O Nebojši Popovu

Slovo na komemoraciji, 15. april 2016, Medija centar u Beogradu

Nebojša Popov je jedinstvena pojava naše kulture. On je toliko neobična i složena ličnost da se ne može opisati u glavnim crtama, kako bi dolikovalo ovoj prilici. Dugo sam mislila koja bi to rubrika ili formula mogla biti odgovarajuća za njega i zaključila sam da bi smeštanje Nebojše Popova u jednu, makar veoma široku fioku, bio čist promašaj. Njegova životna avantura je toliko neverovatna da bi najtačnije bilo reći da je Nebojša ličnost iz romana. I kada bismo taj roman pročitali i sklopili njegove poslednje stranice, pomislili bismo da je romanopisac preterao. U životu je sasvim nesvakidašnje da jedan čovek proživi ceo svoj život, od detinjstva do smrti u strastvenom javnom angažmanu i dnevnom društvenom aktivizmu, bukvalno od jutra do mraka. Za poslednjih 50 godina, gde god je sloboda promolila glavu, i kad god se dogodilo neko slobodarsko pregnuće, Nebojša je bio aktivni učesnik. Pritom želim da naglasim da on nije bio ničiji sledbenik; ni na koga nije ličio; intelektualne mode nije terao; nikada nije bio mainstream; nikada se nije gurao u prve redove; nikada nije bio vođa; nikada nije težio da postane vlast. On nije tražio sledbenike, ali jeste tražio sagovornike i obožavao je debate o javnim poslovima i humanističkim vrednostima, koje je na delu potvrđivao brigom za svaki pojedinačni život, za svakog kolegu, prijatelja i poznanika koji se našao u nevolji.

Nebojša je sa deset godina pobegao od kuće tako što ga je neka grupa omladinaca u prolazu pokupila i odvela na radnu akciju. Takav početak u ono vreme mogao je značiti da će završiti na nekoj visokoj državnoj funkciji; i mogao je da stigne do vlasti, ali ga to nije interesovalo. Njega je intresovalo traganje za mogućnostima slobode. On je svoj politički angažman započeo kada su takve mogućnosti polako nadolazile, a to je vreme kritike staljinističkog totalitarizma kome je Nebojša generacijski pripadao. Ta kritika imala je svoje oštre granice, čije probijanje je neminovno vodilo u velike neprilike. Nebojša je te granice prelazio i zapadao u nevolje, što se naročito dešavalo zbog njegovog angažmana u studentskom pokretu 1968. Zabranjivani su njegovi članci i njegova knjiga „Društveni sukobi – izazov sociologiji“. Ostao je bez posla, zajedno sa još sedam kolega, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Represivni zaokret koji je nastao posle 1968. poništavao je dosegnuti stepen slobode, ali su novi proboji nastavljeni i smenjivali se sa zaokretima unazad.

Nebojšin život i politički angažman demonstrira istinu o tome kako smo dospeli dovde: upravo ta negativna dinamika otvaranja mogućnosti da se napravi društvo otvorenog horizonta i kontraudari vlasti koji su silom gušili takve mogućnosti – dobila je najstrašniji ishod u raspadu zemlje i ratovima devedesetih godina. Za njih je najodgovornija bila Srbija, zbog svoje namere da ratom stvori veliku i etnički čistu srpsku državu. Nebojšin antiratni angažman protiv takve politike i borba protiv zločina i pljačke bili su monumentalni. Oni su konkretizovani u dnevnim aktivnostima, čije brojne akcije ne mogu stati ni u kakvu biografiju, a da se ne napiše roman. Zato je Žarko Puhovski u pravu kada kaže da je Nebojša bio ta prava Druga Srbija i veliki antiratni heroj. Najbolji i najcelovitiji zapisi o tim aktivnostima mogu se naći u listu „Republika“, koji je Nebojša sa strašću i predanošću uređivao punih dvadeset godina.

I da dodam mali zaključak. Nebojša je bio politički čovek u najboljem smislu te reči. Za njega je politika bila široko polje delovanja za javnu stvar – res publiku, koja je po njegovom uverenju morala biti institucionalno utemeljena ustavotvornom skupštinom. To je bio njegov veliki projekat i zato mu je bio toliko važan list „Republika“. Već teško bolestan, pred sam kraj, neopisivo je želeo da se obnovi ugašena „Republika“. Tu aktivnost je nastavio do poslednjeg daha. Po svaku cenu mora nastati Peta Republika! Pozvao me je da dođem 5. aprila u Zrenjanin, da izglasamo izdavanje Pete Republike. Misleći da mi je to teško, rekao mi je: „Molim te dođi – ideja republike ne sme da umre“. Sastanak na kome je on imao već pripremljen novi broj održan je dva dana pre njegove smrti. Imala sam sreću da sam ga pred odlazak videla.

Neka živi res publica. Hvala Nebojši na svemu.

I večna mu slava!

Peščanik.net, 16.04.2016.

Srodni linkovi:

Teofil Pančić – Loša savjest šovinista i diletanata

Jaroslav Pecnik – Pobunjeni građanin

Poslednja knjiga Nebojše Popova

Nebojša Popov – Teškoće u poimanju elite

Biografija Nebojše Popova

NEBOJŠA POPOV NA PEŠČANIKU

DRUGA SRBIJA