Višedecenijska kosovska kriza dobila je posebnu dimenziju sredinom februara 2008, posle odluke Prištine o proglašenju nezavisne države. Četiri meseca kasnije, 15. juna, u kosovskom parlamentu usvojen je Ustav Republike Kosovo, što je potom otvorilo put postepenoj međunarodnoj verifikaciji najnovije balkanske države nastale na razvalinama poslednje Jugoslavije. Kosovo je u sledećih nekoliko meseci 2008. uspostavilo diplomatske odnose sa pedesetak država. Taj broj se u međuvremenu popeo na sadašnjih 93, a Kosovu je obezbeđen i odgovarajući status u Svetskoj banci, Međunarodnom monetarnom fondu i drugim globalnim i regionalnim organizacijama.
Iz tog perioda datiraju takođe i intenzivna diplomatska nastojanja Beograda da se – u ime odbrane teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije – zaustavi tekući višegodišnji proces legalizacije Kosova kao međunarodno priznate nezavisne države sa punopravnim članstvom u OUN. To kontinuirano angažovanje, na svim dostupnim međunarodnim diplomatskim i ostalim frontovima, nova vladajuća koalicija u Srbiji nastavila je na istoj talasnoj dužini u odnosu na svoje prethodnike iz sadašnje opozicije. I to je početkom ove nedelje javno demonstrirano pred Savetom bezbednosti, koji je (po ko zna već po koji put) razmatrao redovni tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN o situaciji na Kosovu.
„Neophodno je, što pre, oživeti politički proces na Kosovu i nastaviti započeti dijalog Beograda i Prištine“, ponovio je par puta uvodničar na tom skupu, Avganistanac Farid Zarif. Reč je o iskusnom diplomati, izaslaniku Ban Ki Muna – inače najdirektnije angažovanom na terenu, u svojstvu šefa UNMIK-a na Kosovu.
Zarif je, u prvom delu svog referata, generalno pozdravio „posvećenost obeju strana sprovođenju postignutih dogovora i nastavku započetog dijaloga“, ali se u nastavku vratio u stvarnost. Pa je tako prvo vrlo diplomatski apelovao na Beograd i Prištinu da se realizuju dogovori o pitanjima usaglašenim u „tehničkom dijalogu“ početkom ove godine, da bi potom objavio da međunarodni akteri „ubuduće sigurno neće propuštati priliku da doprinesu rešavanju ključnih kosovskih problema“.
Ivica Dačić je dobio reč odmah posle Zarifa, što je u skladu sa protokolom za slučajeve kad u radu SB učestvuje državnik njegovog statusa – u ime zemlje koja je „tačka dnevnog reda“. U petnaestominutnom izlaganju on je uglavnom ponovio deo svog nedavnog skupštinskog ekspozea o Kosovu, sa svoje beogradske inauguracije u prvog ministra vlade Srbije.
Posle završetka dvočasovne debate, koju su obeležili poznati konfrontirani stavovi petorke stalnih članova SB (SAD, Britanija i Francuska sa jedne, Rusija i Kina s druge strane), naš premijer nije iskoristio pravo na repliku. Tu nema osnova za spekulacije da je ta apstinencija bila Dačićeva reakcija na činjenicu da sednici u ponedeljak nije prisustvovao ni Ban Ki Mun, čiji se izveštaj o Kosovu razmatrao, niti ijedan od šefova misija 15 zemalja iz sastava Saveta bezbednosti.
Naš premijer je kasnije – sa zadrškom od sat i po – u intervjuu za TV Beograd ocenio da je ta sednica Saveta bezbednosti „bila možda najkonstruktivnija posle niza godina i da je protekla u pozitivnijoj atmosferi u odnosu na sve prethodne“. Dačić je tom prilikom ukazao na par stvari: da je nova vlada Srbije spremna da razgovara o svim pitanjima Kosova, da se jedino neće dozvoliti da se status KiM rešava mimo Saveta bezbednosti, kao i da međunarodni posrednici moraju da zahtevaju od obe strane potvrdu političke volje za kompromisom, kojim će se doći do legitimnog i održivog sporazuma – a ne da se, kao do sada toleriše njihov sadašnji pristup, po kome će „Beograd morati stalno nešto da daje, a Priština stalno da uzima“.
Sastavni deo ovakvih tematskih sednica Saveta bezbednosti je i obavezno obraćanje šefova delegacija novinarima posle završetka zasedanja. Ali ovoga puta se pred novinarima pojavio samo Hašim Tači. On je, u desetominutnom istupanju, u par navrata govorio o „posvećenosti Prištine nastavku dijaloga sa Beogradom, u svakom trenutku i u svim okolnostima“. Pritom je naglasio da se u tom procesu „ni na koji način ne može dovoditi u pitanje teritorijalni integritet Kosova“.
U odgovoru na pitanje Rojtersa, on je istakao da „normalizacija odnosa sa Srbijom predstavlja prioritet Kosova“ i ocenio da je briselskim razgovorima Tahiri-Stefanović postignut „evidentan napredak potpisivanjem sedam važnih sporazuma“. On je izrazio zabrinutost zbog pitanja koliko će nedavna promena na političkoj sceni Srbije učiniti da „postignuti sporazumi ostanu samo mrtvo slovo na papiru“. Tim povodom, on je pozvao nadležne u Beogradu da počnu realizaciju postignutih sporazuma u briselskom dijalogu.
Susret sa novinarima, Tači je završio rečima: „Proteklih godina napravljen je sa naše strane veliki napredak u integraciji preko sto hiljada Srba u institucije širom Kosova, ali se to ne može postići sa tridesetak hiljada Srba iz tri opštine na severu, koje direktno kontroliše vlada u Beogradu. I dalje ćemo insistirati na povlačenju ilegalnih snaga Srbije i vladavini prava i u tom delu Kosova, kao na neizostavnom povlačenju ilegalnih snaga Srbije.“
Naš premijer je svoj debi u Savetu bezbednosti završio bez obraćanja novinarima. Umesto toga, on je viđen kako sa brojnim pratiocima hita prema drugom delu palate UN, da ne zakasni na direktno uključenje u večernji dnevnik RTS-a. Onda se odvezao na aerodrom i specijalnim avionom se vratio domovinu.
Razmimoilaženje Dačića i Tačija pod svodom Ujedinjenih nacija moglo bi da bude korigovano kroz mesec dana, takođe u Njujorku, susretom predsednika Srbije Tomislava Nikolića i kosovske predsednice Atifete Jahjaga. Taj neformalni susret bi trebalo da bude upriličen 24. septembra, na tradicionalnom prijemu koji će predsednik SAD i ove godine prirediti u hotelu Voldorf Astoria za šefove država i vlada, povodom početka 67. redovnog godišnjeg zasedanja Generalne skupštine svetske organizacije.
U Njujorku je već potvrđeno da će se Nikolić nalaziti na čelu delegacije Srbije, dok će Jahjaga predvoditi predstavnike Kosova, koji će, kao i do sada, učestvovati u radu zasedanja svetskog parlamenta sa statusom pozvanog gosta. Planirano je da debata u Generalnoj skupštini traje od 25. septembra do 5. oktobra, prijavljeno je par stotina učesnika, s tim što je ustaljenim protokolom tok skupa predviđeno da se učesnici i gosti najvišeg državnog ranga izređaju za govornicom pre poslednjeg septembarskog vikenda.
Danas, 24.08.2012.
Peščanik.net, 25.08.2012.
