Pustite vi to što sam ja slagao, recite vi meni da li su nastavnici izveli decu iz škole na protest. Tako govori predsednik vlade Srbije. Slagao je da je njegovog sina nastavnica izvela na ulicu da oda poštu žrtvama sa novosadske železničke stanice. A onda je tu laž iskoristio da tu jednu nastavnicu i sve ostale nastavnike iz gimnazije njegovog sina pozove na odgovornost. Pa pošto je uhvaćen u laži, on kaže – pustite vi to ko kome predaje i na kojoj godini, nego kažite da li su nastavnici izveli decu na ulicu.
Učenici mu rekli još u petak da su sami izašli, a juče ponovili da nije bilo potrebno da ih neko izvede da bi pokazali saosećanje i tugu, ali predsednik vlade ne prestaje – pustite vi to što govorite, nego recite da li su vas nastavnici izveli na ulicu. Đaci ga gledaju u čudu, ponavljaju da su sami izašli, ali se predsednik vlade ne predaje – pustite vi to, nego recite da li su vas nastavnici izveli ili nisu. Pa nisu čoveče, evo opet ti kažemo. Pustite vi to… Dobro, ova poslednja iteracija nije se desila, to sam izmislio, sve ostalo je tačno.
Ali, može da bude tačno koliko god hoćete, džabe su vam činjenice kada razgovarate s predsednikom vlade i njegovim šefom. Nema izlaza iz njihove petlje – pustite vi to, nego… To vam je kao kada šef, Vučić dakle, kaže: imamo neka saznanja o tome ko je na severu Kosova digao kanal u vazduh, ali nećemo sad o tome. Pa lepi moj Vučiću, kakva ti saznanja imaš? Je l to znaš kao što si znao da je veštačka inteligencija pozivala članove tvoje stranke na obračun sa žiteljima Novog Sada? Ili kao što gradonačelnik Novog Sada, tvoj kolega iz stranke, zna šta misle i žele porodice pobijenih ispod nadstrešnice?
Porodice poginulih „razumeju ovu tragediju i ne osuđuju državu“ – tako gradonačelnik Novog Sada. Evo, ponavljam – razumeju tragediju i ne osuđuju državu. Kakva neobična jukstapozicija. Razumeti i ne osuđivati. Hteo je gradonačelnik da kaže da zato što su razumeli ne osuđuju, al’ ga je valjda bilo sramota da tako laže, pa je samo pustio da razumeti i ne osuđivati vise tako jedno pored drugog, pa za koga se zakače. Šta li je u toj gradonačelničkoj glavi? Evo, da ga sad pitamo – šta znači razumeti tragediju?
Jer, tragedija na koju on misli nije nikakav dramski tekst, recimo, pa da ga razumemo. Gradonačelniče, kako se razume kada izgubiš dete? O toj tragediji govorimo. I kada izgubiš dete, da li ti je odmah na pameti da – ne osuđuješ državu? Kako se uopšte osuđuje država? Na novoradikalskom, naravno, država je jednako Vučić. Pa je gradonačelnik valjda hteo da kaže da su porodice žrtava razumele što su im stradala deca i da zato ne osuđuju Vučića. Mučno je izvlačiti ove gadosti iz gradonačelničke glave, ali ta glava baš na to i računa, kao i ona premijerska.
Oni bi da se mi stidimo u njihovo ime i da zbog srama koji oni nemaju ni ne pokušamo da kažemo šta znače gnusobe koje izgovaraju. Mogao je predsednik vlade kao i svaki drugi roditelj da ode do škole i tamo se raspita šta se zaista dogodilo u petak u podne. Ali, umesto da bude roditelj, on hoće da podiže i vaspitava sina kao predsednik vlade. Kao roditelj roditelju, predsedniku vlade mogu samo da kažem da grli i ljubi svoje dete i moli se… kome god (direktor sinovljeve gimnazije će ga već uputiti ako sam ima sumnje) – da mu se dete ne nađe ispod neke nove nadstrešnice. To sad rade roditelji širom Srbije.
