natpisi: Srbija ubija, Kosovo je Srbija

Foto: Predrag Trokicić

Može Vučić da ponavlja unedogled da nismo, ali očigledno je da jesmo divljaci. Jer samo bi se divljaci dosetili da u vezi sa prebijanjem dvojice Albanaca u Novom Sadu upotrebe reči „divljaci“, „patriote“, ili da pozovu na etničku solidarnost i upozore Srbe da Albance u Srbiji ne treba prebijati pošto bi onda Albanci na Kosovu mogli s dobrim razlogom da isto tako prebijaju Srbe. A znamo da su oni, za razliku od nas, hoće da kaže Vučić – divljaci. U tom divljački izvrnutom rasuđivanju, Vučić će postaviti retorsko pitanje – kako od Stoltenberga, s kojim je on na „Jens“, da traži da se zaštite Srbi na Kosovu, ako mi ovde nismo u stanju da zaštitimo osobe druge nacionalonosti? Taj divljački um ne razume da civilizovani svet ne funkcioniše po principu odmazde. Šta god da se dogodi ovde, Srbi na Kosovu imaju pravo na apsolutnu zaštitu. Važi i obrnuto: šta god da se događa na Kosovu, Albanci u Srbiji moraju uživati apsolutnu zaštitu. Ali, varvarski braneći civilizacijsko pravo na život, Vučić je to pravo uvezao sa kolektivnom pripadnošću i automatski ga ukinuo, da bi već u sledećem koraku implicitno opravdao prebijanje: ako oni nas biju na Kosovu, možemo i mi njih da bijemo ovde.

Reći sad Vučiću da, sledeći vlastite misli, vidi kako će drugi priznati zločine nad Srbima, ako mi ne priznajemo svoje zločine nad drugima – čisto je gubljenje vremena. Jer, nema u njegovom razmišljanju ni k od koherentnosti, principijelnost i da ne pominjemo. On je i ovaj put pokušao – kao što to obično čini – da uvrnutom retorikom proturi ovdašnje varvarsko ponašanje pod krinkom civilizovanosti. I dok bismo mi sami ovde morali da vodimo računa o životima pripadnika drugih etničkih grupa, na Kosovu to ne mogu da urade tamošnji žitelji, već to moraju da rade međunarodni akteri, a prema instrukcijama koje stižu iz Srbije. Njima je, kao divljacima, neophodan međunarodni nadzor, a biće – upozorava Vučić – ako ovako nastavimo i nama. Dakle, nije stvar u tome da albanski život vredi koliko i srpski, dakle koliko i bilo koji drugi ljudski život – vrednost albanskih života u Srbiji je instrumentalna, to jest drugorazredna. Albanci u Srbiji vrede kao taoci; ako mi vodimo računa o njima, to čini legitimnim zahteve da se vodi računa o srpskim životima na Kosovu, a povrh toga oslobađa nas i od međunarodne kontrole, jer stvaramo privid sopstvene civilizovanosti. Takav odnos prema svojim sunarodnicima, kao i prema drugima – čisto je divljaštvo.

Samo je taj divljački sled asocijacija i u mozgu Vučićevog partijskog kolege Vučevića mogao da dovede do pojma i upotrebe reči „patriote“. Kaže Vučević, s mesta gradonačelnika Novog Sada: „Moram da skrenem pažnju takvim izgrednicima, koji misle da su patriote, ako bez razloga napadaju ljude druge nacionalnosti, da razmisle o tome da li na taj način možda ugrožavaju bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, pa možda i u drugim mestima gde Srbi žive“. Otkud Vučeviću ideja da su „izgrednici“ mislili da su „patriote“? Jer ih on možda poznaje, razgovarao je sa njima, pa su mu oni objasnili da su se malo zaigrali njemu, Vučeviću očigledno bliskog, radikalski shvaćenog „patriotizma“, pa sad on mora da ih opominje na „nepatriotske“ posledice njihovog „patriotskog“ izliva? Pročitajte ponovo njegovu izjavu – on zapravo kaže, ne mogu se bez razloga napadati ljudi druge nacionalnosti, izuzev ako se to ne radi iz patriotizma. Ali, i onda se mora voditi računa da se takvim patriotskim ponašanjem ne ugroze sopstveni saplemenici na nekim drugim mestima. To je mera radikalske pristojnosti i civilizovanosti – drugi se ima poštovati samo ako je to u interesu naših saplemenika. Ako su naši saplemenici bezbedni, slobodno je gaziti po drugima.

Varvarizam ne poznaje kategoriju autonomnog pojedinca niti da je ljudski život vredan sam po sebi. U varvarskom pogledu na svet pojedinci postoje isključivo kao članovi kolektiva iz koga se onda izvodi i vrednost njihovih života. To je prva lekcija koju treba da savlada ovdašnji varvarin. I dotle su dobacili „izgrednici“, a zamalo i patriote iz Novog Sada kada su prebili dvojicu Albanaca. Time su se oni preporučili Vučiću i Vučeviću. Sad još samo treba da naprave i drugi korak i savladaju mafijašku patriotsku kalkulaciju kada treba gaziti druge, a kada se to ne isplati. Vučić i Vučević nisu ih osudili, samo su im očitali lekciju. Ako se „izgrednici“ pokažu kao dobri đaci, eto ih uskoro na važnim mestima u državi. To je sada već utabani put, koji su za njih prokrčili njihovi učitelji, sa Vučićem na čelu.

Peščanik.net, 09.10.2018.

KOSOVO

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).