Evo novog soneta nadahnutog diktatorovim izlivima, koji je iznedrila VI:
Tamo gde kobre čuvaju decu u snu, gde pesak pamti imena bez glasa, a vetar, starac, pod svodovima časa rasipa senke po pustom ognju dnu —
tu sloboda stoji k’o kum uz vlast i krunu, sa čašom gorkom, al’ pogled joj se ne gasi; u njenoj ruci drhte zakoni i pasi, dok tišina peva o tronu i zakonu.
I dete raste među otrovom i strahom, uči da ćuti pre nego što prozbori, da svaku želju zaključa pod prahom;
al’ negde u njemu iskra ipak gori — da kobru pogleda, ne s mržnjom već sa dahom, i slobodu zovne, iako ona dvori.
VI je ponovo udarila, u sredinu! I opet, bez ikakve date naznake konteksta, ispevala ubedljivu poetsku viziju društva u kojem se uzdižu kobre i prizivaju diktatorski kumovi kao nosioci slobode. A u svome stalnom pozivanju na dijalog, diktator je uspeo da odmah izvređa pobednika izbora u Mađarskoj, Martu Kos i još jednog Italijana, čijim je imenom dugo mučio novinarku u intervjuu na javnoj televiziji. I uputio joj je još pitanje kojim potvrđuje svoju potpunu nesposobnost za dijalog – „Da li sam rekao nešto netačno?“, na koje još nijedan novinar nije odgovorio sa „Da!“ i izređao netačnosti i greške koje vrve u svakoj diktatorovoj izjavi… ili spomenuo bar jednu. Tužno je gledati toliko kukavičluka toliko vremena.
Sateran u ugao, diktator je morao negativno oceniti izjave ministra Analognog o slobodi ubijanja studenata, ali je prećutao ministra Šlogiranog sa njegovom opštom osudom ubilačkog univerziteta. Možda će obojica odleteti u bliskoj rekonstrukciji vlade, neposredno im se nije desilo ništa. Ako ostanu, odlaže se i otkriće koliko su teški u koruptivnoj industriji, bar za nešto docnije. A pokazaće se i kolika mera tvrdoglavosti još može da se istisne iz raspadajuće konstrukcije kapilarne vlasti – neka kap, možda?
Neću izneti nijednu paralelu između mađarskih izbora i reakcija građana na ishod izbora, i srpske situacije. U Mađarskoj je pobedila desnica, jer se sve levo žrtvovalo i glasalo za desni centar – zapravo za bilo šta što nije Orban. Pobeda Petra Mađara samo je objektivno uslov da se uništi glavno klupko korupcije, koja obuhvata i veliki deo ključnih državnih institucija, sudstvo, medije i šire. Tisa je članica Narodne stranke koja većinski vodi EU, što ne obećava mnogo. Jedino je izvesno da će se umiriti Orbanovo teranje inata u EU i da će se smanjiti i nestati ludačke sume koje Mađarska u vidu kazni plaća EU. Situacija je dakle veoma različita od srpske, gde se ne može očekivati jedinstven privremeni front da bi se uspostavila osnova za koliko-toliko unormaljeno delovanje države. No bilo je nešto na licima pobednika, daleko od idealizovanja, blizu jednostavnoj radosti što se otkačilo nešto zastarelo, drndavo, opasno, prostačko, prljavo i, možda iznad svega toga, posle toliko vremena – dosadno! Šesnaest Orbanovih godina je u tome smislu kraće od Vučićevih četrnaest, jer je ovaj dosadio neuporedivo više svojom nepodnošljivom prisutnošću, svojim beskrajnim blebetanjem, svojom teškom krađom vremena. Možda je upravo dosada ključ za ujedinjenje svih njenih žrtava?
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
