Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Ministar pravde je javnosti još uvek dužan da dostavi predloge kojima je obustavio krivično gonjenje petoro okrivljenih koji su palicama, odnosno automobilom, napali i teško povredili dve studentkinje tokom prethodne zime. Rekao bi čovek da ministarstvo ne stiže da odgovori na zahteve. Rekao bi, ali autorka ovog teksta je ministra sinoć videla u Ćacilendu kako opušteno, u sitan sat, ćaska sa meštanima tog divljeg naselja, dok ih čuva interventna policija.

Deluje da ministru ne nedostaje vremena da nam dostavi predloge za pomilovanje. On vreme samo brižljivo raspoređuje, u skladu sa prioritetima. A prioriteti su jasni: noć se provodi na glavnom nasilničkom punktu, a dan je rezervisan za aboliciju nasilnika.

U poslednjim izveštajima o radu, ministarstvo (ne)pravde dodatno briljira – pa slavi sebe jer je sredstva od odlaganja krivičnog gonjenja dodelila školama i bolnicama. Umesto da se operacioni i porođajni stolovi, EKG i ultrazvučni aparati, defibrilatori, antidekubitni dušeci i potrošna medicinska oprema kupuju iz budžeta, kao u svakoj iole normalnoj zemlji, ona se u Srbiji kupuje pod uslovom – samo ako osumnjičeni u budžet uplate adekvatnu sumu, odnosno ako kriminal dovoljno procveta, a tužioci odustanu od gonjenja osumnjičenih u zamenu za određenu novčanu svotu.

Eto odakle ministar u Ćacilendu: tu je da potencijalne osumnjičene ohrabri da unaprede zdravstvo, prosvetu i socijalnu zaštitu, jer to nema ko drugi da uradi. Sviđa se ministru i ideja odustanka od gonjenja – i sam je sa zadovoljstvom primenjuje. Što teže povrede građane, to je zadovoljstvo abolicije veće.

Da se ovde ne radi o preterivanju, potvrđuje i izjava ministra Vujića da će „realizacijom projekata (finansiranih od odlaganja gonjenja, prim. aut.) biti omogućena bolja zdravstvena zaštita građana, bolji kvalitet obrazovanja, poboljšan sistem socijalne zaštite, kao i unapređen kulturni sadržaj“. Ministarstvo pravde, kaže ministar, putem javnog konkursa opredeljuje sredstva prikupljena oportunitetom za finansijsku podršku tamo gde je ona najpotrebnija. Činimo sve da budemo društveno odgovorni i to ćemo nastaviti u narednom periodu, rekao je ministar Vujić.

Dakle, Vujić se ponaša kao da je predstavnik privatne kompanije koja (kao i sve kompanije) radi za profit, ali koja deo profita velikodušno odvaja za društveno odgovorne sadržaje. Recimo zdravstvo i obrazovanje. Sve to reče ministar u jednoj Vladi i mnogo je, čak i ako je to Vlada (lekara) Đure Macuta.

Na kraju, o svemu ovome smo obavešteni putem sajta ministarstva pravde. Ministar se na sajtu nije pohvalio da je ograničio internet u sudovima i tužilaštvima širom Srbije. Štaviše, ministarstvo je negiralo da je intervenisalo u mogućnosti pretraživanja u pravosudnim institucijama, dok sudije i tužioci svedoče da računare mogu da koriste samo za pristup sajtu ministarstva pravde i tabloidnih i prorežimskih medija. IT službe se izgovaraju da je ministarstvo blokiralo pristup nekim sajtovima – zbog virusa. Da se ne radi možda o virusu slobode mišljenja, izražavanja i, generalno gledano, obaveštenosti?

Sve to se dešava u trenutku kada se Informer TV ukazao na novoinstaliranom ekranu u Ćacilendu, ispred Narodne skupštine, tek nekoliko metara od mesta na kom je ministar Vujić sinoć viđen u prijatnom razgovoru.

Da li je prihvatljivo studentima lomiti kosti i gnječiti mozgove? Naravno da jeste, progovara ministar Vujić kroz svoje odluke. Da li je prihvatljivo da zdravstvo i obrazovanje zavise od kriminala? Naravno da jeste, to je društveno odgovorno, kaže ministar pravde. Naposletku, da li je prihvatljivo ograničavati internet u Srbiji? Jeste, ali za sada sudijama i tužiocima, njihova informisanost ima dalekosežne posledice po ministrovo dnevno i noćno okruženje.

Da li mislite da će se ministar Vujić ili ministar svih ministara zadržati na „blokiranju virusa“ samo na pravosudnim adresama? Naročito ako to prođe bez većeg otpora?

Ni ja to ne mislim.

Peščanik.net, 15.09.2025.

NADSTREŠNICA
REFORMA PRAVOSUĐA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Sofija Mandić

Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Izvršna je direktorka Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Bila je angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Članica je Republičke izborne komisije (RIK). Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2023), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena. Autorka je knjige „U krugu negacije, godine parlamentarnog (ne)suočavanja sa lošom prošlošću u Srbiji“ (2023).

Author: Sofija Mandić

Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Izvršna je direktorka Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Bila je angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Članica je Republičke izborne komisije (RIK). Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2023), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena. Autorka je knjige „U krugu negacije, godine parlamentarnog (ne)suočavanja sa lošom prošlošću u Srbiji“ (2023).