Foto: Peščanik
Govor Emanuela Makrona u Evropskom parlamentu označio je početak predizborne kampanje za Evropski parlament 2019. Ali ni posle njegovog efektnog nastupa nije jasno da li će francuski predsednik pokušati da i u Evropi učini ono što je učinio u Francuskoj pre godinu dana: da smanji uticaj tradicionalnih političkih partija i stvori novu proevropsku platformu zasnovanu na odbacivanju statusa kvo. Da li je spreman na otpor partija desnog centra koje su na vlasti u velikom delu Evrope? Ili na sukob sa kancelarkom Angelom Merkel? Kako bi rešio sve veću zategnutost između istočne i zapadne Evrope? I kako bi udahnuo novi život u evropski projekat, kada u većinu evropskih zemalja njegovi govori stižu sa zakašnjenjem i u prevodu?
I u ovom nastupu Makron je ostao veran viševekovnoj tradiciji povezanosti poezije i politike u Francuskoj. Posebno dramatično su zvučale opomene na opasnost od novog evropskog građanskog rata i pojačanog nacionalizma. Rekao je da on ne pripada „generaciji mesečara” koja je zaboravila svoju prošlost. Pozicionirao se kao zaštitnik evropskih vrednosti, ne samo naspram autoritarnih lidera van Evrope (Rusija, Kina, Turska), već i protiv onih iliberalnih u samoj Evropi (Mađarska, Poljska). Pokazao je politički pragmatizam otklonom od klasičnog federalističkog diskursa koji zagovara većina francuskih progresivaca i nije lobirao samo za Sjedinjene Evropske Države, već i za zajednički evropski digitalni porez koji bi ojačao Brisel.
Francuski predsednik se opredelio za ulogu opreznog vizionara: pre je nagovestio nego zaista artikulisao svoje političke opcije. Njegov govor je bio retorički snažan, ali su ipak jači utisak ostavile stvari koje nije pomenuo, kao što je na primer reforma evrozone koja je bila glavna tema njegovog govora na Sorboni prošle godine. Njegovo ćutanje o tome je jasan signal zastoja u nemačko-francuskim pregovorima o evropskoj monetarnoj uniji. Takođe nije pomenuo odnos EU prema slobodnoj trgovini i bio je maglovit u vezi sa problemima migracija i odnosa Evrope i SAD.
General Šarl Degol je govorio da „pravi lider uvek ima adut u rukavu, iznenađenje koje niko ne očekuje, kojim može da oduševi svoju publiku”. Makronov adut iz rukava bila je njegova poruka o budućem proširenju EU. „Ne želimo da se Balkan okrene Turskoj ili Rusiji”, rekao je francuski predsednik u Strazburu. Ali, dodao je, takođe ne želimo da Evropa koja i sa ovih 28 (uskoro 27) članica loše funkcioniše – lakomisleno odluči da se na brzinu proširi na 30-32 članice po starim pravilima.
Ima neke istine u tome. Većina Evropljana bi mu dala za pravo kada kaže da nema smisla da se govori o proširenju ako još nema odluke o tome šta bi Unija uopšte trebalo da bude. Trenutno u Evropi definitivno ne postoji raspoloženje za dalje proširenje – bez obzira na to da li se radi o Balkanu, Turskoj ili Ukrajini. Upitani o budućoj veličini EU, mnogi evropski birači su iskazali želju za njenim smanjenjem, a ne proširenjem.
Konkretno dejstvo Makronove poruke je politička katasatrofa. Primedba Žan-Klod Junkera da je jedina alternativa integraciji Balkana u EU rat u regionu, školski je primer banalne izjave koja prikriva nemoć. Ali Makronova poruka jeste posejala klicu pogoršanja stanja u regionu. Bugarska koja trenutno predsedava Evropskom unijom opravdano može da ga optuži da je obesmislio pažljivo pripremani samit o Zapadnom Balkanu, zakazan za maj. Evropska komisija takođe ima razloga za uvređenost Makronovom primedbom. Pogoršane su i pozicije proevropskih reformista na Balkanu.
„Konstruktivna višeznačnost” je dugo bila strategija koju je Brisel preferirao u ophođenju sa Balkanom. Kada se radi o članstvu država Zapadnog Balkana u EU, političari EU rado kažu da je jedino pitanje „kada?”, mada niko, ni u Briselu ni u Beogradu, ne veruje da će 2025. neka od tih zemalja postati članica EU. Ali dok se igra EU zvala „vrata su otvorena”, Makron je rešio da ih zatvori – bar za sada. Ne možemo ga zbog toga optuživati. Ali mu možemo zameriti to što „zamrzavanje” proširenja bez alternativne strategije može doprineti produbljivanju krize na Balkanu i slabljenju pozicija EU u regionu. Bilo je upadljivo da kada kaže Evropljani, Makron misli samo na birače iz zapadne Evrope.
Deutsche Welle, 21.04.2018.
Prevod: DW
Peščanik.net, 23.04.2018.