Za gradonačelnika nemam poruku. Njemu su izgubljeni životi manje važni od države (čitaj – Vučića), a meni je to nepojmljivo. Ja ne znam šta se na to kaže. Opet, verujem i da je gradonačelnik na kraju ipak ljudsko biće. Jer, kaže on, ne osuđuju državu ali hoće da se otkriju i kazne krivci. Ne znam šta ti nesrećni ljudi zaista hoće i o čemu razmišljaju, ali sumnjam da je gradonačelnik njihov ovlašćeni predstavnik. Tek, kao ljudsko biće, i gradonačelnik zna da se krivci moraju kazniti. Zato je to rekao. Gradonačelniče, sad vam je ostao još samo jedan korak od krivaca do države: kada se uruši javna zgrada za koju je – kao za svaku javnu zgradu – odgovorna država, onda krivci zapravo otelovljuju tu državu. Pustimo sad gradonačelnika da razmisli o tome.
Predsednik vlade je osudio nastavnike i rekao da su đake izveli na ulicu, ne da odaju poštu, nego na protest s političkim porukama. I dodao je da su đaci maloletni. Podrazumevajući valjda da je greh maloletnike opterećivati politikom. Nevolja je u tome što su predsednik vlade i njegov šef, kao i čitava njihova stranka, od elementarnog saosećanja i tuge napravili političku stvar. Ništa nisu naučili od maja prošle godine do sad. Kad god treba da pokažu saosećanje i tugu, umesto toga oni viču – nismo mi, ne osuđujte državu, to jest nas. Dobro, lako je predsedniku vlade da uzme u zaštitu nevine maloletnike i napadne njihove nastavnike.
Evo, sad mu na ulice izlaze i neki punoletni đaci, to jest studenti. Koga će sad da okrivi? Njihove profesore? Neće to biti lak posao. Jer, studenti su se dosetili da umesto ulica ili sudova blokiraju svoje fakultete i rektorate. Na prvi pogled, loša odluka. Šta je predsednika vlade i njegovog šefa, kao i čitavu njihovu stranku, briga za univerzitet. Što se njih tiče, to i ne treba da radi. Dovešće oni sa strane mnogo bolje i poslušnije univerzitete. Reklo bi se, studenti i stranka na vlasti u savezu protiv univerziteta i profesora. Ali, to je tako na prvi pogled.
Može se pak na sve gledati i drugačije. Pošto univerziteti uporno izbegavaju da stupe u štrajk i kada se, recimo, nastavnici iz osnovnih i srednjih škola bore za svoj status i kada vlada smišlja izopačene izmene zakona o visokom obrazovanju, onda su studenti rešili da pošalju svoje profesore u štrajk. Sad više nemaju kud, nego da štrajkuju jer da rade više ne mogu. Pa pošto svi zajedno budu u štrajku, mogu lepo da sednu i dogovore se kako da prinude vlast da ispuni njihove zahteve. Ne znam šta će na to reći predsednik vlade, ko je u tom slučaju koga izveo na ulicu ili gurnuo u štrajk, ako vam je tako draže, studenti profesore ili profesori studente. Tek, jedan pametni pedagog odavno je objasnio da je svako obrazovanje dvosmerno, da đaci uče od nastavnika, ali i da dobri nastavnici uče od đaka.
Ko zna, možda sad, na ulici, ispred novosadske gimnazije ili beogradskog rektorata, konačno dobijemo jednu pravu i ozbiljnu školu.
Peščanik.net, 03.12.2024.
NADSTREŠNICARAZGOVOR O OBRAZOVANJU
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Prosvetna gerila - 21/01/2025
- Tri tačke - 17/01/2025
- The Breakthrough – obična priča o zlu - 14/01/2025
