Španija
I u oktobru je nastavljen naizgled nezaustavljivi rast nezaposlenosti. Prema podacima španske službe za zapošljavanje, broj nezaposlenih raste već treći mesec uzastopno. Podaci ministarstva za rad, objavljeni u ponedeljak, beleže porast nezaposlenosti za 128.242 samo u oktobru, čime je ukupan broj nezaposlenih dostigao vrtoglavih 4,8 miliona. Ovaj broj ipak je nešto niži u odnosu na onaj iz oktobra 2011, kada se na biro za nezaposlene prijavilo 134.182 ljudi.
Nacionalni zavod za statistiku u oktobarskoj anketi o aktivnoj populaciji pokazuje da se u trećem kvartalu nezaposlenost po prvi put popela iznad 25%, što je novi rekord. Prema ovom istraživanju, koji se smatra najpouzdanijim izvorom podataka o stanju na tržištu rada, 5,7 miliona Španaca je trenutno bez posla. Tri četvrtine novih nezaposlenih dolazi iz uslužnog sektora, u kome je u oktobru 97.610 Španaca izgubilo posao. Zaposlenost je porasla samo u građevinskom sektoru.
„Brojke nisu obećavajuće“, kaže državna sekretarka za zapošljavanje Engrasia Hidalgo, „ali situacija je bolja nego prošle godine. Porast nezaposlenosti u poslednjih pet meseci je manji nego tokom 2011“. Nezaposlenost je opala samo u dva od sedamnaest španskih regiona, na Kanarskim ostrvima i u Valensiji, dok je najveći porast zabeležen u Andaluziji i Kastilji-La Manči.
Broj radnika koji plaćaju doprinose pao je sa 73 na 16 miliona. Najveći pad zabeležen je u ugostiteljstvu i zdravstvenim i socijalnim uslugama, što sve zajedno u odnosu na prošlu godinu iznosi 623.586 manje osiguranika. „Ove brojke odražavaju kombinaciju konstantnog pada zaposlenosti u sektoru građevinarstva, specifičnih prilagođavanja u javnom sektoru i produženog efekta letnje sezone“, objašnjava sekretar za socijalno osiguranje Tomas Burgos.
Najpouzdanije svedočanstvo o tome do kog stepena trenutna kriza erodira državu blagostanja, pruža podatak da je po prvi put u poslednjih 25 godina broj nezaposlenih bez prava na osiguranje za slučaj nezaposlenosti premašio dva miliona. Pokrivenost ovim osiguranjem pala je u septembru na 63,5%, što je najniži nivo u poslednjih šest godina.
U prvih devet meseci ove godine, vlada je potrošila preko 23 milijarde evra u okviru obaveza za osiguranje u slučaju nezaposlenosti, što je skoro 6% više nego u istom periodu prošle godine. Administracija očekuje dalji porast ovih izdvajanja za 4,5%, što je 28,5 milijardi evra, ali je daleko verovatnije da će se cifra zaustaviti tek na 32 milijarde evra. Samo u septembru je došlo do porasta izdvajanja od 7,1%, to jest 2,8 milijardi evra.
Hidalgo kaže da je socijalno osiguranje tražilo dodatna sredstva od ministarstva finansija, ali nije precizirala o kom se iznosu radi. Eksplozija troškova u ovom delu budžetskih obaveza će dodatno ugroziti zacrtani cilj o smanjenju ovogodišnjeg budžetskog deficita na 6,3% BDP-a.
Miguel Jimenez, El Pais, 05.11.2012.
Portugalija
Angela Merkel se sprema za zvaničnu posetu Portugaliji, a iz ove zemlje stiže otvoreno pismo portugalskih intelektualaca u kome se ona proglašava za personu non grata. „Imajući u vidu karakter njene najavljene posete i katastrofalnu ekonomsku i socijalnu situaciju u našoj zemlji, naglašavamo da ona nije dobrodošla. Angela Merkel je glavni promoter neoliberalne doktrine koja uništava Evropu“. Potpisnici ovog pisma su spisateljica dečijih romana Alis Vieira, reditelj Antonio-Pedro Vaskonselos, kao i mnoge druge poznate javne ličnosti. Poseta je zakazana za sledeći ponedeljak, a na proteste su pozvali krovni sindikat CGTP, kao i uticajna fejsbuk grupa „Dođavola sa Trojkom“. Nezaposlenost u Portugaliji je dostigla novi rekord od 15,9 odsto.
Die Welt, 07.11.2012.
Grčka
U sredu 7. novembra oko 11 sati uveče grčki parlament je sa 153 glasa za i 128 protiv usvojio nove mere štednje i povećanja poreza u visini od 13,5 milijardi evra. Mere predviđaju smanjenje penzija od 5 do 25%, podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina, ukidanje božićnog dodatka za sve penzionere i zaposlene u državnoj službi, kao i slabljenje zaštite od otkaza. Uz to, porodice koje zarađuju više od 18.000 evra godišnje gube pravo na dečiji dodatak.
Donošenje novih mera je bio uslov za dobijanje dalje pomoći. Šef Evrogrupe Žan-Klod Junker izjavio je u Singapuru da se mora nastaviti sa bolnim reformama u javnom sektoru: „Naši grčki prijatelji nemaju drugog izbora. Moj utisak je da i građani Grčke polako počinju da shvataju da su ove reforme i za njihovo dobro“. Usvajanje mera pratile su velike demonstracije. Generalni sekretar krovnog sindikata GSEE Nikos Kiozukis kaže: „Ove mere su veliki politički i socijani zločin.“
Grčki ekonomista Janis Varufakis na svom blogu piše: „Kao rezultat ranijih programa štednje grčki BDP je sa 249 milijardi evra u 2009. godini pao na 194 u 2012. Novi program će automatski dovesti do pada BDP-a na 174 milijarde evra, čime će grčki državni dug automatski porasti na 201% BDP-a, što znači da će nam i u slučaju novog oprosta dugova biti potrebno oko dodatnih 100 milijardi evra.“
Grčki zavod za statistiku je saopštio da je stopa nezaposlenosti u avgustu bila 25,4%, što je za 0,6 odsto više nego u julu. U avgustu je 36 hiljada ljudi izgubilo posao, tako da je sada u Grčkoj nezaposleno 1,27 miliona ljudi. Nezaposlenost među mladima je 58%.
Spiegel, 07.11.2012.
Kipar
Kipar je još u junu podneo zvaničan zahtev za pomoć, ali zvaničnih pregovora o visini i uslovima pomoći još uvek nema. Kao razlog se navodi nespremnost kiparske vlade na štednju, mada se mogu čuti i optužbe da se u kiparskim bankama pere novac. Smatra se da se u kiparskim bankama nalazi 20 milijardi evra ruskih bogataša na koje nije plaćen porez u Rusiji. Treba reći da je ukupan BDP Kipra 17 milijardi evra. „Kiparska vlada odbacuje optužbe, čiji je jedini cilj da unište reputaciju Kipra kao sigurnog mesta za investiranje“, saopštio je predstavnik za medije kiparske vlade. SPD i Zeleni su već ranije zahtevali da se o ovome mora razgovarati pre bilo kakvih daljih koraka. Kremlj je već priskočio u pomoć posudivši Kipru 2,5 milijardi evra.
Carsten Volkery, Spiegel, 05.11.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 09.11.2012.
