Opstrukcija evropeizacije suzila je prostor sloboda i prava. Ministar spoljnih poslova je samo u nekoliko dana Srbiju dodatno približio Moskvi, udaljio je od Brisela i Vašingtona, i resetovao aferu Kovačević. Ugovaranje bezviznog režima s Moskvom je cinizam u perspektivi unapred izgubljene tekuće godine u kojoj je Srbija trebalo da podnese verodostojnu kandidaturu za EU i oslobodi se šengenske izolacije.

Od svega dvadesetak zemalja s kojima Srbija nema vizni režim, u Rusiji će moći da se bez vize boravi do mesec dana. Ne putujem u zemlje u kojima su ljudi nejednaki, pretežno siromašni, nesrećni, lišeni osnovnih prava i perspektive u demokratiji i kulturi napretka, razvoja i trpeljivosti. I na ovim stranicama su pojedini autori veličali Putinov i Kastrov režim, ne pominjući politička ubistva, progone, emigraciju i tajne račune u zapadnim bankama.

Resovjetizacija je i kriminalizacija. Pretpostavlja se da je u aferi MK počinjen niz krivičnih dela. Naneta je politička šteta odnosima sa SAD, u unutrašnjoj politici se nasrnulo na slobode, demokratiju i vladavinu prava. Republički tužilac Slobodan Radovanović izjavljujući da „medij i novinar koji je objavio informaciju o slučaju Miladina Kovačevića, a koja nosi oznaku službena tajna, nisu predmet interesovanja Tužilaštva“, i da su predmet interesovanja „odgovorna lica koja su dala novinarima tu informaciju i na taj način izvršili krivično delo odavanja službene tajne“. Tužilac, međutim, nije pomenuo pokretanje istrage protiv odgovornih u vladi koji su uticali na donošenje protivzakonite i protivustavne odluke o nagodbi sa oštećenim (koju bi morao da plati sam MK), niti protiv trećih lica koja su posredovala između prvooptuženog i konzularnog predstavnika. Srbija raspolaže samo Uredbom o kriterijumima za utvrđivanje podataka značajnih za odbranu zemlje koji se moraju čuvati kao državna ili službena tajna i o utvrđivanju zadataka i poslova od posebnog značaja za odbranu zemlje koje treba štititi primenom posebnih mera bezbednosti, koja uređuje samo segment državne tajne koja se tiče odbrane. Krivični zakonik predviđa da se državnom tajnom smatraju „podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona proglašeni državnom tajnom i čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za bezbednost, odbranu ili za političke, vojne ili ekonomske interese“. „Državnom tajnom ne mogu se proglasiti podaci ili dokumenti koji imaju za cilj prikrivanje određenog krivičnog dela, niti podaci koji se tiču teških povreda ljudskih prava“ (prof. Vesna Rakić-Vodinelić).

Republički tužilac je istakao da Tužilaštvo „odgovorno radi svoj posao“. Ali još uvek nije tražilo iskaz bivšeg premijera V. Koštunice o njegovim saznanjima o pobuni Crvenih beretki koju je politički podržao, koja je bila pokušaj nasilnog pritiska na sud, možda i zbacivanja vlade, i uvod u atentat na premijera Đinđića. Nije pokrenulo istragu o nasilju, ugrožavanju javnog reda, mira i bezbednosti, i masovnom uništavanju i pljački, izazvanim organizacijom i porukama mitinga Kosovo je Srbija 21. februara prošle godine, koji je organizovala vlada V. Koštunice, kad su s govornice izricane pretnje, a zatim povučeno policijsko obezbeđenje ambasade SAD. Nema istrage o eventualnim vezama novopostavljenog zamenika načelnika Generalštaba generala Mladena Ćirkovića s Ratkom Mladićem, o čemu postoji iskaz oca ubijenog vojnika Dragana Kostića. Analiza Beogradskog centra za ljudska prava je podsetila na sumnje da optužnicom nisu obuhvaćeni svi za koje je policija prikupila dokaze da su učestvovali u nelegalnoj trgovini cigaretama (Stanišić, Mišković, Vučurević, Vučelić, Grujić, Komljenović, Zabunović)? Da li je otvoren postupak za utvrđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, i, kako se ispostavilo, preteranog zadržavanja u pritvoru Gorana Kljajevića, Sekule Pjevčevića i drugih u postupku tzv. stečajnoj mafiji. Dokle je stigla istraga o pljački i korupciji u prethodnoj vladi V. Koštunice? Dokle se stiglo s poterama za odbeglim pripadnicima Zemunskog klana? Poseta policije redakciji Borbe podsetila je da se ne primenjuje zakon o lustraciji (Nikolić, Vučić, itd).

Srbija je načinila veliki i zabrinjavajuć korak unazad u domenima vladavine zakona i javnih sloboda i prava. Dok američka i evropske administracije i dalje tolerišu verbalne incidente, postoje pretpostavke da je nadležni ministar samo sredstvo predsednika Tadića u održavanju unutrašnje ravnoteže u stranci čiji reformski deo izmiče poslušnosti antievropskom kursu, dok prividno lavira između Zapada i Istoka, između liberalne i „pravoslavne“ demokratije. Bilo bi preterano očekivati smenu ministra Jeremića ili državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena. Ali ohrabruju zrele i odgovorne reakcije dela javnosti. Zadivljujuće je držanje urednice Borbe Olivere Zekić. Danas više nije sam u domenu slobodne, odgovorne i demokratske štampe. Konkurencija je podsticaj u svakom smislu, ne samo tržišnom.

 
Danas, 24.02.2009.

Peščanik.net, 24.02.2009.

Leave a Reply