Pre 27 godina, na početku NATO bombardovanja SR Jugoslavije, 5. aprila 1999. godine iz Dunava je, kod mesta Tekija nedaleko od Kladova, isplivala hladnjača sa telima i delovima tela 86 albanskih civila ubijenih na Kosovu, među kojima je bilo i žena i dvoje male dece. Šestog aprila hladnjača je otvorena i u akciji Dubina II tela iz nje su kamionima prebačena u centar za obuku Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) u Batajnici kod Beograda i tamo pokopana.
Govore ljudi koji su o tome svedočili pred Haškim sudom: vojnik koji je učestvovao u ubijanju albanskih civila, vozač MUP-a koji je tela sa Kosova dovozio u Srbiju, policajac koji je prvi otvorio vrata hladnjače i učestvovao u prebacivanju tela u kamione, kao i načelnik SUP-a Bor koji je po nalogu načelnika Resora javne bezbednosti (RJB) Vlastimira Đorđevića organizovao prebacivanje tela u Batajnicu.
U emisiji su korišćeni snimci Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove iz Haga. Emisija je realizovana u saradnji sa Pro Peace (forumZFD).
Optuženi Slobodan Milošević: Čekajte, jeste vi videli to ubistvo tih 15 civila ili niste?
Zaštićeni svedok: Ja video jesam mrtve civile.
Milošević: Šta ste videli?
Zaštićeni svedok: Mrtve civile.
Milošević: Da li znate da su tri vozila OEBS-a bila prisutna od 9 sati pre podne do 19 sati uveče?
Zaštićeni svedok: Jeste, prisutna su bila na ulazu sela gdje vojska nije dala da uđemo.
Milošević: Otkud vi znate da im nije dala vojska da prođu kad meni u izveštaju stoji da su upravo u tom događaju koji vi opisujete bili prisutni sa tri vozila pripadnici OEBS-a od 9 do 19 časova?
Zaštićeni svedok: Ja sam, Miloševiću, bio tamo i više znam nego vi. Vi niste bili tamo. A to što vama donose te izvještaje, to su netačni izvještaji. Ja razumijem vas da se vi branite.
Milošević: Dobro, da ne ulazimo u to da li vi mene razumete ili ne, nego je očigledno da vi ne govorite istinu.
Zaštićeni svedok: Istinu živu.
Milošević: Vi tvrdite, na strani šest u drugom pasusu vaše izjave, kako vam je naređeno kad je počelo NATO bombardovanje da očistite albanska sela i da svima naredite da napuste Kosovo i da odu u Albaniju.
Zaštićeni svedok: Protjerani su svi. Za Albaniju. Naređeno je bilo da se svi civili istjeraju za Albaniju, iz sela, to znam sigurno. Učestvovao sam u tome.
Milošević: Ko je izdao naređenje…?
Zaštićeni svedok: Pa ovi naši podoficiri.
Milošević: Molim?
Zaštićeni svedok: Ovi naši podoficiri.
Milošević: Pa jeste ih oterali u Albaniju?
Zaštićeni svedok: Pa jesmo, no šta smo.
Milošević: Molim?
Zaštićeni svedok: Jesmo.
Milošević: Znači, vi ste ih uputili do…
Zaštićeni svedok: Da, ja… bio sam i svjedok jednu žensku kad smo… kad smo je uputili za Albaniju. A brata i oca smo joj, i đeda, ubili. To znam sigurno. Kad je počelo bombardovanje, gospodine Miloševiću, prvih pet dana je bilo ubijanja u selima gdje sam ja bio. Poslije… poslije sam srećao kolone i kolone ljudi koji su morali da odu za Albaniju.
Milošević: Vi tvrdite da su u svakoj kući neki… neke grupe vojnika ubijale?
Zaštićeni svedok: Pa, normalno. Nijesu tu bezveze došli.
Milošević: Čekajte, šta ima tu normalno?
Zaštićeni svedok: Jaoj. … Vojska je ubijala, gospodine Miloševiću.
Milošević: Pa to znači da su svi stanovnici sela […] ubijeni, jel tako?
