Jednu od markantnih reakcija vlasti na okupljanje i protest srednjoškolaca povodom nedavne tragedije u Novom Sadu, čine brojne izjave funkcionera, od najviših državnih do lokalnih, kojima se ti događaji kvalifikuju kao „manipulisanje decom u ideološke svrhe“ ili „kršenje zakona“ ili „zloupotreba dece u političke svrhe“ i slično.
Zajednička karakteristika svih tih izjava je da su paušalne, daju se bez ikakvih dokaza kojim bi optužujuće tvrdnje na račun profesora i opozicionih stranaka bile potkrepljene.
Krajnje je nekorektno optuživati bilo koga za bilo šta, pa tako i za fabulozno „manipulisanje decom“ a ne dati pritom bukvalno nijedan konkretan dokaz za to. Ali naša vlast sebi ipak dopušta da profesore u školama ili opozicione političke stranke optužuje za manipulisanje decom, a da javnosti ne pruži nikakve konkretne činjenice o tome ko, kada i kako to navodno radi.
Zapravo, samo je predsednik Vlade koji je i pokrenuo lavinu ovih izjava to pokušao ali, najblaže rečeno, veoma nespretno i neubedljivo, tvrdnjom da je njegovog sina na učešće u protestu naterala profesorica za koju se kasnije ispostavilo da dečaku uopšte ne predaje, da sa njim nema nikakav kontakt.
Nesumnjivo je veoma nekorektno bez dokaza optuživati profesore i opozicione stranke, ali verovatno je još nekorektnije generalno negirati srednjoškolcima, mladim ljudima od 16-17 godina, sposobnost da sami formiraju svoj stav i mišljenje o tragediji koja se desila, o odgovornosti za nju i poštovanju prema žrtvama kao i sposobnost da taj svoj stav i mišljenje javno izraze. A upravo to se pomenutim izjavama radi.
To je i krajnje licemerno, pogotovo iz usta predstavnika iste one vlasti koja je u svojoj Nacionalnoj strategiji za mlade (u koje svrstava sve sa15 i više godina) kao cilj navela „stvaranje sredine u kojoj se inicijative mladih podstiču i uvažavaju i stvaraju uslovi i podržava osnaživanje mladih za uključivanje u društvo u skladu sa sopstvenim izborom i sposobnostima“ i tome još dodala i da „sve politike treba da prepoznaju mlade i njihove potrebe i potencijale, da im omoguće učešće u donošenju strateških odluka, sprovođenju, nadzoru i evaluaciji…“.
Ali izjavama kojim se mladi ljudi predstavljaju kao beslovesni i laki objekti nekakve navodne manipulacije, ne samo da se uvredljivo potcenjuju njihovi intelektualni i moralni kvaliteti, nego i negiraju njihova zajamčena prava.
Ustav Srbije (član 16) izričito predviđa da su potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i da se neposredno primenjuju. Srbija je članica Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta i shodno svom Ustavu dužna je da je poštuje i primenjuje.
A prema Konvenciji (član 13) i deca – osobe mlađe od 18 godina, ako zakonom nije drugačije utvrđeno – imaju pravo na slobodu izražavanja koja obuhvata pravo da traže, primaju i izražavaju i dele informacije i ideje usmeno, pismeno ili štampano, u umetničkoj formi ili na drugi način, po svom izboru.
Vlast u Srbiji kao članica Konvencije ima i obavezu (član 14) da poštuje pravo deteta na slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti. I što je u konkretnoj situaciji posebno važno, ima obavezu (član 15) da poštuje pravo na slobodu udruživanja i mirnog okupljanja.
Ostvarivanje ovih prava, prema Konvenciji a i prema našem Ustavu može biti predmet određenih ograničenja, ali samo takvih koja su određena zakonom i neophodna u demokratskom društvu.
I ako uprkos tome državni i javni funkcioneri bez opravdanih i dokazanih, zakonom utvrđenih razloga ta prava faktički negiraju, oni, svesno i neodgovorno, u dnevno političkom interesu svoje vlasti, manipulišu javnošću.
Peščanik.net, 05.12.2024.
NADSTREŠNICA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Strašilo kao podsetnik - 11/01/2025
- Ima li neko nadležan? - 06/01/2025
- Kuharica i kuhinja - 28/12/2024
