maketa

Foto: Peščanik

U Srbiji je jedino vlast stvarna, sve su ostalo makete. I da vam kažem, makete imaju odličnu prođu.

Prva maketa koja je profitirala bila je ona „Beograda na vodi“. Čim se pojavila odmah je dobila na poklon državnu zgradu, restoran u okviru nje i još jednu kafanu pride na savskom keju. Nije loše prošla ni bleda kopija makete koja je počela da se zida na obližnjem besplatno dobijenom placu. Ona je dobila svoj lex specialis kojim joj je status privatne građevine na javnoj površini preimenovan u projekat od izuzetnog nacionalnog značaja ali je, paradoksalno, dobila i eksteritorijalnost, čime je taj nacionalni značaj izuzet od svih nacionalnih zakona.

Profitirala je i maketa predsednika države iz tog perioda. Posebno po završetku predsedničkog mandata dobijanjem državne vile na poklon, ali, ako uračunamo i profit od neprofitne organizacije koju je vodila maketa prve dame onda je dobit sigurno i veća. A bogami fino prolazi i sadašnja maketa premijerke zadužena da predstavlja maketu nekog (svakako ne našeg) društva u kojem LGBT osobe nisu diskriminisane.

Lepo su se uhlebile i druge makete državnih organa, posebno one sa maketama diploma i doktorata mada nisu loše prošle finansijski ni makete funkcionalno nepismenih a ipak funkcionalnih funkcionera. Lepu apanažu dobijaju i makete opozicije, rodoljuba, navijača, stručne javnosti, nezavisnih institucija, medijskih udruženja, nevladinih i inih organizacija.

Najslabije mada ne i loše prolaze makete zaokruživača glasačkih listića (ako su još žive dobijaju uglavnom samo provijant i poneku pretnju) i makete oduševljenih podržavalaca vlasti koje doduše dobijaju više (besplatno putovanje autobusom diljem Srbije, lanč paket i džeparac) ali zato ne smeju da napuštaju „radno“ mesto u publici čak ni po cenu urinarnih tegoba. Jedino su makete đaka na gubitku – em ih usred raspusta dovuku u školu (i to vikendom) samo da bi ih predsednik države „obišao“ em moraju da slušaju i njegove anegdote iz detinjstva koje ih, bar po izveštavanju tabloida, „silno nasmeju“.

I tako, dok maketa budućnosti Srbije šeta Srbijom ko bože mi oprosti neka litija, a vlast nas u osmoj godini svevlašća i dalje ubeđuje da je, nasuprot narodnoj poslovici, bolje samo gledati goluba na grani nego imati vrapca u ruci (štaviše – gledati maketu goluba) od samoproklamovane lavovske borbe za Kosovo ostala nam je tek maketa takozvanog razgraničenja, a od makete Evropske unije ni nada da ćemo okusiti original.

Peščanik.net, 04.03.2019.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.