Zaštićeni svedok: Pa, da. Svi. Mislio sam na selo Trnje, na ovo što ste sad…
Milošević: Da. Znači svi stanovnici sela Trnje su pobijeni?
Zaštićeni svedok: Da. To što smo zatekli tu. Oni su pokušali da bježu, a mi smo, po livadama i tako…
Milošević: Pa, dobro, kad govorite posle o tim leševima, vi govorite o pet… o pet ubijenih ljudi koje ste… koje ste, tamo negde, otišli u… više sela da sahranite, je l’ tako?
Zaštićeni svedok: Ne više od sela, nego daleko od sela.
Milošević: Dobro, daleko od sela, sahranili tih pet ljudi, mislim…
Zaštićeni svedok: Pa nije pet ljudi, nego pet žena.
Milošević: Molim?
Zaštićeni svedok: Pet žena.
Milošević: A, pet žena?
Zaštićeni svedok: Da, da. Pet žena.
Milošević: Pet ubijenih?
Zaštićeni svedok: Bilo ih je…
Milošević: […] to tako masovnobilo ubijano, timovi išli, ceo dan ubijali, kako su sahranili pet?
Zaštićeni svedok: Zato što smo našli… od tih pet, ovaj, od tih ljudi našli smo samo tri starca i pet žena. A neko ih je prije toga odneo, ove druge.
Tužilac: Zašto ste došli ovdje da svjedočite? Kako to da ste došli na sud?
Zaštićeni svedok: Ove žene što sam zakopao, što smo zakopali, ja nisam mog’o da, dok nisam kazao, da zaspem, da spavam mirno. Tih pet žena što smo mi zakopali mene su mučile dugo vremena.
Tužilac: Da li vi imate ikakve koristi, lično, da li imate ikakve koristi zbog toga što ste došli ovdje da svjedočite, da li vam je bilo ko, bilo što obećao?
Zaštićeni svedok: Ne. Nemam nikakve koristi. Imam samo koristi da mi je čista savjest.
***
Tužilac: Gde ste otišli i gde ste istovarili leševe u toku četiri putovanja? Da li možete da nam kažete, jedno po jedno? Prvi put kada ste vozili, gde ste pokupili leševe i gde ste ih isporučili?
Svedok Božidar Protić, vozač u MUP-u: Dakle, prvi put sam dobio naređenje od mog neposrednog starešine, Dragića Nenadića, koji je tom prilikom rekao da je obavio razgovor sa generalom Zekovićem i rekao mi je da se snađem preko svojih prijatelja, da pronađem neki kamion da obavim jedan zadatak koji je vrlo važan i u interesu je za državu.
Tužilac: Gde ste pokupili, taj prvi put, leševe i gde ste ih isporučili?
Svedok Protić: U mestu Tekija, nedaleko od Kladova, iz hladnjače koja je isplivala iz Dunava. Znači, pretovareni leševi iz te hladnjače u kamion koji sam ja uzeo i odvezao u Batajnicu. To je ta prva tura koju sam ja obavio.
Tužilac: Koliko je tu bilo leševa? Razmislite prvo.
Svedok Protić: 54.
Tužilac: Rekli ste da ste drugi put išli iz Janjeva u Petrovo selo. To ste upravo rekli. Tačno?
Svedok Protić: Da.
Tužilac: Koliko ste leševa prevezli taj put?
Svedok Protić: 17 ili 19, ali ja mislim da je bliže 17.
Tužilac: A treći put?
Svedok Protić: Ujužnom delu Kosovske Mitrovice, u blizini železničke stanice za teretni saobraćaj, u nekoj radionici drvne industrije, gde su u halama bili kanali za popravljanje teških mehanizovanih… mehanizacije, odnosno kamiona i mašina.
Tužilac: A gde ste ih odvezli?
Svedok Protić: U Petrovo selo. Na isto mesto kod Centra, samo ne u istu jamu, odnosno rupu, već u drugu. U neposrednoj blizini.
Tužilac: Koliko ste leševa taj put prevezli, otprilike?
