Dovoljan je pogled na višegodišnji spisak dobitnika Nobelove nagrade pa da se uoči kako najčešće onu iz ekonomije dobijaju po dvojica-trojica odjednom. Možda zato što je ta naučna disciplina poslednja (tek 1969. godine) počela da se ubraja u pretendente za nagradu – pa valja nadoknaditi. Možda, shodno efikasnosti ekonomske nauke, smatraju da bi za po nekoga bilo previše da sam dobije celu nagradu. Ove godine su trojica dobitnika odjednom: Judžin (Eugen) Fama, Lars Peter Hansen i Robert J. Šiler (Shiller). Prva dvojica su sa Univertziteta u Čikagu, monetaristi, dakako, mada uprkos nagradi ni iz daleka na nivou svojih uzora Hajeka i Fridmana. Sadašnja dvojica nisu pokazali namere da menjaju svet, već samo da ustanove efikasnost tržišta kapitala (Fama) ili statističkog modela „koliko je variranje cena povezano sa neodlučnošću investitora“ (Hansen). Šiler je zvezda sa Jejla, pisac dva bestselera „Životinjske duše“ (Animal spirits) i „Iracionalni optimizam“ (Irrational Exuberance)[1] . Prva dvojica važe za veoma „naučne“, čime većina onih koji o njima pišu, što je i moj slučaj, prikrivaju nerazumevanje i skidaju sa sebe obavezu da proniknu u njihove komplikovane teorije bazirane na brdima analiziranih statistika.

Rober Šiler je prava medijska zvezda budući da je uz nauku i pisac popularnih knjiga. Čuven je, ne samo u Americi, i po seriji intervjua tokom 2003. godine kojima je upozoravao na dolazak krize. On je za razliku od druge dvojice – neokejnzijanac. Prvim izdanjem knjige „Irrational Exuberance“ 2000. godine ukazao je na moguće spekulativno ekspandiranje finansijskog tržišta, koje ne vodi dobru. Drugo izdanje 2005. godine dopunio je nedvosmislenom tvrdnjom da preti kriza. Dodela nagrade njemu najautoritativniji je demanti tvrdnje da je kriza 2007. godine izbila neočekivano i da je niko nije predvideo. Šiler je na CNBC 2003. godine dao intervju koji predviđa da će bezglava kupovina akcija i nekretnina dovesti do spekulativnog balona, čija je sudbina da pukne od preteranog naduvavanja. Bilo je to toliko intrigantno da je posle prvog usledila čitava serija intervjua, a Šiler je postao i stalni ekonomski komentator te globalne TV mreže. Njegova upozorenja eskalirala su od opasnosti raspada finansijskog sistema u oblasti visoke tehnologije, zatim nekretnina, da bi konačno došao do zaključka da je neminovan raspad celokupnog finansijskog sektora.

Šiler nije prestao da opominje čak ni kada se našao obasjan reflektorima svetske javnosti neposredno posle dobijanja nagrade. „Cene akcija – rekao je – opet rastu previše, retke investicije, uz teret dugova pothranjuju predugo razdoblje rasta oko nule… U mnoštvu slučajeva ne postoji čvrsta uzajamnost između tržišne vrednosti i stvarnog sadržaja, prave vrednosti proizvoda“. Situacija, kako tvrdi, danas nije zastrašujuća kao pre šest godina, jer su tokom recesije stvoreni mnogi odbrambeni mehanizmi, ali „postoji ozbiljna ’puzeća’ opasnost.

