Nedavno objavljeni izveštaj Dika Martija, izvestioca Odbora za pravna pitanja parlamentarne skupštine Saveta Evrope stvara sliku po kojoj su bivši komandanti Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) odigrali ključnu ulogu u kriminalnim aktivnostima u regionu tokom protekle decenije. U tom izveštaju aktuelni kosovski premijer Hashim Thaçi identifikovan je kao šef grupe mafijaša koja je odgovorna za krijumčarenje oružja, droge i ljudskih organa. U dokumentu, o kojem je planirano da skupština Saveta Evrope raspravlja 25. januara ove godine, najšokantnija je tvrdnja da je OVK krijumčario Srbe preko granice Albanije, gde su im vađeni organi. Informacije iz izveštaja pružene na uvid javnosti predstavljale su veliko iznenađenje i izazvale mnoštvo snažnih reakcija albanskog stanovništva.
Optužujući neke bivše komandante OVK i političke lidere, Dik Marti je povredio emocije miliona Albanaca, ne samo na Kosovu već i na svim prostorima gde oni žive. Pokrenuo je veliki broj ljudi, i one koji nisu čitali izveštaj, da reaguju emotivno, ponekad iracionalno i uz najprimitivnije uvrede. Marti i njegov izveštaj i dalje su vruće teme o kojima se debatuje u kosovskim odama, prištinskim restoranima i kafićima, prizrenskoj čaršiji i čajdžinicama, pećkim i dečanskim kulama, među penzionerima, studentima i učenicima. Pokrenuta je čitava lavina napada, optužbi i protivoptužbi protiv izvestioca skupštine Saveta Evrope. Po njima Dik Marti je: “albanomrzac, šarlatan, lažov, mentalno bolestan, srpski i ruski plaćenik, a njegov izveštaj rasistički napad uperen protiv Kosova, Albanije i čitavog albanskog naroda, lažan izveštaj čiji je cilj da izaziva novi rat da bi Švajcarska prodavala oružje”, itd. Takvim optužbama i kvalifikacijama preplavljeni su i novinski naslovi, radio i TV emisije. Objavljuju se delovi izveštaja, van konteksta događaja i učesnika. Više se prostora daje političarima i analitičarima, a manje običnim ljudima. Mnogi kao da se takmiče ko će više u ime “patriotizma” ocrniti i izvređati švajcarskog istražitelja ljudskih prava, protiv koga je organizovano i potpisivanje peticije. Faktički, ljudi su dovedeni u situaciju da se opredele između dve opcije: za Hashima Thaçija ili protiv njega, a za Dika Martija. Oni retki koji su javno na bilo koji način pravdali neke sadržaje iz izveštaja, koji su opštepoznati širom Kosova, poput organizovanog kriminala, korupcije, pljačke… tretirani su kao “srpske sluge”, “udbaši”,“izdajnici“, „kolaboracionisti“, i slično.
Prosto je neverovatno sa kojom žestinom i iracionalnošću se odbija ovaj izveštaj i napada švajcarski parlamentarac. Gubi se iz vida da je izveštaj napisala grupa stručnjaka, da je usvojen u Pravnoj komisiji za ljudska parava i kao takav je institucionalizovani dokument Saveta Evrope. Zanemaruje se čak i činjenica da je Evropski parlament jedna od najprijateljskijih institucija prema Kosovu, kao jedina struktura EU koja priznaje Kosovo kao državu. Zbog toga odnosi Kosova sa EU, koji su i do sada bili veoma komplikovani, mogu doživeti nove komplikacije.
