Pre otprilike tri nedelje je – nadajmo se za duže vremena – zaustavljena američka ratna mašina prema Siriji. Svet je malo odahnuo, ludilo “uređivanja stvari” je malo utihnulo. Kako u ratno harangiranje nije bio uključen nijedan viđeniji intelektualac histerično željan slave, kao Bernar-Anri Levi u slučaju Libije, mediji su ovo diplomatsko dogovaranje, obeleženo Putinovom i Kerijevom izrazitom diplomatskom nezgrapnošću, uglavnom zatvorili. Neki su, doduše, pomenuli ulogu neke novinarke u razrešavanju, bio je čak i predlog da bude predložena za Nobelovu nagradu za mir. Margaret Brenan je naime septembra na konferenciji za štampu upitala Kerija šta bi Asad morao da uradi, pa da rat bude sprečen. Sa egzemplarnom nadutošću i loše formulisanom ironijom, Keri je odgovorio da bi on morao da povuče, pokaže i zatim uništi sve bojne otrove kojima raspolaže. Što je rečeno, rečeno je, bez obzira na superiorne smeške i manifestacije nadmenosti: neko, najverovatnije Lavrov, se dosetio da ovakva izjava može da se uzme ozbiljno. Ruski saveznici su se dogovorili sa Asadom: možda su ga pritisli, možda i sam ima smisao za humor, a u svakome slučaju je Asad najozbiljnije odgovorio na “ponudu” koja je bila sve pre nego ozbiljna.
Gledala sam snimak konferencije za štampu, i Kerijev odgovor: tu nije bilo samo nadmenosti, nego i paternalizma prema mladoj, zgodnoj ženi koja nema dovoljno u glavi da postavi neko ozbiljno pitanje – o najvećoj sili na svetu, jedinoj zamislivoj demokratiji, broju tenkova i slično. Čika-Keri se ljubazno osmehivao Crvenkapici, ne sluteći da je već uveliko u lovčevoj zamki. Ko je Crvenkapicu poučio ili platio, ostaje pitanje za svakog pristojnog teoretičara zavere, profesionalnog ili amatera. Margaret Brenan je u svakome tumačenju ostala paradigma pameti, retoričke veštine, sposobnosti predviđanja i još mnogo čega što je nekada davno diplomatiju činilo dobrim profesionalnim izborom za inteligentne i obrazovane ljude. Danas, to je uglavnom lovište za islužene, nedovoljno pametne i svakako sekundarne partijske koristoljubivce, bez obzira o kojem je političkom i ideološkom sistemu reč. Ne manje važno, Margaret Brenan je zorno predstavila koliko se u patrijarhalnom i macho društvu može postići jednostavnim trikom ženske pameti. Naravno, ako je po završetku konferencije ne čekaju tipovi u trenerkama i sa batinama. Zasada, Margaret Brenan se ponaša krajnje oprezno: nastavila je svoj dobro plaćen posao kao televizijska novinarka, nije preuzimala nikakve zasluge, ne pojavljuje se u društvu, nema slavnog ili slave željnog dečka. Nema nikakve sumnje da je njena politika da nestane iz žarišta interesovanja, što je konačno i osnovni uslov da nastavi da radi svoj posao. Možda će i poludeti – ali zasada nije.
Problem koji se otvara je nerazumevanje arapskog sveta od strane najrazvijenijih, i opšta nelagodnost prema diktaturama. Gadafijev režim bio je teško svarljiv sa svojim prizorima prema svetu. Krstaški rat Bernar-Anri Levija se doduše brzo završio u pariskim TV studijima, ali je francuska vojska temeljno učestvovala u rušenju sistema koji je socijalno bio izazovno dobar u poređenju sa “najrazvijenijima” i još uvek sistemski sekularan. Linč diktatora treba razumeti zajedno sa astronomskim iznosima dugova EZ i SAD za naftu, koji su sada nekako neaktivni, ako ne i anulirani. Možda se baš zato u medijima uporno ćuti o značajnoj sirijskoj proizvodnji nafte, koju su kupovali EZ i Turska? Sirija je, sem diktatora iz porodične dinastije i neizbežne tajne policije, bila sekularna država, sa mnogim prednostima socijalne brige i zaštite. Tako je skoro ceo današnji arapski svet u stanju grube i uglavnom nerazumljive nestabilnosti, koja sjajno odgovara kako dužnicima, tako i brižnicima za demokratiju.
Intervencija Margaret Brenan bila je mogućna u nekom svetu gde je odgovornost za izrečeno još postojeća – jaka više sigurno nije. Keri je možda u kupatilu Ovalnog ureda morao da pere usta sapunom, ali je javno prećutao, ne bi li politički preživeo. Opasnost bombardovanja u ime teško razumljive i još manje artikulisane opozicije u Siriji, koja traži samo oružje, nije sasvim otklonjena. Bojni otrovi uredno čekaju u mnogim magacinima po celome svetu. Ovde gde smo mi, autori najluđih izjava uglavnom ne slušaju novinarska pitanja, među kojima pametnih ima relativno malo. A i kada se izvede neko lepo razotkriće gluposti pomoću logike i retorike, ono je ograničeno na uzak izbor portala za izgnanike iz ovog sveta i vremena.
Peščanik.net, 08.10.2013.
The following two tabs change content below.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Author: Svetlana Slapšak
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