Izgleda da je Nobelov komitet, dodeljujući nagradu dvojici monetarista i jednom uticajnom neokejnzijancu, nastavio svoju politiku ravnoteže nepomirljivih stanovišta. Još 1974. godine Nobelova nagrada je dodeljena Gunaru Mirdalu (Myrdal) i Fridrihu fon Hajeku (Hayek), dvojici teško spojivih naučnika. Mirdal je bio socijaldemokrata i ministar u vladi Tage Erlandera, koji je kao premijer od 1946. do 1969. godine stvarao švedsko socijalno čudo. Hajek je međutim žestoki antisocijalista, koji je verovao da je Pinočeova diktatura u Čileu pravi put ka slobodnom društvu. Mađarski premijer Orban ga navodi kao svoj uzor, možda zbog sledeće izreke: „Uveren sam da ništa nije učinilo toliko na uništavanju pravne zaštite individualne slobode, kao priviđenje socijalne pravde“. Hajeka je možda najbolje definisao Erik Hobsbaum (Hobsbawm) kao „žreca ekonomske religije“.

Ovogodišnji iznos nagrade je 1,2 miliona dolara. Dolar međutim sve manje vredi, što je jedna od zasluga ekonomije. Od 75 dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju, 54 su iz Amerike – više od dve trećine! Kada su austrijskog kancelara Bruna Krajskog sedamdesetih godina pitali kako njegova zemlja tako fantastično uspeva u ekonomiji, on je odgovorio „Zato što su nam Amerikanci preoteli najautoritativnije ekonomiste!“ Odnosilo se to na Mizesa, Hajeka, Šumpetera i zapravo celu austrijsku školu koja je jedno vreme vladala američkom ekonomijom.

Biznis i finansije, 17.10.2013.

Peščanik.net, 18.10.2013.

———–    

  1. Prevodi naslova mogu biti neadekvatni jer nisam našao da je neka od tih knjiga kod nas prevedena. Recimo, „Animal spirits“ bi mogli biti „Životinjski duhovi“, ili čak „Životinski instinkti“ – pisao ju je zajedno sa Džordžom Akerlofom koji je 2001. dobio Nobelovu nagradu. Ostaje pravom prevodiocu da odredi naslov kad pročita i shvati knjigu. „Irrational Exuberance“ je sintagma koja se pripisuje Alanu Grinspanu, a sinonim je za neosnovano veselje, radost ili optimizam investitora pred eksploziju krize. ↑

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Milutin Mitrović

Milutin Mitrović (1931-2020) novinar, 1954. kao urednik Studenta primljen u Udruženje novinara i ostao trajno privržen tom poslu. Studirao prava i italijansku književnost, ali nijedne od tih studija nije završio, pa je zato studirao za svaki tekst. Najveći deo radnog veka proveo u nedeljniku Ekonomska politika, gde je obavljao poslove od saradnika do glavnog urednika i direktora. U toj novini je osnovno pravilo bilo da se čitaocu pruži što više relevantnih informacija, a da se sopstvena mudrovanja ostave za susrete sa prijateljima u bifeu. Tekstovi su mu objavljivani ili prenošeni u kanadskim, američkim, finskim i italijanskim medijima, a trajnije je sarađivao sa švajcarskim časopisom Galatea. Pisao za Biznis i finansije i Peščanik. Fabrika knjiga i Peščanik su mu objavili knjigu „Dnevnik globalne krize“.

Latest posts by Milutin Mitrović (see all)

Author: Milutin Mitrović

Milutin Mitrović (1931-2020) novinar, 1954. kao urednik Studenta primljen u Udruženje novinara i ostao trajno privržen tom poslu. Studirao prava i italijansku književnost, ali nijedne od tih studija nije završio, pa je zato studirao za svaki tekst. Najveći deo radnog veka proveo u nedeljniku Ekonomska politika, gde je obavljao poslove od saradnika do glavnog urednika i direktora. U toj novini je osnovno pravilo bilo da se čitaocu pruži što više relevantnih informacija, a da se sopstvena mudrovanja ostave za susrete sa prijateljima u bifeu. Tekstovi su mu objavljivani ili prenošeni u kanadskim, američkim, finskim i italijanskim medijima, a trajnije je sarađivao sa švajcarskim časopisom Galatea. Pisao za Biznis i finansije i Peščanik. Fabrika knjiga i Peščanik su mu objavili knjigu „Dnevnik globalne krize“.