Svedok Protić: 55-6, tako…
Tužilac: A četvrti i poslednji put kada ste ih prevozili, gde ste pokupili leševe i gde ste ih isporučili?
Svedok Protić: Takoreći u centru Prištine, ispod izdavačke kuće, odnosno novinske… Rilindija, takozvana. Na parkingu. Bio je kamion-hladnjača, maksimalne veličine dimenzija.
Tužilac: Gde ste odvezli te leševe?
Svedok Protić: U Centar za specijalne jedinice.
Tužilac: Vi ste rekli da ste dobili naređenja da odete da pokupite leševe od generala Zekovića i u obe te izjave vi ste rekli da ste dobili kontaktni telefon koji možete nazvati kada ste na Kosovu. Tri puta kada ste išli na Kosovo. Prvi put kada ste otišli na Kosovo, odakle ste zvali?
Svedok Protić: Prvi put kad sam otišao na Kosovo bilo je vreme bombardovanja. Štab policije je bio preko puta hotela „Božur“, u samom centru Prištine, na četvrtom spratu. Otišao sam gore, okrenuo sam broj koji se tu pominje, to je broj beogradski bez poziva sa 011, ili pozivni za Prištinu. Kontaktirao sam lice koje mi je reklo kako treba da postupim.
Tužilac: Kažete da ste razgovarali sa gospodoinem Lukićem. Da li nam možete reći šta vam je on rekao, taj drugi put kada ste otišli na Kosovo?
Svedok Protić: Da krenem put Skoplja, da će ispred mene ići službeno… da će ispred mene ići vozilo marke Golf, bordo metalik boje, i da vozim za njim. Što sam ja i učinio, naravno. Put Skoplje, skretanje na raskrsnici između Lipljana i Janjeva, skrenuo sam levo prema Janjevu. Golf je tu ostao, ja sam produžio još možda kilometar, kilometar i po, i stigao sam u centar Janjeva, gde su me sačekali lokalni policajci. I sa vozilom marke Niva krenuli su ispred mene ka brdima, dok sam ja išao kamionom. Kad već nije moglo, stao sam. Ja sam čekao jedno pola sata, došao je traktor, natovaren sa zemljom. Ispred kamiona su prevrnuli, iskipovali traktorsku prikolicu i taj utovarivač je sa zemljom utovario leševe meni u kamion.
Tužilac: Kad ste nazvali taj broj, drugi put kada ste otišli na Kosovo u vezi sa sakupljanjem leševa, šta vam je on rekao tom prilikom?
Svedok Protić: Glas sa telefona mi je rekao, drugi put, da idem u Kosovsku Mitrovicu, južni deo, kod železničke stanice teretnog saobraćaja. I tamo će me sačekati ljudi koji… s kim treba da kontaktiram.
Tužilac: A treći put?
Svedok Protić: Isti telefon, isti glas. Ta osoba mi je rekla da idem iza, na praking iza zgrade Rilindije, i tu se nalaze kamioni. Tamo će me sačekati neko od ljudi i reći mi koji kamion da uzmem. Na pakringu je bilo još 4-5 kamiona i taj kamion.
Tužilac: Tom prilikom vi ste tela prevezli do Centra „13. maj“ u Batajnici. Zbog čega ste to učinili?
Svedok Protić: Tako mi je rečeno.
Tužilac: Ko vam je to rekao?
Svedok Protić: Glas sa telefona s kojim sam… s kim sam kontaktirao.
Tužilac: U izjavi gospodinu Stankoviću, rekli ste: „Trebalo je da pozovem fiksni telefon. U sva ta tri slučaja kada bih ja okretao taj broj, na isti se javljao general Sreten Lukić, koji je bio jedan od pomoćnika ministra i komandant svih policijskih snaga na Kosovu i Metohiji. Generala Sretena Lukića znao sam lično i njegov glas prepoznajem zato što sam istog vozio najmanje šest meseci. Često sam ga vozio na Kosovo, često razgovarao sa njim telefonom. Pa tako i nedvosmisleno mogu da tvrdim da prepoznajem njegov glas.“ Da li je vaš iskaz, koji ste dali pod zakletvom pred beogradskim sudom, istinit ili ne?
