Novosadski Dino park, foto: Vedran Bukarica

Novosadski Dino park, foto: Vedran Bukarica

Na dan prvoga maja u Beograd je stigla aždaja, kaže jedan davni stih Ljubivoja Ršumovića. Dobro, nije 1. maja, nego 18. februara, a nije ni aždaja, nego revizija. Mada je MMF nekad bio i tako predstavljan.

U stvari, do utorka uveče, kada je ovaj broj NM otišao u štampu, nije bilo jasno da li će dvonedeljni boravak delegacije MMF-a u Beogradu imati karakter (četvrte) revizije ili će to biti samo obična, takoreći prijateljska poseta. U prvom slučaju, naime, misija odlazeći zemlji domaćinu, ostavlja joj neke zadatke – recimo da se pruže dokazi o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru ili da se donese Zakon o finansiranju lokalnih samouprava – koje ona u narednih 20-30 dana, tj. do sastanka i ocene Borda direktora, treba da ispuni. U slučaju Srbije konkretno problem je u tome što se očekuje da početkom marta, dakle vrlo brzo nakon odlaska Džejmsa Rufa i ekipe, budu raspisani izbori, što Vladu prevodi u “tehnički” status, te se od nje više ništa ne može očekivati.

Nije slučajno, pak, gore navedeno šta bi MMF mogao da traži od Srbije da bi ona prošla četvrtu proveru. Sve je to davno trebalo da bude učinjeno. Navedeni primeri, međutim, samo su vrh ledenog brega. Stvar je u tome što one najvažnije reforme koje Vlada Srbije treba da sprovede (gotovo da) nisu ni otpočele. Najpre, reforma javnog sektora debelo kasni. Broj zaposlenih je smanjen za svega 6.000 umesto predviđenih 25.000, o racionalizaciji i povećanju efikasnosti da se i ne govori.

Još gore stvari stoje sa reformom javnih preduzeća. Osim kozmetičkih, tj. reorganizacionih promena – Železnice su podeljene na tri preduzeća (infrastruktura, kargo i putnički saobraćaj), a EPS je centralizovan, dok organizacija Srbijagasa tek treba da se usaglasi sa evropskim direktivama – ništa nije urađeno.

U trećoj oblasti reformi, koja obuhvata okončanje privatizacije, učinjeno je možda najviše, mada je i tu više sečeno k’o na panju nego što je uloženo volje i znanja da se jedan broj valjanih preduzeća spasi stečaja. Još je ostalo 11 firmi čija sudbina treba da se reši do 31. maja. Za neka od njih će se možda i naći kupac (recimo PKB, verovatno i neka iz “hemijskog kompleksa” – MSK, Azotara, Petrohemija), ali je sudbina drugih krajnje neizvesna. To posebno važi za staru budžetsku mušteriju, Rudnike uglja “Resavica”, ali i novu “crnu rupu” srpske privrede RTB “Bor”, kojem se smeši sudbina Železare “Smederevo”.

Konačno, nije došlo ni do reforme Poreske uprave iako je rok, takođe zapisan u aranžmanu sa MMF-om, istekao još sredinom prošle godine. Menjali su se ljudi na njenom čelu, ali ona i dalje funkcioniše na stari način. Uređen i funkcionalan poreski sistem je kičma svake dobre države, a naša je od nečeg takvog još miljama daleko.

Ipak, ne treba očekivati da će MMF iz Beograda otići ljut. Srbija taljiga napred nekako, a pare od njega ne traži nikako.

Novi magazin, 17.02.2016.

Peščanik.net, 18.02.2016.


The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika. Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.
Mijat Lakićević

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)