Smeta naprednjacima, i Dodiku. Smeta i stranački neprofilisanim šovinistima. Smeta i meni, kada se na „Peščaniku“ buni protiv vanrednog stanja i „logorisanja“ zaraženih kovidom na Sajmu. Star je: Slobodan Jovanović nazivao ga je drugačije, ali ga je, onovremenog, detaljno opisao, prikazujući njegovo gunđanje protiv policijske vlade kneza Mihaila ili austrofilstva kralja Milana. Sam Jovanović spadao je u njegovu nacionalnu, konzervativnu struju: bio je, uostalom, predsednik SANU, a i Memorandum je potekao iz kruga dvojke. Jovanović je bio i predsednik vlade, kao i Đinđić, koji je u krugu dvojke formiran i koji je u njemu radio, stanovao i bio ubijen.
U krugu dvojke su oba dvora, kao i gradski komitet Buce Pavlovića, pa i univerzitetski komitet Mirjane Marković. Bio je i Centralni komitet, dok nije preseljen preko Save. U njemu su i Vlada Srbije i njeno zakonodavno telo. U njemu se sastajalo društvo iz Simine 9a, u njemu je bila uprava OZN-e gde je Milan Nedić izvršio samoubistvo. U njemu se srbovalo u Francuskoj 7, po fakultetskim kabinetima, kao i u zgradi preko puta Saborne crkve. Nije krug dvojke posebno anacionalan, niti je u bilo kom pogledu nevin. A omrznut, to jeste, i još koliko.
Zaista: jedno su bili Srpska književna zadruga, Udruženje književnika, SANU i Patrijaršija. Ali je Helsinški odbor bio na Obilićevom vencu, Fond za humanitarno pravo na Terazijama, Beogradski krug u Narodnog fronta, a Soroševa fondacija na početku ulice Maršala Tita. Ima(lo) se šta mrzeti.
Krugu dvojke zameralo se na elitizmu i na odsustvu patriotizma (kojeg će kasnije g. Ćirjaković nazvati autošovinizmom).
Što se tiče prvog, prostor omeđen tramvajskim šinama bio je u sociološkom smislu elitan i sada je to ponovo. U njemu su i Stara čaršija i banke i sedišta izvršne i zakonodavne vlasti. I stari Filozofski fakultet, koji se kasnije razgranao na osam drugih fakulteta, a bio je u njemu i Pravni fakultet. Ono što je imalo, moglo i znalo bilo je smešteno unutar kruga dvojke. U njemu su se donosile odluke o inostranim zajmovima i o raspodeli društvenog proizvoda. U njemu su ubijeni kralj i kraljica, i Stjepan Radić, i Zoran Đinđić. U njegovom centru stajala su, na Terazijama, vešala. U njemu je major Šljivančanin pokušao da uhapsi generala Kadijevića, buneći se što je (i) Garda poslana da osvaja za Jugoslaviju jugoslovenski Vukovar.
Krug dvojke nije uvek bio u sociološkom smislu elitan. U vreme društvene demokratije, 1986. godine, organizovao sam prikupljanje i obradu podataka u ispitivanju najviših državnih, partijskih i privrednih rukovodilaca Srbije.1 Više od polovine njih imalo je za očeve seljake; još 30 posto očeva tadašnje elite imalo je za očeve radnike. Tek svaki šesti pripadnik tadašnje elite poticao je iz srednje klase.
To se promenilo. Danas krug dvojke jeste zauzet ljudima koji su potomci više i srednje klase. To važi i za njegove privremene „stanovnike“, studente: doktorska disertacija Dragane Gundogan pokazuje da su ne samo držaoci centralnih pozicija u Srbiji, nego i njihovi budući naslednici, nedvosmisleno proistekli sa gornje polovine društvene lestvice.
Elitizam, kojim se u javnosti određuje društveni prostor označen naslovom teksta, stoji; jedino je pod komunistima krug dvojke bio socijalno otvoren. Pre socijalizma krug dvojke bio je zabran bogatih i moćnih, u koji je u radno vreme pripuštana njihova fizička i ideološka posluga. Danas je, posle tri decenije demodernizacije, takav ponovo. Vlasnici i moćnici stoluju, a kućne pomoćnice iz Padine i novinari, istraživači i asistenti iz predgrađa i Novog Sada dolaze ujutru, i odlaze posle podne.
Što se tiče drugog prigovora, onog vezanog za autošovinizam, bilo bi prikladnije kada bi on bio upućen vlastima, nego onima koji su redovno prozivani kao ne-patrioti. Gore su nabrojani vlasti, crkva, vojska, intelektualci, vlasnici i moćnici. Zemlju (i obradivu i drugu) prodali su oni, a ne autošovinisti. Kritika autošovinizma drugo je ime za dodvoravanje vlasti.
Napisah da krug dvojke smeta naprednjacima, drugim šovinistima, ponekad i meni. Mea culpa agitur: odbio sam da potpišem peticije protiv zabrane „Vunenih vremena“ i „Golubnjače“. Nisam hteo ni da se založim za olakšanje muka zeničkog sužnja Vojislava Šešelja. Opet bih postupio tako.
U svojoj lošijoj varijanti krug dvojke podseća me na pomenutog Slobodana Jovanovića: treba pročitati kakve je palanačke kritike taj marljivi čovek stavljao na račun Marsela Prusta. U svojoj boljoj varijanti, krug dvojke bio je nosilac borbe protiv nacionalizma koji je razbio Jugoslaviju. On je mogao to da uradi, jer je bio ispunjen ljudima formiranim u socijalističkoj federativnoj Jugoslaviji. U palanačkoj Srbiji krug dvojke može da bude samo izraz malovaroškog egoističnog duha.
Peščanik.net, 04.07.2024.
