U Sloveniji su naredne nedelje izbori, za koje mnogi misle da su sudbinski za državu. Ukoliko pobedi desnica na čelu sa Janezom Janšom, izvesno sledi period nestabilnosti odnosno, tačnije, velike pobune. Iskustvo dvogodišnje borbe protiv prethodne Janšine vlade (2020-22) daje jasnu sliku kako bi to izgledalo, iskustvo je bogato, dvoumljenja nema, treba žrtvovati još koju godinu vrednih života. Neizvesnost dolazi spolja, i globalna je. Poslednjih dana pojavila se nova desna fora, serija videa u kojima poznate ličnosti iznose svoja mišljenja na nivou trača i zavere: snimci su kombinacije raznih izjava i dodataka koje je po receptu skrpila veštačka inteligencija. Cilj je da se ostvari potpuna konfuzija iliti sluđivanje i da što više glasača odustane od ćoravog posla glasanja, jer su političari „svi isti“. Nije dakle reč o najgrubljem pljuvanju i vređanju, već o psihološkom nasilju i negiranju svakog značenja istine. Podmetnuti lobisti, novinari i predstavnici institucija koji su lažnim predstavljanjem naveli ličnosti na razgovor, odmah po objavljivanju naprosto nestanu sa interneta, zajedno sa firmama koje su kao predstavljali.
Reč je o novom tipu spinovanja, čije autorstvo može da se poveže sa dosadašnjim primerima i nekim ličnostima. Samo malo istorije: dva spin-doktora iz SAD, inače jevrejskog porekla, Artur Finkelštajn (već pokojni) i Džordž Birnbaum, za velike pare napravili su kampanju za Netanjahua, koja se zasnivala na lažima, prevarama, izmišljanju neprijatelja i izdajica. On je izabran, ali sudski proces je nastavljen, tako da osumnjičenom ratnom zločincu preostaje samo beskonačni rat kao rešenje da ne ide u zatvor. Netanjahu je preporučio uspešni par Orbanu, i oni su za njega smislili pobedničku izbornu kampanju, zasnovanu na… antisemitizmu (napadi na Šoroša i drugo). Obojica uspešnih koristili su za kampanju državni novac. Spin-doktori su upotrebljavali botove i internet, ali ne u tolikom obimu kao nova generacija. Preživeli Birnbaum je zastareo, živi od stare slave i novca.
Novu generaciju predstavlja lik koji živi u Beogradu, jer zbog dva sudska procesa (jedan povezan sa Netanjahuom, za koga je radio) ne sme nazad u Izrael. Srulik ili Izrael Ajnhorn je radio i verovatno još radi kao savetnik Aleksandra Vučića. Za razliku od prethodnika, Ajnhorn radi sa veštačkom inteligencijom kao glavnim oruđem. O svome poslu govorio je kandidno sam, nije potrebno nikakvo nagađanje. Organizuje se mreža botova, na hiljade njih i izvan zemlje u kojoj se operacija obavlja, koristi se veštačka inteligencija za „rafinisanje“ stavova i za blamažu protivnika. Stručnjak radi za novac koji nijedna opozicija ne može imati.
Mnogi u Sloveniji misle da akcija opisana na početku nosi potpis Ajnhorna. Verovatno će se i on sam pohvaliti uspehom kad mu bude potrebno preporučivanje novim naručiocima. U međuvremenu, trostruko bivši predsednik Srbije mimo svih propisa – sem ajnhornovskih – vodi predizbornu kampanju za lokalne izbore. Javna i režimske televizije uveliko vrte predizborne spotove njegove stranke, nijedna druga stranka nema šanse za nešto slično, krše se svi propisi vezani za izbore. Sam diktator vrti svoj džingl o tome da će parlamentarni izbori biti kada „nadležni“ odluče, dakle kad on sam odluči. Spin koji je nešto inteligentniji od diktatora prepoznajemo u dvojnim i trojnim identičnim izjavama – Brnabić je naravno prvi sekundant – da „blokaderi“ imaju svu prednost na lokalnim izborima; pa onda sledi uobičajeni rafal budalaština, koji se završava na/sa Hrvatima.
Ajnhorn, kao i njegovi prethodnici, mora stalno da širi posao: izgleda logično ako sad radi u Sloveniji, a za mesec dana sledi veće tržište u Mađarskoj. Reklo bi se ipak da je srpski posao najjednostavniji. Preduslovi su tu, tlo je plodno. Bivši predsednik sam krčio je put od rane mladosti preko medija, pa sve do nošenja duguljastih objekata oko opsednutog Sarajeva i opijanja od sreće kad Đinđić umre. Tako se i najzabavniji gaf sa Taličnim Tomom, alias Asteriksom logično uklapa u život nekoga ko nije imao pravo detinjstvo, jer je prenosio gajbe za četničke vojvode: niko ko je imao pravo detinjstvo ne bi mogao napraviti takav gaf – stripovi se nikada ne zaboravljaju.
Trenutna predizborna kampanja jednoga za sebe liči na mašinu otrova, kako je Ajnhorn već nazvan i obimno analiziran u nerežimskim medijima u Srbiji, u Danasu i na N1. Navodi se i nadimak „agent haosa“. Koliko može biti uspešan, tek treba da se vidi.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