O mnogim pitanjima navedenima u izveštaju koji se negiraju, ipak se svakodnevno govori i piše, i to ne samo o korupciji, organizovanom kriminalu, pljačkama, nepoštovanju zakona, već i o političkim ubistvima. Dovoljno je podsetiti samo na neke: Nazim Bllaca je pred sudskim organima u Prištini priznao da je učestvovao u 17 ubistava, planiranjima atentata i pretnjama, pri čemu je on lično izvršio neka politička ubistva po nalogu nekih visokih kosovskih političkih funkcionera; dokazano je da je iz sobe za dokaze komande policije u Prištini ukradeno 47 kilograma i 627 grama heroina, 3.828 evra, 6,5 miliona turskih lira, 5.000 rumunskih leja, 520 indijskih rupija, 950 albanskih leka i drugo; uoči održavanja vanrednih parlamentarnih izbora 12. decembra prošle godine, u mnogim kosovskim sredinama pojavili su se veliki posteri sa portretom Hashima Thaçija na kojima je velikim crvenim slovima pisalo „LOPOV“ (Hajn). Lider Pokreta Samoopredeljenje (Vetevendosje), Albin Kurti, izjavio je da se poslanici tog pokreta neće voziti džipovma, niti da ih čuvaju telohranitelji, i da će se potruditi „da se blindirana vozila i telohranitelji daju tužiocima i sudijama, onima koji bi trebalo da se bore protiv organizovanog kriminala i korupcije“. Zbog sumnje za organizovani kriminal i zloupotrebe položaja, EULEX je izvršio pretres nekoliko ministarstava kosovske vlade i vodi istragu protiv nekoliko visokih funkcionera. Američki ambasador na Kosovu, Kristofer Del, ovih dana je preporučio da u budućoj vladi treba da budu ljudi koji će časno raditi i koji će imati “čiste ruke”. On je jasno upozorio da u buduću kosovsku vladu ne treba da ulaze ličnosti protiv kojih je zvanično pokrenuta istraga, kao ni ljudi koji su bili na saslušanjima ili su im pretresane kuće i kancelarije.
Debate i reagovanja na Dika Martija i njegov izveštaj potisnule su u drugi plan pitanja od životnog značaja za građane Kosova. Na margini su ostali zahtevi da se stvore uslovi za veću odgovornost pri rukovođenju zemljom, privuku strane investicije i stvore bolji uslovi za život svih građana. Zatim i zahtevi da Kosovo ne prednjači u organizovanom kriminalu, pljački, korupciji, da ne bude najizolovanija zemlja u okruženju. U senci su ostali i zahtevi da se smanji siromaštvo, stvore nova radna mesta, poboljša socijalni položaj blizu 500 hiljada građana koji žive sa nešto manje od jednog evra dnevno, da se poboljša kvalitet obrazovanja, socijalna i zdravstvena zaštita, unaprede demokratski procesi koji će Kosovo približiti evropskim integracijama.
Nema sumnje da je takvim negativnim reakcijama Albanaca doprinelo i to što mnogi od njih, naročito njihovi politički lideri, Dika Martija smatraju protivnikom nezavisnosti Kosova. On je nekoliko dana posle proglašenja nezavisnosti 12. marta 2008. godine, izjavio da “odluka o uspostavljanju nove kosovske države nije doneta u Prištini”. Tada je o proglašenju nezavisnosti Kosova govorio kao “Pandorinoj kutiji” koja može imati negativne posledice. U intervjuu pre dve godine on je kazao: ”Konstatujem da Kosovo i posle deset godina pod administracijom međunarodne zajednice, nema privredu koja faktički funkcioniše. Kosovo je pretvoreno u centar organizovanog kriminala, krijumčarenja droge, oružja i ljudskih bića. Konstatujem da tamo nema istinitog civilnog društva koje će postaviti temelje prave demokratske države”. Umesto suočavanja argumentovanim činjenicama i istinom, postavljaju se razna pitanja: da li je to bio začetak optužbi upućenih Hashimu Thaçiju? Ili je možda nastavak opravdanja pretenzija Karle del Ponte, bivše glavne tužiteljke Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), koja je aprila 2008. godine objavila knjigu memoara, u koautorstvu sa Čakom Sudetićem, o svojim iskustvima u tribunalu? Zašto se čekalo skoro deset godina od završetka sukoba na Kosovu, da se u toj knjizi iznose tvrdnje o otkrićima trgovine ljudskim organima uzetim od srpskih zarobljenika, koju su navodno obavljali glavni komandanti OVK? Zašto je ovaj izveštaj obelodanjen baš u vreme kada su objavljeni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, na kojima je pobedila Demokratska partija Kosova (DPK) HashimaThaçija, optuženika Dika Martija? Zašto se do sada ćutalo o navodima u toj knjizi koji su veoma ozbiljni, jer su potekli od nekoga ko je imao najvišu službenu odgovornost u sudskom sistemu zaduženom za krivično gonjenje za počinjene zločine, i slično?
