Zanimljivo je kako se vesti šire i komentarišu. Pre najnovije runde pregovora sugerisano je da bi možda bilo moguće da MMF odobri kredit kojim bi mogao da se pokrije budžetski deficit. Na kraju pregovora javnost se obavesti da će MMF odobriti veoma povoljan kredit od 500 miliona dolara koji će moći da se koristi za budžetsku potrošnju. Šta je od toga tačno?

To da je pre neki dan MMF raspodelio dodatna sredstva (specijalna prava vučenja od oko 250 milijardi dolara), svim zemljama članicama u skladu sa njihovom kvotom u toj organizaciji. Pretvoreno u dolare, to je, u slučaju Srbije, oko 500 miliona dolara. To nema nikakve veze sa upravo završenim pregovorima i posebno nikakve veze sa nivoom fiskalnog deficita.

Čemu bi taj novac trebalo da posluži? Dodatnom povećanju deviznih rezervi da bi se obezbedila likvidnost u platnom prometu sa svetom, čemu naravno devizne rezerve i treba da posluže. Cilj nije fiskalni već trgovački: dodatne rezerve bi trebalo da podstaknu spoljnu razmenu uz održanje stabilnosti kursa.

U javnosti se razlikuju fiskalni i deficit na tekućem računu. Fiskalni deficit je razlika između javnih prihoda i rashoda i zahteva dodatno zaduživanje države. Deficit na tekućem računu bilansa plaćanja jeste razlika između prihoda i rashoda zemlje (dakle svih: domaćinstava, preduzeća, banka, pa i države) u razmeni sa inostranstvom. Da bi se ovo drugo nesmetano izmirivalo, potrebno je da se raspolaže sa dovoljno stranog novca, po stabilnom kursu, zbog čega je dobro imati potrebne devizne rezerve. Država, takođe, može da se zaduži, i da kupi strani novac kako bi izmirila svoje obaveze prema inostranstvu. Što će sada biti lakše i po povoljnijem kursu zato što su devizne rezerve veće, ne samo u Srbiji već u praktično svim zemljama sveta.

 
Blic, 02.09.2009.

Peščanik.net, 02.09.2009.