Zahtevajući od direktora izdavačke kuće Beobook ne samo povlačenje iz prodaje knjige Šeri Džons Dragulj Medine, u koju je on uložio svoj trud i svoj lični novac, već i izvinjenje i pokajanje, Mešihat islamske zajednice u Srbiji ogrešio se ne samo o pravo i dužnost jedne sekularne države da štiti slobodu mišljenja i izražavanja, pa i preduzetništva, već je zahtevom za javnim pokajanjem povredio lično dostojanstvo jednog ljudskog bića u kome, ako je verovati monoteističkim religijama, postoji bar Božja iskra. Od tog zahteva do javnog kažnjavanja (a njegove nam primere ne nudi samo daleka istorija religijâ, već i surova stvarnost današnjice) samo je jedan korak.

Mešihat Islamske zajednice u Srbiji ogrešio se time i o jednu od najkrupnijih tekovina zapadne civilizacije kojoj, bar geografski, i sam pripada, pravo slobodnog čoveka da sumnja, da prosuđuje i samostalno izvlači zaključke iz onog što vidi i iz onog što pročita. Obaveza da se slepo veruje u religijske i ideološke projekte, koštala je čovečanstvo previše žrtava da bismo prešli mirno preko ovog “osvetničkog gneva” Božjih zastupnika.

Uz pravo da svako pročita ono što želi da pročita, postoji i pravo da se ne pročita ono što čovek ne želi da pročita. Ako je čitanje svetih knjiga obaveza vernika, čitanje drugih knjiga za njih ne samo da nije obaveza no nije ni preporučljivo. Mešihat je jedino imao pravo, ako mu je to pravo u Kuranu zapisano, da svojim vernicima zabrani čitanje knjige koju je sam inkriminisao. Sve više od toga predstavlja atak na pravo drugih da prave svoj izbor i da slobodno formiraju svoj sud.

Danas, Dijalog, Lični stav, 21.08.2008.

Peščanik.net, 20.08.2008.

TEMA – NAŠ TERORIZAM