Pored toga, negativnom raspoloženju i reakcijama doprinele su i katastrofalne posledice sukoba 1998-1999. godine.Tada je albansko stanovništvo od srpske politike i bezbednosnih snaga pretrpelo stravično nasilje koje je odnelo desetine hiljade života. Članovi porodica još uvek ne znaju kakva je sudbina oko 1.800 nestalih civila, jer od njih i dalje nema nikakvog traga.
Svakom normalnom i razumnom čoveku je jasno da su optužbe Dika Martija teško uvredile sve Albance i nanele ogromnu štetu, koja će bez sumnje usporavati proces priznavanja nezavisnosti Kosova, liberalizaciju viznog režima, integracije u EU, još više zaoštravati albansko-srpske odnose i odugovlačiti početak razgovora između Prištine i Beograda. Albanci s pravom reaguju, odbacuju i suprotstavljaju se optužbama u izveštaju koje su konfuzne, neargumentovane, koje se pozivaju na pretpostavke. Međutim, niko od njih nema pravo da uputi neodgovorne, uvredljive poruke, da se protivi temeljitoj i nezavisnoj istrazi za utvrđivanje istine, kako bi neko sa sebe skinuo odgovornost za ono što je učinio ili ono što je trebalo da čini a nije činio, jer su prošla vremena kada se potčinjavanjem drugog i povređivanjam prava drugih dobijalo u prestižu i imalo koristi.
Albance je izveštaj Dika Martija zatekao nepripremljene. Kosovske institucije još uvek nisu prikupile sve činjenice i dokaze zaštrašujućih zločina nad civilima koje su tokom sukoba 1998-1999 počinile srpske bezbednosne snage. Nije evidentirana učinjena materijalna šteta sa nespornim činjenicama i dokazima. Zvanična Priština nema odbrambenu strategiju za demaskiranje onih delova u izveštaju koji su konfuzni, koji se baziraju na pretpostavkama i nemaju pouzdane pokazatelje. Vlasti nemaju dugoročnu strategiju za poboljšanje imidža Kosova. Sve ono što su kosovski politički lideri uradili do sada u smislu suprotstavljanja optužbama iz izveštaja služi samo za upotrebu na unutrašnje-političkom tržištu, da bi se zaustavila lavina koju je pokrenuo izveštaj, ali ne i za inostranu arenu. To praktično skoro ništa ne znači.
Kosovari moraju da budu više skloni saradnji, toleranciji, prijateljstvu i ljubavi sa svima i da se zalažu da Kosovo bude ognjište mira, a ne crna rupa na Balkanu. Najefikasniji način da se to postigne i ispravi nastala šteta jeste pokretanje nepristrasne i transparentne istrage. U interesu svih građana je da se temeljita istraga obavi što pre, da se otkrije istina, rasvetle optužbe, nađu činjenice i ako je bilo zločina, da se onda dokaže da je to bilo delo pojedinca ili grupe, a ne čitavog albanskog naroda. Treba savladati ove prepreke, suočiti se sa stvarnošću i pozabaviti se ozbiljnim životnim pitanjima građana. Kosovske vlasti što pre treba da stvore mehanizme za delovanje i objektivno istraživanje, treba da kompletiraju dokumentaciju o svim počinjenim zločinima, a ne da manipulišu sa pretpostavkama i neodređenim brojkama, kao što su one da je u sukobima na Kosovu 1998-1999. bilo 10.000 do 15.000 ubijenih, 1.800 do 2.500 nestalih, 700.000 do 1.000.000 proteranih, i da ne znaju tačan broj masovnih grobnica i objekata uništenih u pljačkama, kao i broj svih drugih zločina. Dokumentovane nalaze treba da dostave svim relevantnim međunarodnim organizacijama, počev od OUN, EU, Saveta Evrope, OSCE-a, pa do Haškog suda i Dika Martija. Da je tako učinjeno, ne bi taj izveštaj izašao u javnost. Ako to hitno urade, onda istina ne može biti žrtva, a izveštaj Dika Martija imao bi mračnu perspektivu. U protivnom, izveštaj će ostati kao oktopod koji će obuhvatiti ceo kosovski sistem.
Peščanik.net, 18.01.2011.
