Dakle: onom lunatiku, dr Filipu Čukljeviću, ponovo je zarzala Rosinanta pod prozorom. A možda je video i da Sančovo magare baca čifte. Prijavio je profesorku Ljiljanu Radenović i doktoranda Petra Nurkića da su u koautorskom tekstu plagirali tekst stranih pisaca. I drznuo se, veselnik, da ukaže na 173 slučaja doslovnog preuzimanja sadržaja iz teksta u tekst, bez obligatnog pozivanja na izvor. Pri čemu, valja reći, preuzimanja bejahu prevedena, sa engleskog, na srpskohrvatski.
Čukljević je već poznat kao lovac na plagijate (plagiarism hunter). I mada drhti u njegovoj ruci zarđala džida, a Rosinanti noga kleca li kleca, Etička komisija Filozofskog fakulteta mora da se bavi prijavama. Tako zapoveda bog, a i univerzitetski Odbor za etiku. Elem, Etička komisija formira stručnu komisiju koja, posle brižljivog ispitivanja, utvrdi da je rad Radenović i Nurkića originalno naučno delo. Ona 173 slučaja doslovnog preuzimanja teksta stručna komisija u žaru epistemološke refleksije propusti da razmotri.
Etičkoj komisiji dođe na razmatranje izveštaj stručne komisije. Ona ga usvoji. Nažalost, to nije prošlo bez problema. Neki Đorđe Vukašinović, član komisije, student da l’ master ja l’ doktorskih studija, izdvoji, kaže: mišljenje. Kao da je on pored tolikih profesora u Etičkoj komisiji prvi koji je pokušao da misli. Ne bude čemernom Vukašinoviću to dovoljno, nego svoje izdvojeno mišljenje napiše i priloži mu 20 slučajeva doslovnog prepisivanja teksta u radu Radenović i Nurkića.
U četvrtak 22.12.2022. se Nastavno-naučno veće Filozofskog fakulteta izjašnjavalo, ne o izveštaju Etičke komisije, nego o Čukljevićevoj prijavi. Dekan fakulteta, profesor Danijel Sinani rekao je da mu je tako sugerisao pominjani univerzitetski Odbor. Nisam bio na toj sednici, mada sam u četvrtak posle podne došao na fakultet. Svima i svakome sam razglasio da imam srčane probleme, i da ne mogu da dođem da glasam. Uostalom, opšte je poznato da potpisanog u nauci zanimaju samo dve stvari: 1. kad će plata; i 2. da se nikome ne zameri. Jednom, kad sam bulaznio o plagijatu Slobodana Cvejića naprednjaci su me raskrinkali: pronašli su da su ovog njihovog kandidata za člana Saveta REM-a od bilo kakve odgovornosti oslobodili i Filozofski fakultet i Sociološko društvo. Koristim priliku da i Fakultet i Društvo obavestim da su oni to uradili. Ako se toga ne sećaju, ili ako o tome ne postoji trag, nema veze: Magister dixit (Učitelj je rekao); Autos efa (On /Pitagora/ je to rekao). Sam naprednjački predsednik Odbora za kulturu i informisanje pozabavio se, u Narodnoj skupštini, tom stvari.1
Elem, Nastavno-naučno veće Filozofskog fakulteta u prekjuće je glasalo o Čukljevićevoj prijavi. Za njeno prihvatanje (odnosno za utvrđivanje neakademskog ponašanja Ljiljane Radenović i Petra Nurkića) glasalo je 22 člana Veća; uzdržanih je bilo 90; protiv je glasalo njih 46.
Mislim da ima boga: Filozofski fakultet nije zaostao za FON-om. Univerzitet nije posrnuo.
Kažu mi da nije bilo lako. Poznati antiratni huškač profesor Dragan Popadić rekao je u raspravi da je u slučaju rada Radenović i Nurkića reč o plagijatu. Popadića poznajem kao zlu paru, iz Centra za antiratnu akciju, od pre 30 godina. Mnogi bi ustaša i balija danas bio pod zemljom da onda nismo špartali Srbijom.
Među onima koji su glasali za prihvatanje Čukljevićeve prijave za neakademsko ponašanje bio je i prethodni dekan Fakulteta, profesor Miomir Despotović. I on na leđima nosi mnoge grehove: dovoljno je podsetiti da je bitno uticao da se, kada su Đilasovi studenti zauzeli Rektorat, tvrdeći da je Siniša Mali plagijator, ne pozove policija, kao što se isprva nameravalo.
Znam da su sa mog odeljenja Sociologije, za prihvatanje Čukljevićevog zahteva, glasala dvojica: profesori Ognjen Radonjić i Jovo Bakić. Ako je još neko promakao da bude odmah registrovan, saznaće se, javiće se. Da se kratko pozabavim kredibilnošću ove dvojice.
Ognjen Radonjić je, posle odlaska Mile Pavlović u penziju, strašna ala Univerziteta u Beogradu. Čuo sam da ima jedan koji je jednom kod njega položio ispit iz Ekonomije. Nije da tom čoveku znam ime, ali čuo sam da takva osoba zaista postoji.
Bakićev kredibilitet komentarisaću kroz retoričko pitanje: koliko se može verovati čoveku koji je zakazivao i držao ispite u terminu 00.05? U pet minuta posle ponoći.
Tako je, kažu, bilo, i tako se završilo. A ja ću završiti na ovaj način: kao što je Slobodan Cvejić plagirao Sekons, koji je, sa svoje strane, plagirao Centar za socijalnu politiku Gordane Matković, tako je i Stevo Žigon, lipnja 1968, plagirao poznatog plagijatora Šekspira:
Jer Brut je čovek častan, ne-os-por-no
I svi su, svi su oni ljudi časni…
Peščanik.net, 24.12.2022.
PLAGIJATI________________
- Mirko Krlić, Poslanička grupa Srpske napredne stranke: „Vidite u ovom trenutku, zaista moram da reagujem sa pitanjem kako ćete vi građanima Srbije da objasnite da citirate Vladu Ilića koji je sticajem okolnosti moj sugrađanin, jedan od glavnih ideoloških faktora LSV-a, koga podržavate u osudi profesora Cvejića iako je cela akademska javnost, ceo univerzitet, Filozofski fakultet, Društvo sociologa, pobilo tvrdnju Vlade Ilića da se radi o plagijatu. To je javni dokument, bavite se pisanjem žute štampe. Vlada Ilić, inače intelektualno veoma dominantna ličnost što se same pameti tiče ali ne i morala. Poznat je po ovim stvarima, izuzetno važan kada je u pitanju spletkarenje, inače jedan od najboljih prijatelja upravo ovih o kojima vi sada govorite, o Ligi socijaldemokrata Vojvodine, trebali bi da znate da je on, maltene, čitav program Lige socijaldemokrata Vojvodine osmislio, dizajnirano i puno pomogao da stranka ima stavove kakve ima. Prema tome, čudna su ta dva aršina. Vi to treba da objasnite, mi nemamo šta da objašnjavamo.“