Svedok Protić: Istinit.
Tužilac: Za koliko slučajeva da su tela dovezena u Batajnicu vi znate?
Svedok Protić: Mogu da kažem koji su ljudi vozili, a koliko su oni prevezli to ne znam. Osim mene, ko je još vozio. Pa njih pitajte, oni će vam reći koliko su oni prevezli.
***
Tužilac: Šta ste vidjeli na tom mjestu na rijeci Dunav 5. aprila ’99. godine?
Svedok Boško Radojković, viši kriminalistički tehničar, SUP Kladovo: Dežurni policajac obavestio me je da u Dunavu, na tom mestu blizu Tekije, da je neki ribar primetio neki objekat, da je nasukan ili da pliva vodom. Nešto tako nalik na sanduk od kamiona ili slično. A s obzirom da je uobičajeno, ovaj, i vrlo često da vozila slete sa puta u Dunav, onda sam pozvao profesionalnog ronioca jednog iz Kladova koji u… često ide s nama na uviđaj po takvom pitanjima. I otišao sam na lice mesta da vidim šta je to. Tada sam video na jedno 20-ak, 30 metara od obale, dakle u vodi, da iz vode viri nešto nalik na jedan beli sanduk većih dimenzija. Moglo je da liči na neki kamion. Uveče smo organizovali da sa hidroelektrane Đerdap dobijemo jednu dizalicu kojom bi ujutru, znači 6. aprila, pokušali da taj objekat izvučemo iz vode. Pa smo ujutru, ja i ronilac i još jedan kolega moj iz policije, izašli na lice mesta. Postepeno smo izvlačili taj kamion iz vode. Primetio sam da je desna polovina vrata provaljena. Da kroz taj procep vire dve ljudske noge i jedna ruka. Kad je kamion izvučen, tad smo… Neposredno pre izvlačenja obavestili smo sudiju opštinskog suda u Kladovu, zamenika opštinskog javnog tužioca u Kladovu, i lekara mrtvozornika medicinskog centra u Kladovu, da dođu na lice mesta jer pri kraju je to izvlačenje hladnjače. I oni su došli na lice mesta.
Tužilac: Recite nam šta ste vidjeli kada ste otvorili vrata.
Svedok Radojković: Video sam jednu gomilu leševa. Kad sam to video, vrata sam odmah zatvorio i obavestio istražnog sudiju, koji je bio u neposrednoj blizini, šta se nalazi u kamionu. Sudija je me pitao koliko leševa ima. Ja sam odgovorio da ih ima mnogo. I onda je sudija rekao da nije nadležnost suda u Kladovu takav slučaj i da o tome obavestimo okružni sud u Negotinu. Ponudio sam da otvorim vrata da on pogleda ali rekao je da nema potrebe.
Tužilac: Pogledajte, molim vas, fotografije broj 5 i 6. Što to piše na vratima? Mi to, naravno, možemo pročitati, dajte molim vas pročitajte nam to naglas.
Svedok Radojković: Na vratima piše „PIK Progres, eksportna klanica, broj telefona, broj faksa, Prizren“. S obzirom da je to sve bilo za vreme bombardovanja NATO-a, Jugoslavije, da se ceo događaj odvija na samoj državnoj granici prema Republici Rumuniji i da je tad Rumunija dozvolila korišćenje njihovog vazdušnog prostora za NATO avione… U rumunskom delu Dunava, vrlo blizu mesta ovog događaja, bili su usidreni njihovi vojni brodovi i patrolni čamci. Pa smo uzimajući to u obzir, da oni mogu tehničkim sredstvima da vide ovaj kamion, možda čak da vide i taj natpis na kamionu… A i uzimajući u obzir da je to bilo blizu naseljenog tog mesta, Tekija, i da taj natpis na kamionu asocira na neke događaje na Kosovu možda… Onda smo uveče na jednom sastanku se dogovorili da pokrijemo taj natpis na vratima. Da ne bi eventualno zbog tog natpisa imali neke posledice od bombardovanja ili… Ja sam uveče nabavio auto-lak sprej, boje sličnoj kabini kamiona. I onda sam uveče otišao na lice mesta. Bila je noć i sprejom sam pokrio te natpise na vratima. Na vratima i vozača i suvozača.
