MMF upozorava da će biti teško nastaviti sa dosadašnjom fiskalnom politikom i predlaže više poreze i smanjenje javne potrošnje. Kako tu stoje stvari?

Po preliminarnim podacima Ministarstva finansija za 2011. godinu, javni prihodi su pali na ispod 39 odsto bruto domaćeg proizvoda. Poređenja radi, po istom izvoru, oni su bili oko 43 odsto u 2008, oko 42,2 odsto u 2009, i oko 41 odsto 2010. Javni rashodi su, po istom izvoru, bili: 45,6 odsto u 2008, 46,7 odsto u 2009, 45,5 odsto u 2010, a tek 43,5 odsto u 2011. Prošle godine fiskalni deficit je bio oko 4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Ovi brojevi dosta zavise od toga da li se valjano meri BDP, a o tome se povremeno vodi rasprava. Tako je prošle godine nominalni BDP povećan za oko 12,5 odsto (od toga realno oko 2 odsto, ostalo je posledica inflacije), a javni prihodi tek za 6,5 odsto i javni rashodi za oko 7,4 odsto, usled čega i taj realni pad. Sporije od bruto domaćeg proizvoda su rasli prihodi od praktično svih poreza, osim na dobit preduzeća i neznatno od akciza, a takođe i doprinosi. Da li je to u skladu s ocenom nominalnog privrednog rasta, to ostaje da se vidi kada dođu uobičajene korekcije koje znaju da budu značajne.

MMF daje iste podatke o stanju u javnim finansijama. Prošle su, dakle, godine smanjeni javni prihodi i rashodi za oko 2 procentna poena. Naravno, fiskalni deficit je i dalje veliki, usled čega raste javni dug i MMF računa da je on već 2011. bio iznad 47 odsto bruto domaćeg proizvoda, a da će premašiti 53 odsto u 2012. Šta se predlaže?

Povećanje poreza na dodatu vrednost i na imovinu, da bi se povećali prihodi, i značajno smanjenje izdataka pre svega na penzije, a reforme da bi se ubrzao privredni rast. Ovo je program iz nužde, jer nema para, tako da je teško očekivati da će izvući privredu iz recesije.

 
Blic, 22.02.2012.

Peščanik.net, 22.02.2012.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija