Šta vas više vređa – to što se predsednik onomad krio u ambasadi u Rumuniji ili što se sad krio u muzeju u Srbiji?

Znam, nije lako pitanje, naročito ne ovako iznebuha, ali uzmite sebi neko vreme, sačekaću da razmislite, ne žurimo nigde.

Ako ste se opredelili, da nastavimo.

Kad je bio onaj miting, onaj koji je prethodio ruiniranju radnji, ambasada, grada, našeg ugleda, naših snova i nadanja, naš predsednik se krio u našoj ambasadi u Rumuniji. Sad kad je bila svečana sednica vojvođanskog parlamenta na kojoj je proglašen statut valjda isto naše Vojvodine, naš predsednik se krio u našem muzeju u Srbiji. Šta je isto, a šta različito u ovim događajima?

Isto je to što je predsednik izostao, različito je objašnjenje koje smo dobili.  Da bi izbegao miting koji je, između ostalih, i on sam zakazao, predsednik je nezakazano pobegao u Bukurešt (da je bilo zakazano, valjda bi neko od silnih posilnih uvideo dupliranje u rokovniku, zar ne, ili bi bar dobio otkaz što nije?). Da bi izbegao svečanu sednicu, predsednik je gluvario po muzeju i iskopinama na pljucomet od Novog Sada, dok je glasnogovornica njegove stranke (zašto stranke, a ne kabineta kad je on pozvan kao predsednik države, a ne stranke?) objašnjavala kako je imao unapred dogovorene i neodložne državničke obaveze. Opet? Dobro, ovu svečanu sednicu nije on zakazivao kao što jeste miting, ali neodložna poseta muzeju Save Šumanovića…?! Pa bar da je usput posetio i muzej hleba koji je u komšiluku, možda bi bilo uverljivije, možda bi moglo da se predstavi kao neka premijerska obaveza, mislim hleb naš nasušni i tako to, a pošto se on ionako pravi da je i premijer, to bismo još možda i progutali, kao naforu, bože mi oprosti.

Doduše, ne znamo da li je probao da se ponovo uvali predsedniku Rumunije, ali mu ovaj nije izašao u susret procenjujući valjda da nužda nije velika kao prošli put? (Pa sve i da je velika nužda, neka ode u neki klozet, ne mora da i od toga pravi državnički posao.) Ako je bilo tako, nadam se samo da naši britki diplomatski umovi neće i to tumačiti kao da nam je još jedna država “zarila nož u leđa”. Ali ako nije, zašto se predsednik onoliko potrudio da nam opravda svoj izostanak sa onog neuljudnog mitinga na koji nije ni trebalo da ode, dok se sada, kad je uljudno pozvan (ne kobajagi kao kod predsednika Rumunije koji, ne samo da ga nije pozvao, nego se sigurno i čudio što je ovaj banuo, a onda ceo dan prečučao u sopstvenoj ambasadi) na jedan uljudan događaj na koji je trebalo da ode, tako neuljudno oglušio o osnove državničkog držanja, diplomatije, marketinga, lepog vaspitanja, čega god hoćete?

Pri tom smo na vestima lepo videli kako nikakvim obavezama, pa ni državnim, nije bio sprečen da samo dan ranije baš kao i dan kasnije poseti partijske proslave svojih koalicionih partnera, kao što je imao vremena da poseti Palmino takmičenje u kik-boksu, silne utakmice u zemlji i inostranstvu, proslavu svoje osnovne škole…

Zašto nije pokušao da izmisli koliko-toliko ubedljiv izgovor? Dobro, ni ono sa Rumunijom nije bilo bogzna kako ubedljivo, ali se bar potrudio, seo na avion, javio nam se odande, kako se to sad moderno a pogrešno kaže – “putem” video linka da bi nam dokazao da je stvarno tamo, a ne u nekom kafiću (mada su one navučene zavese mogle da bude bilo gde, ali ajde sad, da ne zakeram baš toliko). A sada? Jedino ponižavajućije od bednog izgovora o neodložnoj poseti muzeju bilo bi da je imao neodložno posmatranje partije šaha na Kalemegdanu, ali se toga nije setio, u-ta-ta.

U nekoj drugoj državi, sa nekim drugačijim, a uticajnijim javnim mnjenjem, takva oholost i bahatost bile bi početak kraja. Njegovog. U ovoj državi, sa ovakvim, a neuticajnim javnim mnjenjem, to je početak kraja. Našeg.

Pun kufer marketinga

Peščanik.net, 16.12.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.