Tužilac: Ranije ste nam rekli da na vozilu nije bilo registarskih tablica. Jeste li vi onda učinili nešto i u vezi sa registarskim tablicama?
Svedok Radojković: Uzeo sam iz policijske stanice u Kladovu stare tablice borske oznake. Onda sam ih malo oštetio onako, da ne budu baš uočljive i iste noći sam, kad sam ovo i farbao sa sprejom, prikačio pozadi na kamion. I pozadi i napred.
Tužilac: Ovo su crno-bijele fotografije. Da li se sjećate koje boje je bila kabina vozila?
Svedok Radojković: Zelene boje.
Tužilac: Da li ste vi onda koristili odgovarajuću boju, sprej zelene boje?
Svedok Radojković: Da, ali nisam baš nijansu pogodio skroz.
Tužilac: A sad da pogledamo fotografiju broj 8. Da li se na ovoj fotografiji vidi registarska tablica? Ja je ne vidim.
Svedok Radojković: Napred je bila zakačena sa jednom žicom, a pozadi sam je ja nekim vijcima pričvrstio. Ali sam… ali je tablica bila znatno uništena, da ne može iz daljine da se vidi, nego ako neko baš onako priđe pa da je tek primeti. Izlupao sam je čekićem i po betonu sam je ostrugao. Muljem iz Dunava sam je zamazao kad sam je postavio na kamion.
Tužilac: Da li ste vi toga dana koristeći tu veću dizalicu uspjeli kamion izvući iz vode?
Svedok Radojković: Da.
Tužilac: Da li su došli ljudi iz okružne policije?
Svedok Radojković: Da.
Tužilac: Zašto?
Svedok Radojković: Obavešteni su šta se desilo u Kladovu. Šta je nađeno na Dunavu. Načelnik okružne policije imao je sa saradnicima jedan sastanak u policiji u Kladovu sa lokalnom policijom i saradnicima. I onda nam je… smo obavešteni da ja i još nekoliko kolega budemo spremni uveče oko… da dođemo uveče u policijsku stanicu, da ćemo morati uveče da idemo da te leševe vadimo iz hladnjače.
Tužilac: I jeste li vi i poslušali ta uputstva, jeste li se vratili na lice mjesta i uklonili leševe iz kamiona?
Svedok Radojković: Da. Ne samo ja, bilo je nas 15-ak. Bio je mrak i to je bilo oko 23 časa uveče.
Tužilac: Recite nam, što ste vidjeli? I što ste učinili?
Svedok Radojković: Napravili smo raspored kako da… raspored ljudi, šta će ko da radi na licu mesta. Ja sam sa jednim kolegom bio u hladnjači. Izvlačili smo leševe iz hladnjače. Jedan kolega je bio odma pored hladnjače, iza nas, koji je prihvatao te leševe i umotavao. Drugi su nosili. Neko je osvetljavao teren. Neki su dočekivali teret na kamionu. Tako, bila je ta organizacija posla.
Tužilac: Vi ste osobno ušli u kamion gdje su se nalazila mrtva tijela? Znači vi ste vidjeli kako su ta tijela bila poslagana u samom kamionu?
Svedok Radojković: Da. Ja i još jedan kolega i ovaj što je bio iza kamiona, iza hladnjače.
Tužilac: Koliko leševa ste uklonili te noći?
Svedok Radojković: 30.
Tužilac: Možete li nam reći još nešto o tih 30 leševa koji su prošli kroz vaše ruke? Kako su oni izgledali, kako su bili odjeveni i, otprilike govoreći, koja je bila starosna dob i spol tih leševa?
