da je samo trenutni savez, za prvu pomoć, zapravo to što smo tog trenutka imali, kako bi se izdejstvovali pristojni izborni uslovi. Pokazalo se da je to zapravo koalicija koja donosi odluke konsenzusom i jedinstvo Saveza stavlja na prvo mesto. To se na dramatičan način pokazalo u vezi sa ulaskom u Narodnu skupštinu koja je upravo zasedala povodom vanrednog stanja. Zato taj savez nije mogao da razdvoji lokalne i nacionalne izbore (što je svuda uobičajeno) i da pomogne lokalnim zajednicama da se bore za svoj životni prostor, jer bojkot izbora praktično ima smisla samo na nacionalnom nivou. Bez ljudi u lokalnim skupštinama stranke neće dobiti izbore na nacionalnom nivou. Držati se bojkota na svim nivoima kao jedine vezivne ideje loša je pozicija. Kad god bili izbori, lokalne zajednice treba da učestvuju na njima, nezavisno od odluke o učešću opozicije na izborima za nacionalni parlament. Ako se izbori ne odlože za jesen, verovatno ćemo dobiti mangupske i zbrzane izbore u junu, na koje bi se išlo takoreći iz bolesničke postelje i kućnog zatvora. I koji bi zaista bili čista krađa. Ako se dakle izbori ne odlože, što je najverovatnije, a opozicija opravdano ne može da stigne da se za njih pregrupiše i spremi, onda bi utoliko pre u opoziciji trebalo da prevagne razum: trebalo bi pustiti da se ljudi slobodno organizuju za izbore u svojim lokalnim zajednicama. Fleksibilan stav u vezi sa tim bi bio pokazatelj da li će te stranke (ili neke od njih) biti u stanju da se odmaknu od mrtvog bojkota i promene svoju političku perspektivu u nekim novim i logičnijim koalicijama. Neke će verovatno odustati i nestati.

Znala sam to što sam sada napisala i mnogo ranije, ali smo sve vreme politički toliko siromašni i oskudni u ljudima, pa nisam imala herca da stajem na muku ljudima koji jesu borci protiv Vučića i među kojima ima vrednih ljudi. Kako god da su se pogrešno našli u Savezu, zaslužuju respect, jer su zaista dnevno prolazili kroz toplog zeca, stravične uvrede, laži, mučenja, progone, poniženja i reskir. Kristalna noć, onaj plamen na krovovima kuća napravio je novo i urgentno stanje. Opozicija mora da se menja. Moramo i možemo mnogo bolje da se organizujemo; ovo što sada imamo su iznudice i improvizacije, ali vreme za to je isteklo. A i jeste došlo neko drugo vreme i na njega treba biti spreman, ako ćemo da se otarasimo Vučićeve tiranije.

Peščanik.net, 30.04.2020.

KORONA VIRUS

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).

Vesna Pešić

Latest posts by Vesna Pešić (see all)