Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Najveći rizik je da će se inflacija značajno ubrzati do kraja godine jer je bila jednim delom potisnuta administrativnom kontrolom cena. Sa rastom cena struje i potom i komunalnih i javnih usluga, a na jesen i cena hrane i onda plata i penzija, doći će do povećane razlike između rasta cena u Srbiji i Evropskoj uniji, pa će biti potrebno uložiti trud da se održi kurs, a to znači da će biti potrebno značajno povećati kamatne stope. I finansiranje javnih i stranih obaveza ponovo će postati problem.

Ovome je potrebno dodati i sve veću neizvesnost oko stabilnosti vlasti. Na izborima je već bilo jasno da je značajno povećan uticaj onih koji cene da je sada vreme da se odustane od Evropske unije i da se krene u ostvarivanje nacionalnih i teritorijalnih ciljeva. U međuvremenu, koliko može da se zaključi na osnovu anketa i po ponašanju, dodatno su ojačali oni koji veruju da je došlo vreme da se ti ciljevi ostvare. U budućnosti će to dovesti do zarobljavanja vlasti u tom smislu da će autokratija morati da se posveti ispunjavanju upravo tih ciljeva.

Ukoliko, recimo, dođe do dodatne i trajne napetosti na granici sa Kosovom, o eventualnim sukobima da i ne govorimo, to će imati predvidljive političke i privredne posledice. Kada je o ovim poslednjim reč, povećaće se troškovi finansiranja iz stranih izvora, a od njih u ne maloj meri zavise ne samo ulaganja i uvoz već u još većoj meri javne finansije. Jer, ako se rizici povećaju, biće teže naći zajmodavce, a javni dug nije nikako mali. Uz to će se javne obaveze samo povećavati. Neka se rizik ulaganja ili kreditiranja u Srbiji poveća za procentni poen ili čak dva, nije uopšte izvesna održivost javnih finansija.

Uz to, nije sasvim poznato kolike su javne obaveze. Jer svi gubici i dugovi javnih preduzeća i svih onih koji su na jedan ili drugi način vezani za državni budžet moraju da se uračunaju u obaveze takozvane opšte države. Primera radi, dugovi Elektroprivrede Srbije su, zapravo, državne obaveze. A isto važi i za sva druga državna preduzeća, usluge ili službe. U režimu visokih kamatnih stopa, to bi moglo da bude veoma skupo – naravno, po poreske obveznike.

Grubo računajući, ako se kamatna stopa Evropske centralne banke nađe negde između 3 i 4 odsto, zaduživanje u stranom novcu bi moglo da bude po kamatnim stopama od 6 ili 7 odsto, a i da postane sasvim nedostupno ukoliko dođe do sukoba s Kosovom.

Iz ovoga se može zaključiti da je neizvesnost, i kod kuće i u odnosima sa susedima, veoma skupa. Naravno, kao što smo već videli pre tridesetak godina, to ne mora da znači da će to uticati na političko ponašanje kojim bi se težilo stabilnosti i predvidljivosti.

Stanje stvari je takvo kakvo jeste zbog toga što se decenijama, i posebno u poslednjih 10 godina, ništa nije uradilo da se nekako ukloni ili, kako se kaže normalizuje, unutrašnji i spoljašnji provizorijum u kojem se u Srbiji radi i vodi politika.

Sa jedne strane, uprkos neprestanim nagoveštajima reformi državnog sektora i odnosa privatnog s njim, nikakvih promena nije bilo. Jer je sadašnje stanje stvari od velike političke i privatne koristi. I kako obično biva, biće još teže to sada učiniti, posebno jer će biti ugroženi interesi praktično čitavog sistema vlasti i posebno onih koji su na vlasti.

Sa druge strane, održavanje zamrznutih sukoba i zapravo podsticanje novih u susedstvu i sve arogantniji stav u odnosima sa onima s kojima postoje sukobi interesa sada počinju da obavezuju srpske vlasti, jer se očekuje da će se konačno ako ne milom, onda silom doći do ciljeva koji se nazivaju državnim ili nacionalnim.

I kao i obično u nevreme.

Novi magazin, 09.08.2022.

Peščanik.net, 13.08.2022.