natpis Srbija do Tokija

Foto: Predrag Trokicić

Sećate li se predsednikovog predizbornog spota u avionu kad su pilot i kopilot cimali volan svako na svoju stranu, a onda kandidat za predsednika, netom probuđen, objasnio u kameru da ćemo preživeti jedino ako državom, po uzoru na avion, bude upravljao samo jedan čovek? E, pa, onda ste se verovatno i vi iznenadili kad ste videli da u najnovijoj kampanji govori potpuno suprotno. Ne samo da sada ne treba jedan čovek da upravlja – nego ćemo preživeti jedino ako u kokpit uđe i svo letačko i svo kabinsko osoblje i svi putnici sa sve prtljagom.

Ali, ne brinite, nije predsednik naprasno poludeo pa sad, posle onolike ljute borbe da vlada i bez kočničara i bez kopilota, poziva ostale da mu se priključe u upravljanju zemljom. Ne, poziv se odnosi samo na završetak pregovora sa Kosovom pa posle opet kud koji mili moji, marš iz mog kokpita. I – tišina tamo!

Kako će se voditi taj najavljeni dijalog „sa svima“? U zemlji u kojoj se mišljenje nevladajućih može čuti samo tako što nam ga vladajući prepričavaju svojim rečima, eventualno i „dokumentuju“ odštampanim tvitovima? I u zemlji čiji predsednik javno (a lažno) optuži čak i Kulturni dnevnik RTS-a (inače male gledanosti sve i kad se ne bi emitovao u nedoba) da postoji samo da bi se u njemu psovala (i to po triput!) predsednička majka (što posle RTS pokušava da izgladi tako što novinarka pred kamerama poklanja predsedniku države – košulju)?

Kako se započinje dijalog na koji predsednik države poziva kao da iz njega, daleko bilo, progovaraju one radikalske poslanice što su klele po Skupštini? Ko ne došo na dijalog rđom kapo dok mu je kolena, što bi rekao knez Lazar koji je, doduše, izdajicama unapred proglasio samo one koji ne dođu u boj na Kosovu, dok se sad i oni koji se odazovu anatemišu kao izdajice srpskog roda i poroda.

A možda na dijalog ne poziva predsednik države nego vrhovni komandant, kako ga u poslednje vreme isključivo tituliše ministar odbrane (koji kao da se sprema da mu dodeli i čin maršala)? Jer, ako poziva vrhovni komandant, što je funkcija koja se obično ne poteže u mirnodopskim situacijama, onda se neodazivanje pozivu ne kažnjava samo ispunjenjem kletve nego bogami i ozbiljnim zatvorom.

Ali, na šta onda poziva vrhovni komandant kad je funkcija vrhovne komande po definiciji da komanduje, a ne da vodi dijalog, naročito ne sa stranim plaćenicima, izdajnicima, mrziteljima, lopovima, ološima i kako li se već ne zovu oni koji nisu u vlasti? Da se postroje, stanu mirno i poslušaju komandu: na izdajnike razbroj s’? Prvi, drugi, prvi, drugi, jesam, nisam, jesam, nisam… A on da razbrojava: jesi, jesi, jesi, jesi, samo ja nisam?

Peščanik.net, 31.07.2017.

TEMA – KOSOVO

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)