Misterije organizma

Poleđina knjige o Dušanu Makavejevu „Trista čuda“

Poleđina knjige o Dušanu Makavejevu „Trista čuda“, foto: Goranka Matić

Povodom smrti Dušana Makavejeva, u Dnevniku RTS-a emitovan je kratak prilog u čast velikog jugoslovenskog reditelja. Prilog počinje rečima:

„Odlazi velikan filmske umetnosti. Bio je zaboravljen poslednjih 20 godina. Stvorio je delo koje je kod nas često osporavano, a njegovi filmovi su preživeli one koji su ih osporavali.“

Dok slušamo ove reči, na ekranu vidimo montažu – mladi Makavejev iza kamere, već stariji Makavejev, nasmejan, sa prijateljima, pa tri gipsane statue – Tito, Marks, Lenjin. Onda ide rez, ekran se zamračuje na par sekundi, a zatim povratak u studio – voditeljka kaže:

„Poštovani gledaoci, kao što smo najavili, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je za večeras vanredno obraćanje građanima. Idemo u Predsedništvo, da čujemo predsednika Aleksandra Vučića.“

Zatim vidimo odveć poznat lik nelegitimno izabranog predsednika Srbije, prenos ga hvata u pola rečenice:

„…u zemlji, koja se nalazila na ivici bankrota, uspeli smo da sprovedemo teške ekonomske reforme. Uspeli smo da – uprkos dubini krize, nagomilanim problemima, pljačkaškim privatizacijama, lažnim reformama koje su donosile bogatstvo samo vlastodršcima – vratimo nadu u Srbiju, dovedemo fabrike. Uspeli smo da u prethodnom periodu obezbedimo da naša zemlja bude najprivlačnija za strane investitore, privlačnija od mnogih zemalja EU u našem okruženju. Uspeli smo da njom ne vladaju ni otuđeni centri moći, ni tajkuni, ni strane ambasade. Izvor vlasti, utoka vlasti je narod, narod je nosilac suvereniteta. “

Ukratko, sve je u našoj zemlji sjajno – ima posla, ima novca (prosečna plata – 460 evra), stranih investitora nikad više – ali sve smo to već znali, nije to povod za obraćanje nelegitimno izabranog predsednika. Povod je nešto drugo. Uprkos tome što se Srbija nalazi na vrhuncu zlatnog doba, jedna stvar je nedostajala – a to je pravda. Ali tome je sada kraj, pravda se, opet zahvaljujući nelegitimno izabranom predsedniku, vraća u Srbiju. Naime, uhapšen je nalogodavac napada na novinara Milana Jovanovića – predsednik opštine Grocka i član glavnog odbora Srpske napredne stranke Dragoljub Simonović. Nelegitimno izabrani predsednik zaključuje:

„Partijska knjižica nikoga neće sačuvati od odgovornosti, novinari će biti zaštićeni, nasilje će biti najstrože kažnjeno, kažnjavaćemo svakoga. Ovo je poruka za sve u Srbiji da ćemo pokazati odlučnost da stvari menjamo, a svima u svetu pošaljemo poruku da je Srbija sigurno mesto za život.“

Kraj prenosa, nazad u studio, nastavak priloga o Dušanu Makavejevu.

Mnogi će u činjenici da javni servis prekida redovni program – i to jedan in memoriam – zbog obraćanja nelegitimno izabranog predsednika, videti samo još jedan dokaz podaništva ove medijske kuće i apsolutne medijske kontrole koju je nad njom uspostavio aktuelni režim. Nekima će zaškripati i predsednikov nesrećan izbor reči („utoka vlasti“ – dok govori o slučaju novinara na kojeg je pucano iz pištolja, „kažnjavaćemo svakoga“ – dok govori o povratku pravde u Srbiju). Ali poznavaoci dela Dušana Makavejeva videće u ovoj na prvi pogled nespretnoj montaži i nešto drugo – dirljiv, mada verovatno nenameran omaž velikom reditelju.

Makavejev je, naime, bio poznat kao majstor montaže i korišćenja dokumentarnog i propagandnog materijala u umetničke svrhe. Setimo se samo scene iz Misterija organizma u kojoj vajarka Nensi Godri rukama stimuliše polni organ Džima Baklija, urednika pornografskog magazina Screw. Rez. Milena Dravić jede đevrek i sa punim ustima čita odlomak iz knjige Vilhelma Rajha:

„Čista je besmislica govoriti o slobodnoj narodnoj državi. Jer dok god je proletarijatu potrebna država, ona mu nije potrebna u interesu slobode, nego u interesu tlačenja njegovih protivnika. A kada to bude bilo moguće – govoriti o slobodi – onda će država kao takva prestati da postoji.“

Rez. Povratak na Godri, koja sada pravi gipsani odlivak Beklijevog penisa u erekciji (u pozadini se čuju The Fugs, „Kill for peace“). Opet rez, Milena otvara orman, a iz njega izlazi sovjetski klizač Vladimir Iljič, u tumačenju glumca Ivice Vidovića: „Slušajte, ja sam bio i na Istoku i na Zapadu… ali ovako nešto… divno!“ Još jedan rez, pa scena iz sovjetskog propagandnog filma – u velelepnoj dvorani čuje se glas dečaka: „Bako, bako, Staljin!“ Zatim povratak na Godri, koja iz gipsanog odlivka vadi svoje umetničko delo – plastični dildo u obliku Baklijevog penisa. Rez, povratak na Staljina, koji kaže: „Drugovi, uspešno smo dovršili prvu fazu komunizma!“ Rez, pa dokumentarni snimak iz nacističkog sanatorijuma – pacijent u ludačkoj košulji udara glavom u dovratak. U pozadini, pesma na ruskom – „Hvala partiji, slavnoj partiji, što je donela sreću u svaki dom!“

RTS ne laže – filmovi Dušana Makavejeva zaista su preživeli one koji su ih osporavali, kao i gipsane odlivke i političku pornografiju mnogih samoproglašenih dick-tatora.

Peščanik.net, 26.01.2019.

Srodni linkovi:

Svetlana Slapšak – Pohvala Dušanu Makavejevu: „Imaću te, mačkice!“ i kako su nas zaista imali

Bora Ćosić – Čovek nije tica

Dušan Makavejev u radio emisijama Peščanik