Miladinu Kovačeviću neće biti suđeno zbog prebijanja Brajana Štajnhauera jer je prihvatio nagodbu Tužilaštva, potpisao sporazum o priznanju krivice i ukoliko to potvrdi Prvi osnovni sud biće osuđen na dve godine i tri meseca zatvora. Inače, za krivično delo nanošenja teških telesnih povreda opasnih po život zaprećena je kazna do osam godina zatvora. Ovo je prvi put da se u sudskoj praksi u Srbiji primenjuje sporazum o priznanju krivice.
Sporazum se odnosi samo na prvu tačku optužnice – nanošenje teških telesnih povreda, dok će tužilac odustati od gonjenja Kovačevića za preostala dva krivična dela koja su mu se stavljala na teret – podstrekavanje i falsifikovanje isprava. Preostala dvojica aktera – predstavnici države Srbije u SAD – generalni konzul Srbije u Njujorku Slobodan Nenadović i vicekonzul Igor Milošević optuženi su za zloupotrebu službenog položaja jer su Kovačeviću pomogli da pobegne iz SAD. Slučaj dvojice konzula sada će biti razdvojen od Kovačevićevog, zbog njegove nagodbe sa tužilaštvom, a njihovo suđenje počinje 16. septembra.
State department i porodica Štajnhauer razočarani su jer je kazna koju je tužilaštvo dogovorilo sa Kovačevićem previše blaga. Da mu je suđeno u Americi, Kovačević bi bio optužen za krivično delo „napad prvog stepena” za koje je zaprećena kazna od pet do 25 godina zatvora. Njujorški sud je osudio na po dve godine zatvora Sanela Softića i Edina Džubara jer su Kovačeviću pomagali dok je tukao Štajnhauera.
2008. godine u Bostonu, Miladin Kovačević je prebio kolegu sa fakulteta Brajana Štajnhauera, koji je usled dobijenih povreda završio u komi. Policija je privela Kovačevića i oduzela mu pasoš, ali je njegova porodica ubrzo platila 100 hiljada dolara kaucije i Miladin je pušten iz pritvora. Kovačević tri dana kasnije odlazi u Njujork gde mu konzuli Nenadović i Milošević pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima izdaju privremene isprave i uspeva da pobegne iz SAD. Ostalo je neutvrđeno koliku i kakvu odgovornost imaju Ministarstvo inostranih poslova i ostale državne institucije Srbije u slučaju Kovačevićevog bega iz Amerike. Diplomatski skandal koji je u međuvremenu nastao, Srbija rešava tako što vlada odlukom pod oznakom državne tajne iz državnog budžeta isplaćuje milion dolara porodici Štajnhauer za, kako je kasnije zvanično saopšteno, troškove lečenja. Nakon toga, američko tužilaštvo prepušta predmet srpskom pravosuđu.
Po povratku u Srbiju, Miladin Kovačević dolazi na crvenu Interpolovu poternicu, upisuje pravni fakultet, postaje član košarkaškog kluba u Kuli, a na poziv SRS odlazi u posetu skupštini Srbije. Tada je rekao da je u skupštinu došao na poziv prijatelja da vidi kako funkcioniše država: Kao građanin Srbije imam pravo da imam uvid u sve, kao i ostali građani, i samo koristim te pogodnosti. Pošto se osećam sigurno u svojoj zemlji, došao sam da vidim kako funkcioniše.
Kovačević je tada zahvalio Srpskoj radikalnoj stranci i lokalnoj Demokratskoj stranci iz Kule na podršci njemu i njegovoj porodici.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da nagodba Kovačevića sa Tužilaštvom neće postati novi problem u srpsko-američkim odnosima i rekao da je „u našoj unutrašnjoj javnosti bilo mnogo različitih komentara na način na koji je država rešavala ovaj problem, ali ne vidim da je u tom trenutku, kada se to već desilo, postojao racionalniji način“.
Vesna Rakić-Vodinelić u izjavi za B92: Svi ovi potezi, dakle i to da je jedan od tih krivičnih postupaka završen aktom šefa države, a ne pravosuđa (slučaj Bogoljuba Arsenijevića Makija), da je jedan od njih završen sporazumom za koji u ovom trenutku nije izvesno da li će biti odobren, da li ispunjava zakonske uslove, pogotovu one koje se tiču pravičnosti (slučaj Miladina Kovačevića) i jedno smišljeno zastarevanje krivičnog postupka prema Marku Miloševiću, mene navodi na zaključak da zapravo nisu tu u pitanju ni ’svastikin but i kljukana dinastija’, nego jedno politički dirigovano pravosuđe što smo posle ove reforme pravosuđa i mogli da očekujemo. Sada se pokazuje da je taj izbor sudija imao mnogo jači politički uticaj nego što bi jedna pravna država sebi smela da dozvoli.
Pripremio Miloš Ćirić
Peščanik.net, 16.09.2010.
