Mekejn izgleda očajno. Svi njegovi potezi ukazuju na to da njegov štab nema jasnu ideju i strategiju za dobijanje ovih izbora. Znalo se da će ova godina biti jedna od najgorih u modernoj istoriji za bilo kojeg republikanskog kandidata, ali Mekejn i njegovi savetnici su svojim ponašanjem i potezima šansu da pobede na ovim izborima učinili još neverovatnijom. Ostalo je još dve nedelje do izbora i Mekejnu je potrebno je čudo.

Mekejn postaje Mekbetovo moderno otelotvorenje. I stvarno izgleda tragično. To što je on postao izgleda kao sjajan materijal za film ili dramu. I istinski je tužno.Njegova ambicija ga uništava i mi upravo prisustvujemo poslednjem činu. 2000. je na stranačkim izborima bio poražen od strane političara čija je sposobnost da pobeđuje na izborima jednaka njegovoj nesposobnosti da bude na vlasti.Da je Mekejn pobedio na preliminarnim izborima 2000, danas bi SAD i svet sigurno izgledali drugačije. Ali nije, nezasluženo je izgubio od tatinog sina koji je te jeseni došao na mesto na kome nikako nije smeo da bude i onda se desio 11/9, Avganistan, Irak, silovanje Ustava, finasijska kriza. A Mekejn,umesto da ostane dosledan sebi i da se bori protiv protiv gospodina Buša, odlučio je da se rukovodi svojom ambicijom da bude predsednik, postao je Bušov saveznik i čekao 2008. I usput je prodao sve za šta se zalagao da bi se dovorio bazi: prvo je bio protiv poreskih olakšica za bogate, a onda ih je podržao. Bio je protiv Gvantanama i mučenja protvorenika, ali je ove godine osudio odluku Vrhovnog suda o habeas corpus (pravo zatvorenika na oslobađanje iz nezakonitog pritvora), čak ju je nazvao “najopasnijom odlukom koju je sud ikada doneo”. Borio se za kontrolu trošenja novca poreskih obveznika, ali je glasao za 4 od 5 Bušovih budžeta koji su potrošnju doveli do najvišeg nivoa u istroji. Naravno, Mekejn i dalje sebe naziva Maverikom, pobunjenikom, iako ima malo činjenica koje bi to potvrdile. I tu je problem, u njegovom pokušaju da sedi na dve stolice. Da spoji Mekejna iz 2000. i Mekejna iz 2008, iako su te dve osobe nespojive. Mekejn iz 2000. ne bi glasao za Mekejna iz 2008, čak bi se verovatno borio protiv njega. Ali Mekejn želi da bude predsednik, više od bilo čega drugog, i to će nažalost biti kraj njegove političke karijere.

Mekejn se nadao da će se ovi izbori prelomiti na pitanju nacionalne bezbednosti, i na toj platformi on bi imao šanse, čak bi bio i favorit. Ali Buš mu se obio o glavu. Isto kao što se Bušovom tati, 1992. Regan obio o glavu. Ali to nije jedina sličnost između Mekejna i Buša starijeg. Zajednička im je i farsa od potpredsedničkog kandidata, koji igra političku predstavu bez supstance i čiji je jedini cilj da pokuša da uzme što više glasova neinformisanih glasača na osnovu svog imidža. 1988. je to prošlo, jer je Regan koji je napuštao funkciju bio popularan. 1992. već nije, jer je Kvejl tokom četiri godine pokazao kolika je budala. A ove godine, em je predsednik koji napušta funkciju najnepopularniji predsednik ikada, em se u ovih sedam nedelja pokazalo koliko je gospođa Pejlin nekvalifikovana i nesposobna da zauzme mesto za koje se kandiduje. Mekejn će pokušati sve da pobedi 4. novembra, ali je njegov manevarski prostor sve manji. Povezivanje Obame i Ejlsa nije uspelo (navodno se Obama tajno susreo sa direktorom Foks Njuza), iako Mekejnov štab pokušava da iscedi tu priču do kraja – čak su počeli i sa robotskim pozivima po celoj Americi, koje sprovodi ista firma koja je u ime Buša 2000. u Severnoj Karolini pozivala ljude i tvrdila da je Sindi Mekejn narkomanka, a da je Mekejn dobio crno dete iz veze sa ilegalnom imigrantkinjom.

Verovatno će u naredne dve nedelje Mekejnov štab pokušati da nešto proturi o Obaminom bivšem pastoru Rajtu, ali Obama je to već preživeo protiv Klintonove, tako da nema većih šansi da to sada uspe. Ali Mekejn nema ništa bolje. Svaka taktika, pozitivna ili negativna, koju je do sada isprobao je propala ili nanela više štete njemu njego Obami. Njegovu kandidaturu sada može da spase samo nešto što bi se desilo van kampanje: da Bredlijev efekat (izjava glasača u anketi da rasa neće uticati na njegov izbor, a da kasnije glasa isključivo na osnovu rase kandidata) preplavi SAD, da se u Obaminom štabu desi ogroman skandal, da nekim čudom Osama Bin Laden bude uhvaćen (već su iscureli izveštaji da je Pentagon intenzivirao potragu za Bin Ladenom u poslednjih mesec dana), da dođe do terorističkog napada negde u svetu ili u SAD (ovoga puta, za razliku od 2004, nova Bin Ladenova kaseta teško da bi mogla doneti prevagu republikancu), da se ekonomija nekim čudom oporavi u narednih nedelju dana ili da se dogodi neko drugo “oktobarsko iznenađenje” (fraza iz doba izbora 1980, kada su republikanci bili zabrinuti da bi Džimi Karter mogao da poboljša svoje šanse za reizbor tako što će izdejstvovati oslobađanje američkih talaca iz Irana). Šanse za sve to su male i mnogo je verovatnije da će 5. ujutru Obama biti novi predsednik SAD. Biće to i konačna tragedija za Mekejna, osuđenog da nikada ne zadovolji svoju predsedničku ambiciju, iako je zbog nje žrtvovao sve što je ikada postigao.

 
Peščanik.net, 20.10.2008.