Ugledna naučna ustanova Srbije – njen Geodetski zavod u Beogradu – utvrdila je centralnu tačku Republike – na osam kilometara od Kragujevca. Znao je to i knez Miloš – to mu je bila prestonica. Iz zavoda stručnjaci kažu da su koristili najbolji metod koji se u geodetskoj praksi danas koristi – no tu su započele nevolje i kako stvari stoje neće ići lako. Pobunili su se meštani iz susednog mesta i tvrde da to nije tu, nego baš negde u njihovom ataru. Gnevno su reagovali i Užičani – a tek kada se Čačak bude oglasio. Podelila se Srbija još jednom i te nas fatalne „deobe“ i ovoga puta ne zaobilaze. Jake argumente imaju oni koji kažu – kakav bre centar Srbije, tu je centralna tačka sveta. Jer – mi smo lider u regionu i nama je malo nekakva tačka, koja može biti u Mrčajevcima ili u Gornjoj Murtenici. Blez Paskal je dokazivao da svaka tačka može biti centar sveta, jer je planeta Zemlja okrugla i okreće se. Istina, sveti Nikolaj Velimirović je to pobijao godine 1940. U jednom svom učenom spisu, uz jake teološke razloge. Deluje i smešno i tužno, ali palanka ostaje to što je i tu su najmanje krivi ozbiljni ljudi iz Geodetskog zavoda. Svojevremeno je akademik iz dične SANU M. Bećković dokazivao da na planeti Zemlji nije bilo većeg događaja – nikako, od bitke na polju Kosovu daleke 1389.

Bilo kako bilo, ali i ove će „deobe“ ostaviti traga i posledice će biti nešto što će se vekovima osećati.

Da je to ozbiljno pokazuje i vest da smo po treći put kandidovali D. Ćosića za Nobelovu nagradu – prva dva puta godine 1983. i 1989. Kako će to ići rano je govoriti – koliko je velikih pisaca koji su dobili Nobela i koliko je još većih koji ga nisu dobili. Nećemo vršiti pritisak na čuveni žiri u Nobelovoj zadužbini. Podršku akademik Ćosić ima od najuglednijih imena – tu su akademik Bećković i E. Kusturica kome je ta nagrada izmakla „ispred nosa“ – uze mu je neki Vargas Ljosa. Biće tu i onih za i onih protiv – i to i nije važno. Videćemo uskoro i, kako god bilo, nama ostaje naša muka s D. Ćosićem, ne kao piscem već kao publicistom – on je otac čuvene političke doktrine o „humanom preseljenju naroda“ – koju je izradio zajedno sa pokojnim F. Tuđmanom. Da se ovo oko centra poklopilo sa nominovanjem nobelovca nije slučajno i tu se zapliće nova nevolja: akademik S. Jarić iz Novog Sada najavljuje knjigu „Dobrica Ćosić kao filozof“. Do sada niko nije ponudio neke argumente u prilog Ćosiću kao filozofu – ostaje nam da čekamo knjigu doktora Jarića iz Novog Sada. Sva je prilika da nas i tu čeka još jedna serija srpskih „deoba“. Ako može svako selo da bude centar sveta, zbog čega ne bi to bila i lepa Drenova na Moravi. Uostalom, palanka je uvek bila u centru sveta i sebi dovoljna.

Mi čitamo Ćosića u iščekivanju odluke Nobelovog komiteta i nadamo se da će sve dobro proći.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 15.01.2011.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)