Svedok Radojković: Leševi su bili obadva pola. Starosne strukture… znam sigurno da je bilo dvoje dece. Dečak, tu pet-šest godina. Jedna devojčica, tako, osam-devet godina. Dece više nije bilo. A ostali leševi su bili starosti, tako, otprilike od 20-tak, pa do 70 godina, možda i više. Uglavnom su bili odeveni. Muškarci klasično, klasična odela: pantalone, farmerke, tako, ništa neobično. Što se tiče leševa ženskog pola, uglavnom su imali dimije. Ti leševi nisu stariji u odnosu na dan pronalaska više od dva do tri dana.
Tužilac: Da li je na bilo kom od leševa bila bilo kakva vrsta uniforme?
Svedok Radojković: Ne.
Tužilac: I, što ste onda vidjeli na tim tijelima?
Svedok Radojković: Povrede na telima, koje su bile uglavnom lako uočljive. Nanete su uglavnom mehaničkim oruđem. Znači, mehaničko oruđe, koje može da bude tupim predmetom, ali da bude i masivno. Ili pak mehaničko oruđe ali sa oštricom, koje takođe treba da bude masivno.
Tužilac: Jeste li primjetili neke rane od metaka na bilo kojem od leševa koje ste vidjeli?
Svedok Radojković: Ja se mogu izjasniti samo za jedan leš. Jedan muški leš, tu negde do 17, do 20 godina. Imao je farmerke dole. Gore je bio… nije imao odeće. Imao je prostrelnu ranu u predelu grudi. Ruke su bile vezane žicom, pozadi.
Tužilac: Gospodine, da li ste još nešto uradili nakon što ste utovarili tih 30 leševa u kamion?
Svedok Radojković: Ne. Tu noć više ništa.
Tužilac: Zašto ste prestali? Da li je u onom kamionu koji je nađen u Dunavu bilo još leševa?
Svedok Radojković: Da. Ali oko 3 sata ujutru prekinuli smo posao, jer ni radnici, niko više nije imao snage da te leševe iznosi. Teren je bio jako jako težak i jednostavno od umora nismo mogli više to da radimo.
Tužilac: Da li ste se vratili narednog dana?
Svedok Radojković: Jesmo. Sledeće jutro smo odma se vratili.
Tužilac: Šta se desilo? Da li ste izvadili preostala tijela taj put?
Svedok Radojković: Da. Izvadili smo sve leševe.
Tužilac: Koliko ih je bilo?
Svedok Radojković: Drugo veče smo izvadili 53 leša koja su bila cela, da tako kažem. Izvađena su još tri leša, uslovno, u komadima, s tim što su bile tri glave, a da li su pripadajući delovi tela svi bili u hladnjači, to ne mogu da garantujem. Znači da bi bilo ukupno 56 leševa. Ova 53 leša koja su izvađena iz hladnjače drugu noć, bila su takođe oba pola. Odeća je bila, kao i što sam napred opisao, s tim što nije više bilo mlađih osoba, da kažem dece ili… tako, mislim da niko nije bio ispod 20-ak godina. Znači sve stariji leševi su bili. Bilo je tu… mogu da imaju, tu, 60-70 godina.
Tužilac: Da li je bilo uniformi među tih 53, odnosno 56 leševa?
Svedok Radojković: Ne.
Tužilac: Rekli ste nam da ste tijela vadili u noći 6. i u noći 7. Da li ste napravili slike, fotografije bilo kojeg od leševa koje ste vadili iz kamiona, bilo koje od te dvije noći?
Svedok Radojković: Ne.
Tužilac: Zašto niste?
Svedok Radojković: Kad je načelnik okružne policije došao i kad je održan taj sastanak u policiji u Kladovu, tad je rečeno da ne treba ništa fotografisati.
Tužilac: Šta se desilo sa onim kamionom koji je nađen u Dunavu i koji je utovaren na vučni voz?
