Foto: Ivana Tutunović Karić
Foto: Ivana Tutunović Karić

Ne, nisu ti životi izgubljeni, a nebrojeni drugi zanavek uništeni, zato što su ljudi bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Tragedija se desila zato što vlast postavlja pogrešne ljude na pogrešna mesta. Taj sistem nije zakazao, on radi ko podmazan. Parama podmazan.

Možda, da se mladi par poljubio malo ranije, da je devojka zastala dok je gledala u telefon umesto što je to radila u hodu, da se devojčica nije okretala za svakim psom na ulici a da je najmlađa među njima mogla da ubrza korak, ko zna da li bi baš njihova imena bila na spisku žrtava. Oni koji su ih voleli imaće ceo život da o tome razmišljaju. Nadajmo se da će ga imati i ono troje u bolnici.

Ali, ko god da se zatekao pod nadstrešnicom novosadske ž. stanice u sekundi kad se ona skršila, svakako bi moglo da se govori o ubistvu sa predumišljajem. Jer korupcija, svuda a posebno u građevinarstvu, jeste ubistvo sa predumišljajem, samo što su žrtve nasumične, a ne planski određene. Da se ne lažemo, ako pijan i drogiran sedneš za volan, ti si prihvatio mogućnost da nekoga ubiješ. Opijati nisu olakšavajuća okolnost, naprotiv, nije te neko drugi doveo u stanje slabog rasuđivanja. Ne, sam si se napio, baš kao što si sam uzeo pare da zažmuriš na jedno oko, da se ugradiš, da radiš jeftinije a naplatiš skuplje.

A ako je korupcija i motiv i sredstvo, izvršilac krivičnog dela mora biti vlast jer po definiciji bez nje nema ni tako velike korupcije. Džabe im sad „nemojte da politizujete tragediju“ i „vi lešinarite“. Vlast koja politizuje čak i boravak dece u vrtiću, a godinama prigodno lešinari nad (jednim jedinim) članom stranke koji je preminuo posle ondašnjih opozicionih protesta, stvarno ne bi smela da svaki svoj zločin brani optužbama za političarenje i lešinarenje. Pa ako dolazak mašina za rušenje beogradskog mosta, u noći tragedije u Novom Sadu, nije sadistička zloupotreba nesreće, šta je onda – progres?

Ali vlast u svojoj bezočnoj oholosti ide i dalje. Na mala vrata tabloidnih vratara protura „saznanja“ da je predsednik Srbije toliko nasekiran da sada čak pomišlja i da odustane od projekta EXPO, a možda i metroa. Zašto bi odustao? Zato što ima saznanja da bi i tu moglo biti sličnih, po njegov narod tragičnih posledica? Ako je tako, zašto odmah ne obavesti istražne organe? I zašto ne odustaje od Rio Tinta nego se odriče metroa koji je valjda bezopasan?

Ili zapravo samo suptilno preti da bi stvarna istraga u Novom Sadu mogla da naškodi pa je bolje da se ne čačka mnogo, a naročito ne duboko?

Peščanik.net, 04.11.2024.

NADSTREŠNICA

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)