Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Najzahvalnije priče u kampanji su one koje se ne mogu lako proveriti i koje se odnose na infrastrukturna ulaganja ili na velike strateške projekte, kakav je recimo bio narativ o „srpskom mercedesu“, odnosno o ulasku Mercedesa u Ikarbus, što je s jedne strane trebalo da predstavlja veliko ulaganje poznate firme u posustalu domaću proizvodnju autobusa, dok je s druge trebalo isti taj „srpski mercedes“ da plasira na tržište istočne Evrope. Ovaj narativ je aktiviran u predizbornim kampanjama SNS-a 2013. godine da bi se nastavio i tokom 2014. Glavni promoter ove neistine, iskorišćene za obmanjivanje građana, bio je Aleksandar Vučić, koji se tri godine kasnije pravdao kako on „nikada nije rekao da će Mercedes ući u Ikarbus“. Međutim, mediji su zabeležili njegove izjave, kao i scene lepljenja mercedesovog znaka na šasiju autobusa. Na kraju se ispostavilo da je ta šasija unapred plaćena poznatoj firmi, koja dalje s tom proizvodnjom nije imala ništa, još manje sa plasmanom proizvoda na evropsko tržište. Zato je dobar deo glasača poverovao tadašnjem premijeru, baš kao što će poverovati današnjem predsedniku Aleksandru Vučiću koji je sa svojim čelnim ljudima u kampanji „Zato što volimo Beograd“ plasirao novu predizbornu, teško proverivu priču o početku izgradnje Beogradskog metroa 2020. Da cela stvar bude još uverljivija, nakon velike prezentacije celog projekta u Skupštini grada, delegacija kandidata sa liste SNS-a, predvođena gradonačelnikom Sinišom Malim, provezla se trasom prve linije metroa Makiško polje – Mirijevo. Vozili su se „srpskim mercedesom“ koji je za tu priliku dizajniran kao lokomotiva na kojoj je pisalo „Biće tu, dok kažeš metro“. Ispod ovog slogana, belim slovima na plavoj podlozi bilo je otisnuto ime Aleksandra Vučića, glavnog garanta dolaska metroa.

Na promociji projekta prve linije beogradskog metroa, koji kasni pola veka sa tendencijom da se prolongira u beskraj, prisutni su bili i predstavnici WSP grupe, koji su, po rečima Siniše Malog, proveli godinu dana u Beogradu kako bi izradili „smart plan“ bez kog je nezamisliva izgradnja bilo čega a kamoli metroa. Demarkaciona linija na ovoj prezentaciji postavljena je pre svega ka infrastrukturnim projektima bivšeg gradonačelnika, koje je Mali uporedio sa pacovskim leglima, poput Puzzle grada ili Kuće velikog brata. Sreća je prava što planovi prethodnih vlasti za izgradnju metroa nisu realizovani, rekao je Mali, jer bi to bio „metro za pacove a ne za građane“. Pritom je upotrebio sintagmu „narodni dinar“, koji za razliku od prethodnika on i njegovi saradnici štede ili pametno ulažu. Jedno smart ulaganje bila bi svakako investicija u prvu liniju metroa, za koju je grad Beograd već „spremio novac“, tj. platio je izradu plana WSP grupi i jedino sporno pitanje, čije rešavanje je ostavljeno za nedelju 4. marta, zapravo je pitanje o pobedi liste „AV – Zato što volimo Beograd“. Dakle, para ima, 2017. godina bila je fantastična, kako bi to rekla premijerka Brnabić, jedino ostaje glavni pogon metroa, tj. Aleksandar Vučić, koji stiže na svako mesto, „dok kažeš metro“.

Da je sve urađeno po planu i strateški ispravno, Mali je potvrdio iznevši precizno metodologiju koja je predstavnicima WSP grupe kao i domaćim stručnjacima pomogla da definišu trasu prve linije metroa u Beogradu. Kao prvo, pristupilo se „brojanju putnika, optimizaciji linija javnog gradskog prevoza, kao i projekciji trenda rasta stanovništva i definisanja zona koje će se brže ili sporije razvijati“. Strana pamet, podržana domaćom statistikom, došla je do rezultata koji je iscrtao crvenu liniju metroa od Makiškog polja do Mirijeva kao, reklo bi se, predizbornu koalicionu kičmu Beograda, od Karićevog nepostojećeg Tesla grada do Vučićevog Beograda na vodi. Egzaktnom metodom je utvrđeno da je projekcija iz 1972. besmislena, jer je neiskusno predvidela najveću saobraćajnu frekvenciju između starog dela grada i Novog Beograda, dok se smart metodom utvrdilo da će se u budućnosti očekivati najveći priliv putnika sa juga na sever, i to iz pravca Makiškog polja ka Sajmu, preko Beograda na vodi, pravo u neizvesnu budućnost. Izgleda da su prevagu u brojanju putnika odneli oni građani koji na svojim dnevnim rutama gravitiraju iz Obrenovca, Sremčice i Železnika ka centru grada. Za njih su stručnjaci iz WSP grupe predvideli početnu stanicu na već postojećoj ranžirnoj rampi „Železnice Srbije“, podignutoj na jedinom pogodnom mestu za „park and ride“.

Najveća zabluda koja je četrdeset godina kočila izgradnju makar jedne linije metroa u Beogradu, istakao je Mali tom prilikom, bila je zabluda da metro podrazumeva „kopanje skupih tunela ispod Beograda“. To bi se radilo samo da bi „neko mogao da kaže da se metro gradi“. Zato su strani eminentni stručnjaci razrešili dilemu i objasnili da je sasvim udobno i efikasno voziti se i površinskim saobraćajem. „Neozbiljno je graditi metro koji će biti prazan i neisplativ samo da bi se stvorio utisak da Beograd ima metro“, zaključio je Mali, a onda je organizovao jedno predizborno imaginarno putovanje trasom prve linije beogradskog metroa. U autobusu koji je podsećao na transfuzioni, našli su se kandidati sa liste SNS-a, kandidat za gradonačelnika Beograda dr Zoran Radojičić, Aja Jung, novinar i voditelj Živorad Nikolić i košarkaš Milan Gurović. Svi oni su potvrdili isto što i strani stručnjaci, tj. da nije potrebno kopati tunele da bi Beograd dobio metro. On ga zapravo već ima i zove se Aleksandar Vučić. Putuje cirkuskim autobusom i obećava kule, gradove i metro linije. Prva od tih kula, baš kao i njena bliznakinja u Kazahstanu, zapalila se pre nekoliko dana, grad se urušava, dok metro odavno vozi iste one putnike koji su se krajem 2013. ukrcali u „srpski mercedes“. Njihova stajališta nisu u prostoru, već u vremenu i to samo i kada su izbori. Sledeća stanica je 4. mart.

Peščanik.net, 27.02.2018.

The following two tabs change content below.
Saša Ilić

Rođen 1972. u Jagodini, diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio tri knjige priča (Predosećanje građanskog rata, 2000; Dušanovac. Pošta, 2015; Lov na ježeve, 2015) i dva romana (Berlinsko okno, 2005; Pad Kolumbije, 2010). Bio je jedan od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua. Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Saša Ilić

Saša Ilić (Svi tekstovi)