Uspon partijske umetnosti
Niko ne zna ko je Predrag Đaković, ali ako je za utehu, do nedavno nisu to znali ni članovi Komisije za izbor predstavnika Srbije na 61. Bijenalu umetnosti u Veneciji: Marijana Kolarić – kustoskinja i v.d. direktora MSUB , Jelena Medaković – gradska sekretarka za kulturu Beograda, Stanko Blagojević – v.d. pomoćnika ministra u sektoru za međunarodne odnose i evropske integracije u kulturi, Miodrag Ivanović – v.d. pomoćnika ministra u sektoru za savremeno stvaralaštvo, kao ni skulptor Miodrag Miša Rogan. Ni ministar Nikola Selaković, okrivljen za udruženi zločinački poduhvat skidanja zaštite sa kulturnog dobra, nije imao pojma ko je Đaković u stvari, samo je dobio nalog, slično kao i u slučaju Generalštaba, da mora da realizuje konkurs na način kako je glavni kurator srpskog nastupa u Veneciji naložio. Odnosno, odluku da se mora izabrati Predrag Đaković, slikar iz Praga, poreklom iz Dervente. Selaković ni ovog puta nije postavljao previše pitanja jer je bio zaokupljen „posebno lepim povratkom jednog kulturnog dobra u okrilje naše otadžbine“, tj. otkupom jednog srebrnog svećnjaka sa grbom Obrenovića, koji je kralj Milan prokockao u vreme svojih bečkih kurvarluka. Ministarstvo za naprednjačku kulturu je taj predmet platilo preko 30.000 evra. Odnosno, Srbija gubi Generalštab, ali se eto svećnjak od 7 kila proglašava za kulturno dobro.
Ipak, u državi koja se planski razgrađuje, neko vodi računa o savremenoj umetnosti. To svakako nije ministar Selaković, koji se razume samo u sviranje u dvojnice. Reč je o samom nenadležnom predsedniku, čijim ukazom je 2022. Đaković nagrađen zlatnom medaljom za izuzetan doprinos SNS-u. Isto tako je ovenčan zlatnim odličjem za izuzetan doprinos SPS-u, koje mu je uručila Kulturno-prosvetna zajednica. Maler iz Praga se godinu dana kasnije našao i na listi podrške nenadležnom predsedniku, koji dobro zna da ko kontroliše vizuelne komunikacije, kontroliše sve. Od medija do Kunsta. Ne bi nenadležni to radio, ali se tiče njegovog rejtinga koji u svetu pada iz dana u dan, a nikako ne bi smeo da dozvoli da u Đardine dospe neki umetnik kao što je recimo Predrag Terzić, koji često tematizuje košarku i sport. Samo bi mu trebalo da izlije Bogdana Bogdanovića u prirodnoj veličini i pusti neke njegove izjave. Ili daleko bilo, onog Vladimira Štimca. Predsednik bi rado uhapsio i Bogdanovića, ali nažalost ne može da ga locira u Americi. Iskoristio bi istu optužbu kao i prilikom hapšenja Štimca, odnosno da je osumnjičeni košarkaš „davanjem podrške studentima podstrekivao na nasilje sa namerom nasilnog svrgavanja legitimnih predstavnika vlasti u Srbiji“. Uostalom, ako sve slabije može da kontroliše košarkaše, može to da uradi sa umetnošću. Zato je odlučio da za 61. Venecijansko bijenale istakne svog kandidata – Predraga Đakovića, malera iz Praga.
Doduše, njegov umetnički rad je poslednji put u Evropskoj uniji zabeležen 1997, kada je Đaković dobio plaketu Udruženja „Evropski krug Franca Kafke“. Od tada je mnogo vode proteklo Vltavom, dok se nisu pojavili neki kuratori i kustosi koji će razumeti njegovu umetnost. Oni su došli na vlast u Srbiji 2012. i od tada su počeli da trasiraju put partijske umetnosti, koju su tek povremeno narušavali ekscesi kao što je to bio izbor umetnika Vladimira Nikolića za predstavnika Srbije na Bijenalu u Veneciji 2022. I sam Nikolić je začuđen ovogodišnjim izborom, ali pre svega sastavom Komisije koja je sačinjena od visokih partijskih funkcionera, direktora muzeja, pomoćnika i sekretara iz Ministarstva za naprednjačku kulturu. Dakle, u godini najdublje krize naprednjačke vlasti potpuno je napušten modus iliberalne demokratije i prešlo se na strogu partijsku kontrolu umetnosti i to prema propozicijama koje su izdate na Andrićevom vencu.
Iz načina rada partijske Komisije mogu se uočiti sledeće stvari: čitav Konkurs sproveden je ekspresno brzo, od 6. septembra do 6. oktobra. Selaković je potpisao rešenje 26. novembra, čime je odabran partijski umetnik koji će biti predstavnik Srbije 2026. Vest nije objavljivana izvan sajtova samog ministarstva i MSUB-a koji bi trebalo da bude realizator izložbe. Pritom, na sajtu MSUB-a još uvek ne postoji informacija o izabranom kandidatu. Na osnovu obrazloženja Komisije o izabranom projektu „Preko golgote do vaskrsa“ mogu se lako rekonstruisati i zadate propozicije. Nenadležna institucija je sa svojim stručnim timom na Andrićevom vencu zapravo intervenisala u tekst kustoskinje Bijenala Koyoe Kuoha, čiji je originalni naslov In Minor Keys (U molskim ključevima). Trebalo je, dakle, pratiti sledeća uputstva: 1) kreirati umetnost koja ne namerava da komentariše aktuelne događaje u Srbiji i šire 2) potrebno nam je novo radikalno povezivanje sa partijskim izvorom života 3) izraziti uzbudljiv period stradanja Srpske napredne stanke tokom 2024/25. kroz putovanje ka novom usponu moći jednog čoveka 4) pozvati sve posetioce, domaće i strane medije, da se prepuste meditaciji, uživanju i divljenju onome ko je pobedio obojenu revoluciju svuda u svetu. A pre svega na konkursu za srpskog predstavnika na 61. Bijenalu umetnosti u Veneciji. Logičan izbor na osnovu tako postavljenih propozicija konkursa bio je Predrag Đaković, koji je ponudio odgovor kroz biblijsku metaforu o stradanju i proklizavanju SNS-a od pada nadstrešnice do EXPO-a, kada bi trebalo da vaskrsne kroz BDP, kako su nas pre nekoliko dana podučili nezavisni politički analitičari.
Peščanik.net, 10.12.2025.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Saša Ilić (see all)
- Kuliranje apokalipse - 12/05/2026
- Jedna bitka za drugom - 30/04/2026
- Generacija - 21/04/2026
