Oštre mere štednje preko kojih je, prema zvaničnoj politici, trebalo da prevaziđemo evrokrizu, ponovo su 2012. godine gurnule Evropu u recesiju. Pokazalo se da je politika štednje – u Grčkoj, Italiji, Portugaliji i Španiji (GIPS) – prvenstveno napad na zarade, socijalne usluge i javno vlasništvo.

Analiza u novom radu, koji smo napisali Herman, Hinrihs, Šulten i ja, pokazuje u drugom odeljku da je tokom evrokrize Evropska unija razvila nove oblike intervencionizma u određivanju nadnica – Pakt euro plus, sixpack – koji podrazumevaju mešanje u sisteme kolektivnog pregovaranja u državama GIPS. Principi ključnih kolektivnih sporazuma i univerzalne primenjivosti su uzdrmani, a sistemi kolektivnog pregovaranja su decentralizovani. Tako su države GIPS pokrenule procese promena svojih sistema kolektivnog pregovaranja koji su davno završeni u mnogim drugim državama EU.

U javnom sektoru, kao rezultat politike štednje, zarade su zamrznute ili smanjene. Grčka (-20 procenata) i Portugalija (-10 procenata) predvodile su rezanje realnih zarada u čitavoj privredi. Španija (-5,9 procenata) i Italija (-2,6 procenata) takođe su sprovele natprosečno rezanje realnih zarada. Ovo predstavlja prekretnicu u poređenju sa situacijom pre krize 2008/2009.

U penzionoj politici – obrađenoj u trećem odeljku – Portugalija (2007), Grčka, Italija i Španija (2010) uvele su reforme koje su mnoge druge države EU pokrenule deset godina ranije. Pored podizanja starosne granice, izjednačavanja muškaraca i žena, pooštravanja uslova za prevremenu penziju i ukidanje beneficiranog radnog staža u nekim oblastima, pojedinačne komponente penzione reforme – povećanje neophodnih godina uplaćivanja staža, izmena metoda indeksiranja – prilagođene su tako da će se porast troškova za isplatu penzija u odnosu na BDP do 2040. znatno usporiti. Relativni nivo penzija – meren u odnosu na prethodne zarade – značajno će pasti u državama GIPS do 2040.

Sprovedene penzione reforme izazvaće dugoročne negativne posledice, naročito za primanja budućih generacija penzionera sa nepovoljnijim poslovnim biografijama. Duži periodi nezaposlenosti i takozvanog „atipičnog“ zaposlenja podrazumevaju praznine u uplaćenim doprinosima za socijalno osiguranje i tako smanjuju nivo penzija.

Politika privatizacije – tema četvrtog odeljka – dobila je novu snagu u državama GIPS usled evrokrize i prateće politike štednje. U Grčkoj i Portugaliji, odobravanje kredita od strane članica EU vezano je za uslove sveobuhvatne privatizacije. Španija i Italija, pod pritiskom ECB i međunarodnih institucija, najavile su obimnu privatizaciju. Među državama GIPS, Grčka je najteže pogođena i najavila je pravu rasprodaju državnog vlasništva.

U odnosu na evropski socijalni model, doneli smo sledeće zaključke:

Slabljenje socijalnog krila u južnoj Evropi izazvaće posledice u zapadnoj i istočnoj Evropi, vršeći dodatni pritisak na sindikate i levičarske partije. U tržišnim državama, sistemski platni i socijalni damping postaje još izraženiji. Ovo nije linearan proces, u kome „jug“ hvata korak sa reformama koje su „zapad“ i „istok“ već sproveli. Navedene intervencije u južnoj Evropi znače da će liberalizacija evropskog socijalnog modela biti sprovedena u EU kao celini. Ako se, uprkos svim protivljenjima, ostane na putu ekonomskog odricanja do 2014/2015, politička katastrofa za evropsku socijaldemokratiju i sindikate biće potpuna.

 
Klaus Busch, Social Europe Journal, 15.01.2013.

Preveo Ivica Pavlović

Rad se u celosti može preuzeti ovde.

Peščanik.net, 18.02.2013.