Fašizam je, pisao je pre skoro sto godina Valter Benjamin, estetizacija politike. Na primer, Musolinijev režim vodi imperijalistički rat protiv Etiopije, italijanske bombe razaraju etiopske gradove i sela, a futuristički i fašistički pesnik Marineti to opisuje na sledeći način: „Rat je lep jer ukrašava rascvetalu livadu plamenim orhidejama puškomitraljeza“. Dakle, neljudska realnost modernog rata, masovnog ubijanja civila i uništenja ogromnih razmera, prekriva se estetizacijom. Realnost raskomadanih ljudskih tela i razorenih gradova, prekriva se slikom rascvetale livade i plamenih orhideja.
A može i ovako: 24. februara 2022, Putinov režim započinje imperijalistički rat protiv Ukrajine, ruske bombe razaraju ukrajinske gradove i ubijaju ukrajinske civile, žene i decu, a tankoćutna filozofkinja Darja D. na svom Telegram kanalu piše sledeće: „Sinoć sam šetala jednom pustom moskovskom ulicom i videla rusku zastavu kako se vijori u daljini. Nešto mi je prošaputalo, ’Rusi dolaze’. Ženska intuicija je moćna stvar. Postoji razlog zašto sam primetila tu tišinu i tu zastavu. U glavi sam čula slogan, ’Imperijo, nastani!’. I kada sam se probudila, imperija je nastala.“ Ovako se realnost okrutnog imperijalnog rata prekriva pseudopesničkim trućanjima o tajanstvenim znamenjima i ženskoj intuiciji.
Objašnjavajući zašto „Daša“, kantata u devet slika, nema nikakve veze sa politikom, jedna od organizatorki izvođenja ovog dela u Nišu, operska pevačica Dragana Moles reći će i ovo:
„Nikada se nisam upetljala u politiku pa nisam ni sad. Prva se ne bih uhvatila u to. Nema ni ’p’ od politike. Mogu da pošaljem partiture. Tekstovi bude ljubav prema čovečanstvu i pravoslavnoj tradiciji… Imam ispred sebe te tekstove, vezane za Platona. Ako je Platon postao fašista, onda dobro. Mnogo se sve iskrivljuje, kuda ovaj svet ide. Najsmešnije od svega jeste da Ines Pedreti nije autorka, ona je samo izabrala Darjine tekstove da bi prilagodila muzici kompozitora. Ovo je sve i nepravda prema ovoj ubijenoj devojci. Ona je povezivala Platona i pravoslavnu tradiciju u šta i sama verujem… Zainteresovala sam se za sve kad sam pročitala te tekstove (o Platonu) – plemenite, čovečne, ljudske, to je ono što nama fali, ljubav prema čovečanstvu.“
Ovako izgleda estetizacija osvajačke politike Putinove Rusije: kao glazura sastavljena od Platona i slatkog pravoslavlja, premazana preko ekspanzionizma, razaranja i ratnih zločina. Neonacistkinja Pedreti nije bila autorka ove kantate, teši nas Moles, nego je samo probrala i adaptirala Dašine ljupke apolitične tekstove o Platonu. Ali kako to da se ovog posla nije prihvatio niko drugi nego upravo jedna italijanska neonacistkinja, pitanje je koje Moles sebi ne postavlja. O navodnoj plemenitoj, ljudskoj ljubavi prema čovečanstvu osobe koja se radovala nad „oslobođenim“ Azovstaljom i koja je za izdavačku kuću „Crna stotina“ pripremala izdanje pod nazivom „Knjiga Z“, bolje je ne trošiti reči.1
A šta se dešavalo na terenu? Eparhija niška se mudro i ispravno ogradila od događaja i uskratila prethodno ukazano gostoprimstvo u Svetosavskom domu, nakon čega je sve navrat-nanos, u roku od nekoliko sati, prebačeno u salu Simfonijskog orkestra – gradski prostor u kojem se događaji zakazuju nedeljama unapred. I dok se u sali pripremalo izvođenje ovog apolitičnog spektakla, na ulazu su ruski državljani, skoro izvesno povezani sa zvaničnim ruskim organima u Srbiji, vređali Nišlije i Nišlijke koji su mirno protestovali protiv ovog događaja, pretili im da će „završiti kao Darja“, slali ih na Kosovo i slikali ih (za dosije?). Tako u praksi izgleda ova „apolitičnost“, kad se razgrne fraziranje o Platonu i filozofkinji Darji. Kako ne bi bilo nikakve zabune ko stoji iza celog događaja i ko je zaista omogućio njegovo održavanje, Dragana Moles se na početku koncerta zahvalila gradonačelnici Niša, Dragani Sotirovski, što je u tako kratkom roku, nakon otkazivanja sale Svetosavskog doma, obezbedila salu Simfonijskog orkestra.
Sve se ovo dešava u nedelji u kojoj je Vlada Srbije bez ikakvog otpora podlegla pritiscima stranih investitora da preispita odluke zdravstvenih institucija koja niškim radnicima izdaju potvrde o bolovanjima; u nedelji u kojoj premijerka optužuje niške radnike da su lenštine, simulanti i saboteri ekonomskog rasta, zbog kojih će investitori napustiti državu i sa sobom odneti (subvencionisana) radna mesta; i konačno, u nedelji u kojoj se vlast busa u prsa očuvanjem suvereniteta, a stranu komisiju za ispitivanje regularnosti decembarskih izbora poredi sa okupacijom.
Istina je da Srbija nikada u poslednje dve decenije nije bila manje suverena. Vlast Srpske napredne stranke od Srbije je napravila državu u kojoj moćnici, bili oni strani investitori ili agenti FSB-a, mogu nekažnjeno da ponižavaju radnike, lekare i druge građane i građanke Srbije, i da u tome čak dobiju pomoć državnih organa, a sve pod maskom patriotizma, odbrane suvereniteta i nacionalnih interesa. Jedini problem je što maska spada i što vojne parade tu slabo pomažu.
Peščanik.net, 24.02.2024.
Srodni link: Rastislav Dinić – Neofašistički pir u svetosavskom domu
________________
- Iako je to za ovaj tekst manje bitno, ne treba imati nikakvih iluzija ni o navodnom pravoslavlju Darje Dugine. Pokojnica je, baš kao i njen otac Aleksandar (poznat po tome što je devedesetih držao izvodio performanse posvećene Alisteru Krouliju) bila pre svega okultistkinja, u poznatoj tradiciji ezoterijskog nacizma. Kako piše Andrej Lošak: „Partijska omladina (Evroazijskog pokreta) je 2011. pod Duginovim vođstvom organizovala izvođenje okultne misterije pod nazivom Finis Mundi (kraj sveta). Darja Dugina je igrala ulogu ritualne žrtve koja se svojevoljno spaljuje kako bi spasila Rusiju. Dok devojka umire u plamenu, muški glas saopštava: ’Prekrsti se vatrom, Rusijo! Izgori u vatri i sačuvaj svoj dijamant iz crnog ognjišta!’“.
