Jedina država na svetu u kojoj postoji krivično delo zloupotreba službenog položaja je Srbija i ona će taj anahronizam, prema najavama državnog sekretara u Ministarstvu pravosuđa Slobodana Homena, da čuva još tri godine i sve to vreme blamiraće se pred svetom, tražeči optužene za tako nešto i stavljajući ispred sebe rampu na putu ka Evropskoj uniji.
Ovo su neki od stavova koje iznose ugledni pravnici, a povod za komentarisanje predloga da ovo krivično delo opstane u ovdašnjem zakonodavstvu je priprema rešenja za novi zakonik o kojima je bilo reči na konferenciji za novinare Beogradskog centra za ljudska prava u četvrtak.
„Zanimljivo je koliko kod nas ima krivičnih dela iz Miloševićevog, pa i predmiloševićevog perioda, kako se, uprkos zaklinjanju u liberalni kapitalizam, vuče naklonost prema državnoj kontroli. Nasleđuju se krivična dela koja van socijalizma nemaju nikakvog smisla. Među njima je čuvena zloupotreba službenog položaja koja pruža mogućnost da se u svakom preduzeću, intervencijom krivičnog prava i zakona može pokrenuti postupak. I čovek je ukaljan, jer je očigledno da svako ko se ekonomski zameri nekom moćnom, podleže upotrebi ovog krivičnog dela“, kaže za e-Novine profesor Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava.
Advokat Slobodan Beljanski smatra da je zadržavanje ovog krivičnog dela u zakonodavstvu Srbije „apsurd“.
„Državni sekretar Homen to apsurdno objašnjava potrebom da se završe svi započeti postupci. Naravno, uvek se ima u vidu određeni krug ljudi koji su optuženi i da je to prevashodni interes onih koji se zalažu za takva rešenja. Ne mogu da tvrdim generalno, za sve predmete koji su u toku, ali, naravno, da tu mogu da se uvrste oni značajniji, oni koji imaju političke konotacije. Smatram da ovo krivično delo je trebalo ukinuti ranije, prilika da se interveniše u Krivičnom zakoniku je bila 2009, ali je iskorišćena da se stvar još više pogorša“, kaže Beljanski.
Profesor Dimitrijević takođe vidi opasnost od opstanka ovog krivičnog dela u Krivičnom zakoniku.
„Postupaka za to krivično delo ima mnogo i toga se vlast, očigledno, teško odriče. Jer, to je način za šikaniranje ljudi. I ne samo da postoji ovakvo krivično delo, nego kada se dublje sagleda, vidi se da su tu dozvoljene i neke istražne radnje koje su, inače, dozvoljene samo za najteža krivična dela. Onda su tu i pitanja šta je ovlašćenje, šta je položaj. Takođe, ova država ne uspeva da dobije ekstradiciju za takve slučajeve, jer takvo krivično delo nigde u svetu ne postoji“, kaže Vojin Dimitrijević.
Slobodan Beljanski konstatuje da država samu sebe dovodi u delikatnu situaciju.
„U kampanji za pridruživanje Evropskoj uniji ovo krivično delo u Krivičnom zakoniku kompromituje pravni sistem i lica koja vode ovu državu sa takvim pobudama. I sada imamo više krivičnih dela koja mogu da pokriju oblast onoga što se trenutno zove zloupotreba službenog položaja. U isto vreme ne kažem da ne može postojati zloupotreba službenog položaja koja se može odnositi na službena lica u državnim organima i organima koji sprovode javna ovlašćenja. Ali, postoji niz drugih krivičnih dela, prevare, pronevere, zloupotrebe ovlašćenja u privredi, primanja mita, poreske utaje pod koja se može podvesti ono što se iz ko zna kojih razloga podvodi pod jedno uopšteno i loše formulisano krivično delo“, ističe Beljanski.
Vojin Dimitrijević kaže da krivično delo zloupotreba službenog položaja može da se „rastvori“ u krivična dela kakva su pronevera i utaja poreza.
„A ne da se sačeka da zastare druga krivična dela, pa da se ovo potegne, kao u slučaju Cece Ražnatović, kada je došlo do smešne situacije. Nju je trebalo osuditi za utaju poreza, pa se sačekalo da utaja zastari i otvoreno rečeno ne možemo da je osudimo za utaju, ali možemo za zloupotrebu službenog položaja. A zloupotrebe nema, do onih koji su oštećeni, a to su suvlasnici njenog fudbalskog kluba koji smatraju da su oštećeni. Onda dolazimo do smešno blagih kazni za one koji se dobro kotiraju. I otkrivamo niz zastarelih stvari koje su besmislene, ali se mogu u datom trenutku upotrebiti protiv nekoga. Ovo krivično delo se koristi protiv raznih ljudi. Recimo, u slučaju Karić njemu je država gledala kroz prste za mnoge stvari, još više onima koji su mu omogućavali privilegije. I na kraju ga gone za zloupotrebu ovlašćenja u sopstvenom preduzeću. I još „teži“ slučaj, hoće materijalnu dobit. Pa, ako je neko preduzetnik, kapitalista, normalno je da hoće dobit, zašto smo se borili za kapitalizam“, zaključuje profesor Dimitrijević.
E-novine, 29.09.2011.
Peščanik.net, 30.09.2011.
