Svaka stvar može da se uradi na nekoliko načina. Jedan je brži, drugi efektniji, treći časniji, četvrti ispravniji, peti manje košta… Naravno, ljudski je priželjkivati da je najjeftiniji način istovremeno i najefikasniji i najlakši, ali će vam svaki majstor objasniti zlatno pravilo trougla: ne može sva tri istovremeno. Može dva, ali tri – nikako. Može da vam se uradi brzo i dobro, ali ćete papreno platiti. Može brzo i jeftino, ali neće biti dobro. Može dobro i jeftino, ali će da traje toliko dugo da će vam i nervni slom biti slabo utočište.
Pa zašto onda naši političari to ne znaju? Jer nisu majstori svog zanata, što odavno znamo, ili zato što se prave blesavi? Oni bi i da pobede, i da to bude jeftinim sredstvima (ne mislim na pare, naravno) i da ih ni RRA, ni revizor, ni bilo ko drugi ne kontroliše i ne kazni.
Posle sitne i krupne stoke, posle čašica sa nejakim paradajzom, posle pljuvanja po drugima i sebi (uz opravdanje da nisu bili pri sebi kad su radili to šta su radili), posle neubedljivog prećenja hapšenjima i nemotivisanog izdiranja sa tribina, posle obilaženja nevoljnih i nesrećnih koje inače ne bi ni štapom dotakli (doduše, neke bi rado štapom više puta), posle neiskreno mnogo žena (i trudnih) u spotovima, na red su stigla i deca. Dobro, svaki početnik u reklamnom poslu zna da žene, životinje i nejač privlače pažnju i izazivaju prijatne emocije, ali će vam i zakon o oglašavanju reći nešto o zloupotrebi dece. Ne smete ih koristiti u političkim kampanjama. Možete se pojaviti u javnosti sa svojom decom (bračnom, onu drugu sakrijte), ali tuđe dete na bilbord?
Tadić, koji nam je već održao javni čas o tome da se podsećanje na Nikolićev lik i delo ne zove negativna kampanja nego kampanja kontrasta, mogao bi da nam objasni kako se zove kampanja korišćenja dece. Jeftina ili očajnička kampanja?
Srećom, ove, kao i ostale DS bilborde, nećete videti, bar ne jasno, jer ih ovi drugi, ovi koji nas ubeđuju da vode čistu kampanju, zalivaju crnom farbom. Doduše, i u Slovačkoj su prefarbavali bilborde (ne naprednjaci nego neki domaći), ali u belo i to bilborde svih stranaka, sa porukom da je to jedino što političari mogu da obećaju – ništa.
Evo mali test za sve nas: šta ste sve spremni da kažete, učinite, prećutite, slažete, kraducnete, prekršite, prikrijete… da biste došli na vlast ili na njoj ostali? Nemojte olako da odustanete od razmišljanja. Šta bi vam bio blam koji nikako sebi ne biste dozvolili? Šta ne biste dozvolili drugima ni po koju cenu? Da li biste prešli preko zagađivanja životne sredine? Uvezli, odobrili, prikrili testiranje na deci i trudnicama nekog leka, vakcine? Prećutali saznanja o nekom zločinu? Saučestvovali u njemu?
Ne, nemojte da mi kažete odgovore. Sami procenite da li ste se kvalifikovali za parlament i vladu. Ko jeste, neka spremi spisak želja koji će pred glasanje proslediti poslaniku zaduženom za primanje takvih zahteva. Što da ne, ako mogu oni što smo mi gori od njih?
Peščanik.net, 23.04.2012.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- Bašmebrigizam - 07/10/2024
- Šljaga na tortu - 30/09/2024
- Bebinstvo - 23/09/2024