U poslednjoj emisiji Utiska nedelje imali smo prilike da vidimo sukob dve strane srpske opozicije – one građanske, oličene u Pavlu Grboviću, predsedniku PSG-a, i one desničarske, u čije ime je nastupao Boško Obradović, predsednik stranke Dveri. Između ove „dve vatre“, nalazio se profesor Miloš Bešić, koji je u nekoliko navrata pokušao da konstruktivnim predlozima „pomiri“ dve strane i omogući kompromis i njihov zajednički nastup. Konkretno, Bešićev predlog je da ove strane srpske opozicije izađu u jednoj koloni koja bi se obavezala da će za šest meseci stvoriti uslove za raspisivanje demokratskih izbora, dok bi teme koje unose razdor u opozicione redove ostavila za trenutak nakon tih novih izbora, kada bi Srbija ponovo bila normalna demokratska zemlja. Kako bi pridobio Obradovića za ovo rešenje, Bešić mu je rekao sledeće:
„Mi ne živimo u normalnom demokratskom društvu, pa da možemo da vodimo normalnu debatu, ono što se zove dijalog, u medijskim, u skupštinskim, u svim drugim uslovima. Ono što se dešava u skupštini nije mera dijaloga. Ljudi koji vode ovu zemlju nisu mera sposobnosti i kvaliteta, mislim da ćemo se složiti? Složićemo se da imamo stopljeno tkivo države i jedne partije, ne znate gde počinje partija, gde se završava država i obrnuto. Složićemo se da su institucije daleko od svake vrste samostalnosti i autonomnog delanja. Složićemo se da sudovi čak nisu neutralni i nezavisni. Ako imate različite teme, različite teze, i imate različite vizije i razvoja Srbije i mesta Srbije, to je potpuno legitimno. Ali hajde da dovedemo Srbiju u normalnu situaciju da takva debata uopšte ima smisla. Evo kako: napravite jednu listu, i odmah napišite memorandum, papir šta ćete uraditi u šest meseci, jednom rečju uvešćemo demokratiju za šest meseci, demontiraćemo etatistički model koji sada imamo, oslobodićemo institucije, i onda ćemo raspisati izbore pod normalnim uslovima. I, Boško, odmah da Vam kažem, tad ćete Vi na tim izborima mnogo bolje proći – više je birača koji dele Vaše stavove, nego Vaše (pokazuje na Pavla Grbovića) stavove. Ako Vi želite da ti glasači, ili da veći deo Srbije koji sa Vama deli stavove, da doprete do njih, dajte im demokratsku šansu da oni to iskažu. To može da se postigne samo ako se ovaj sistem na suštinski način promeni.“
Ovaj predlog zaista zvuči razumno i umereno, ali on ima jedan ozbiljan problem. Takozvanoj desnoj opoziciji demokratizacija zapravo nije u interesu, barem ako pod njom podrazumevamo ono što podrazumeva Bešić – ne samo slobodne i fer izbore, već i omogućavanje otvorene debate i dijaloga na najrazličitije teme u svim javnim forumima. Većina koju Bešić pominje, a koju je prethodno pomenuo Obradović – ona koja se protivi francusko-nemačkom planu za Kosovo i sankcijama Rusiji – u takvim uslovima bi se mogla istopiti jednako lako kao i ona većina koja na svim izborima glasa za Aleksandra Vučića, jer je jednako proizvedena kontrolisanom propagandom i onemogućavanjem slobodne diskusije na ove teme. Desnica to vrlo dobro zna, jer živi od ovako proizvedenog konsenzusa o Kosovu, Rusiji, itd., i zato joj ne pada na pamet da ove teme otvori za razložnu demokratsku diskusiju. Da bi se ovim temama moglo manipulisati, onako kako to čini vlast, ali i desna opozicija, one moraju zauvek ostati izvan dometa razložne rasprave i trezvenog vaganja argumenata, zauvek zaštićene nacionalističkom omertom. Takozvana desna opozicija je stoga kolateralni profiter nacionalističke propagande koju proizvodi vlast – od specijalnih emisija na Hepi televiziji, preko nekrofilskih performansa u režiji Dragoslava Bokana, pa sve do nacionalnih čitanki čiji je cilj da prodube podelu na nas i njih – i ne pada joj na pamet da se tog profita odrekne.
S druge strane, i Bešić je tu sasvim u pravu, desnoj opoziciji je jednako kao i onoj građanskoj, u interesu da izbori budu fer, da se glasovi pošteno prebroje i da rezultati verno predstave volju građana, ne ulazeći u to kako je ta volja formirana. Takođe, opet baš kao i građanskoj opoziciji, u interesu joj je da ima slobodan pristup medijima, naročito televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Ovo slaganje nije nebitno i ono predstavlja vrlo dobru osnovu za saradnju oko važnih pitanja poput kontrole izbora i pristupa medijima tokom predizborne kampanje. Sve više od toga u ovom trenutku nije realno.
Peščanik.net, 27.10.2023.
