Nije očigledno da sledi recesija. Uzmimo samo podatke u dvema slikama. Ovde su samo prikazane velike evropske privrede jer od njih zavisi kako konjunktura u Evropi tako i u svetu. Ostavljam Ameriku i Kinu po strani.

Ulaganja (ovde je reč o bruto iznosu ulaganja u fiksni kapital), od kojih najviše i zavise poslovni ciklusi, nisu pokazivala zaostajanje, sa izuzetkom Ujedinjenog Kraljevstva. U prvoj polovini godine smanjena su u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, nivo je od početka krize znatno niži, odnosno niži nego u periodu pre krize.

U Italiji su se ulaganja oporavljala negde od 2014-2015, ali sa znatno nižeg nivoa u odnosu na stanje pre krize. Ove godine se ne povećavaju, što je jedan od problema s kojim se suočava nova vlada.

U Francuskoj su se ulaganja, bar kao udeo u bruto domaćem proizvodu, oporavila i na nivou su koji je visok, istorijski posmatrano. Nema indikacija da se to promenilo u ovoj godini i, uostalom, njena privreda nije u recesiji ili u njenoj blizini.

Slika 1: Ulaganja, %BDP, izvor: Eurostat
Slika 1: Ulaganja, %BDP, izvor: Eurostat

Nemačka ulaže više nego ranije. Njena su ulaganja prošle godine bila dva procentna poena niža od francuskih, ali iznad nivoa iz 2008, kada su bila najveća, bar od 2005. do danas. Takođe, kretanja u ovoj godini ne ukazuju na značajnije promene.

Tako da, sa izuzetkom Ujedinjenog Kraljevstva, velike evropske privrede ne pokazuju zastoj u rastu ulaganja, mada je nivo u Italiji veoma nizak, tamo je gde je i srpski, ako to poređenje pomaže.

Mnogi, Krugman, na primer, kritikuju Nemačku zbog toga što se ne oslanja više na javnu potrošnju i zapravo teži da suficitima u budžetu utiče na smanjenje javnog duga. Ovo se tumači kao nemačka bolest netrpeljivosti prema deficitarnom finansiranju i zaduživanju države. To je verovatno tačno, naime, ta nesklonost javnom dugu, ali je gotovo irelevantno kao razlog za nemačku fiskalnu politiku.

Na Slici 2 je prikazana otvorenost velikih evropskih privreda po tome koliki je udeo izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu. Sve su povećale izvoz u odnosu na stanje pre krize, ali Nemačka značajno odskače po nivou. Za tako veliku privredu koja se ne oslanja na izvoz primarnih proizvoda, izvoz od gotovo 50 odsto bruto domaćeg proizvoda veoma je neuobičajen. Tako da je za privredni rast u Nemačkoj od najveće važnosti da se održi izvoz.

Slika 2: Izvoz robe i usluga, %BDP, izvor: Eurostat
Slika 2: Izvoz robe i usluga, %BDP, izvor: Eurostat

Imajući to u vidu, jasno je da je i nemačka fiskalna politika usredsređena na održanje izvoza. A to podrazumeva da se dodatno ne povećava domaća potrošnja, a i da se ne ubrzava inflacija. Jer bi u prvom slučaju izvoz bio smanjen, a u drugom bi se smanjila konkurentnost nemačke privrede, pa bi izvozni sektor opet mogao da se nađe u nepovoljnijem položaju.

To ne znači da nema prostora da se povećaju javna ulaganja i da se povećaju drugi oblici potrošnje. I kako monetarna politika nema previše prostora da podstakne privrednu aktivnost, fiskalne mere će svakako biti primenjene.

No, strukturno posmatrano, ukoliko se znatno ne poveća neizvesnost protekcionističkim merama i nekontrolisanom secesijom Britanije iz Evropske unije ili rđavim merama u Italiji, ozbiljnija recesija nije neminovna. 

Novi magazin, 26.08.2019.

Peščanik.net, 27.08.2019.