Svedok Radojković: Kad sam ja pošao kući, kamion je ostao tamo. Ali ujutru kad sam došao u policijsku stanicu u Kladovo, onda su mi rekli da je kamion u toku noći sa tim vučnim vozom, sa dvojicom policajaca, prevezen u Petrovo selo, blizu Kladova. Sutradan je načelnik iz Bora, načelnik policije iz Bora ili neko od saradnika, nazvao i rekao da taj kamion treba uništiti. I onda je to predloženo da se uradi spaljivanjem. Ja sam s jednim kolegom otišao u Petrovo selo i kamion polili sa naftom i zapalili ga. kamion
Tužilac: Nakon što ste zapalili, naravno, da li je to dovoljno uništilo taj kamion?
Svedok Radojković: Ne. Ostao je kostur. Nazvao sam načelnika službe u Boru i rekao mu da to nije dobro i da to može jedino da se uništi eksplozivom.
Tužilac: I da li ste to uradili?
Svedok Radojković: Da.
***
Tužilac: Što ste vi rekli generalu Đorđeviću?
Svedok Časlav Golubović, načelnik SUP-a Bor: Ja sam mu preneo ono što je meni rečeno u Kladovu na tom dogovoru, da je prethodnog dana dana otkrivena i nađena ta hladnjača. General Đorđević mi je rekao da pokušamo da u toku noći leševe iz hladnjače prebacimo na neko vozilo, da vidimo mogućnost da se sahrane negde na području Kladova. Pozvao se da je to naredba ministra.
Tužilac: O kojem to ministru govorite?
Svedok Golubović: Pa o ministru unutrašnjih poslova.
Tužilac: Tko je to bio?
Svedok Golubović: Bio je pokojni Vlajko Stojković.
Tužilac: Da li je general Đorđević vama dao neka druga uputstva o hladnjači?
Svedok Golubović: Bila su i uputstva u smislu da se taj objekat, ta hladnjača kasnije uništi.
Tužilac: I da li su onda sprovedeni koraci da se te instrukcije sprovedu u djelo?
Svedok Golubović: Jeste, onda smo uzeli da se dogovorimo kako da realizujemo vađenje hladnjače. Da se obezbede čaršavi i ćebad za transport tih leševa.
Tužilac: Šta je konkretno urađeno da bi se nabavila radna snaga da obavi sve te zadatke?
Svedok Golubović: Tu je urađeno da je od komunalnog preduzeća u Kladovu, da je uzet jedan broj radnika koji se bave tim poslovima, da oni to urade. Ja sam sutra veče ili preksutra izjutra informisan iz Kladova da je tog dana, znači to je 7. naveče, da su i ostala tela utovarena u taj drugi kamion koji je došao iz ministarstva, i da su i ona… i da je i taj kamion krenuo isto put Beograda.
Tužilac: Pošto su radnici obavili svoj posao te noći, da li ste vi učinili nešto da im se plati za taj posao?
Svedok Golubović: Posle izvesnog vremena ja sam tražio sredstva iz ministarstva da im damo neku naknadu za taj rad. I ta sredstva smo dobili, to jest 10.000 dinara, i to je podeljeno tim radnicima koji su radili.
Tužilac: Otprilike koliko je bilo radnika?
Svedok Golubović: Pa ne znam. 4 ili 6.
Tužilac: Koga ste konkretno pitali da se izdvoje ta sredstva, tih 10.000 dinara?
Svedok Golubović: Generala.
Tužilac: Kog generala? Ime?
Svedok Golubović: Đorđevića.
Tužilac: Da li ste vi optuženog ranije sretali? Samo da ili ne?
Svedok Golubović: Početkom 90-ih, kad je gospodin Milošević dolazio u radnim posetama u rudarsko-topioničarskom bazenu Bor, u Boru. Onda smo, s obzirom na moju funkciju u smislu obezbeđenja boravka, bio sam u prilici da se vidim i sretnem.
Tužilac: Gospodine Goluboviću, da li ste vi član neke političke partije?
Svedok Golubović: Jesam.
Tužilac: Koja je to partija?
Svedok Golubović: SPS.
Peščanik.net, 06.04.2026.
Srodni link: Nataša Kandić – Masovne grobnice u Srbiji
KOSOVO
