Sto dana je prošlo od kada je Fransoa Oland inaugurisan za predsednika Francuske; i dok novi predsednik svoj odmor provodi na plaži Bormes-les-Mimosas rukujući se sa građanima, po redakcijama francuskih novina svode se prvi bilansi njegove vladavine.
Za sada su prilično skromni. Prema rezultatima ankete objavljene krajem prošle nedelje u konzervativnom Figarou, 54% Francuza je nezadovoljno načinom na koji predsednik vodi zemlju. Gotovo dve trećine – 63% – mu ne veruje da će u dogledno vreme smanjiti stopu nezaposlenosti, koja u ovom trenutku iznosi 10%.
U poređenju sa njegovim prethodnikom Sarkozijem ovo nisu optimistične brojke. Čovek koga na kraju mandata većina Francuza nije mogla da podnese, ipak je na početku imao veću podršku od Olanda. Mada je to bilo pre početka finansijske krize.
Danas samo 17 odsto Francuza veruje da će se situacija popraviti, dok 52% njih veruje u suprotno. „Uprkos veoma pesimističnoj klimi i s obzirom na vrlo ograničen manevarski prostor, većina Francuza podržava vladu Fransoa Olanda“, objašnjava Žerom Furke, direktor instituta za istraživanja javnog mnjenja IFOP.
Samo 40 odsto Francuza veruje da će Olandu zajedno sa evropskim partnerima poći za rukom da pronađu put iz evro krize. Samo 33% njih smatra da će se smanjiti budžetski deficit i zaduženost. 57% građana Francuske smatra da Oland ispunjava predizborna obećanja.
Levo-liberalni Le Mond je na osnovu istih anketa došao do začuđujućeg zaključka da su prvi rezultati Olandove vladavine pozitivni. Le Mond posebno hvali činjenicu da su mnoga predizborna obećanja ispunjena, kao što su smanjenje predsedničke i ministarskih plata za 30%, najava povlačenja francuskih trupa iz Avganistana, zapošljavanje novih 1.000 nastavnika, povećanje minimalne zarade za 2 odsto i ponovno uvođenje granice od 60 godina starosti za zaposlene sa dugim radnim stažom.
Doduše ipak nije došlo do novih pregovora o Fiskalnom paktu, ali je Oland na evro samitu krajem juna uspeo da od kancelarke Merkel iznudi Pakt za rast.
Tek će na jesen francuski premijer Zan-Mark Ejro predstaviti konačan predlog poreske reforme, reforme koju je Oland već najavio. Cilj svih do sada donesenih odluka bilo je poništavanje mera donetih za vreme Nikole Sarkozija.
Uprkos veoma popularnim merama, kao što je kontrola cena stanarina, još uvek se sa rezervom reaguje na odluke novog predsednika, najviše zbog toga što se stiče utisak da se Oland nije sa neophodnom dozom odlučnosti uhvatio u koštac sa hitnim problemom nekonkurentosti francuske privrede.
Tridesetpetočasovnu radnu nedelju, kočnicu za mala i srednja preduzeća, socijalisti i dalje smatraju velikim dostignućem, koje Oland ni ne pomišlja da menja. „Oland u prva tri meseca nije pokazao ni hrabrost ni dinamičnost, kako bi shvatio ozbiljnost situacije i uhvatio bika za rogove“, gunđa Figaro, konstantujući na kraju da „Fransoa Oland nažalost ipak nije Gerhard Šreder.“
Sascha Lehnartz, Die Welt, 12.08.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 13.08.2012.
