Tekst Uskoci i hajduci povukao sam nakon pretnji da će se njegov sadržaj demantovati selektivnom primenom spornog Zakona o informisanju, koju je vlast nagovestila, a koju će verovatno tolerisati kad su u pitanju koalicioni partneri poput LDP-a čiju podršku i glasove ne sme da izgubi. Sve ostalo u vezi s tim zakonom je poznato.
Pritisci i pretnje koji se odnose na javnost, i kad ona, protivno antiliberalnom zakonu, karikira vladajuću elitu i njene partijske vojske, ukazuju na kontinuitet s prethodnom vladom koja je drastično kršila ljudska prava i demokratske slobode. Sumnje u tada počinjena politička ubistva i sudske progone i danas su energija pritiska na slobode. Umesto da su pritisak na intenziviranje slobode javne kritike. Umesto da su pritisak na detajkunizaciju politike i departizaciju državne administracije. Ovoga puta pisao sam o ljudima koji ne razmišljaju o posledicama odluka kojima je LDP uništio više nadanja, možda i iluzija, od “šansi” koje obećava. O ulozi tajkuna i njihovih interesa. O kupovini partija, lidera, glasova i poverenja. O prodaji svih koji su smetnja u podeli plena.
Najviše mi je žao kad sam primoran da zaključim kako su svih ovih godina i V. Koštunica i B. Tadić otrpeli sve moje i slične poruke. Očekivao sam da njihov doprinos demokratiji, u tom smlislu, postane opšte i trajno dobro. Sve ostalo, a važnije, o njima sam rekao, i nema potrebe da ponavljam, ali sam ovoga puta dužan da im u tom smislu odam priznanje.
Slične uvrede koje sam mogao naneti rukovodstvu jednoga od tolikih partijskih eskadrona uvek sam podnosio, a one nisu bile metaforičke, kao ukazivanje na sopstvene propuste, bez namere da ikoga tužim, osudim ili pretim. I to ću činiti ubuduće. Oni koji se izdržavaju od državnog budžeta, mahom da bi se bavili politikanstvom i korupcijom, a manje institucijama i sopstvenim obećanjima, ne pominjući tajkunske donacije, imaju naročitu obavezu da mirno podnose kritike i one uvrede koje se ne dotiču njihove privatnosti. Rukovodstva političkih partija zaštićena su sistemom zakonom predviđenih i svih drugih imuniteta. U tom smislu ni u javnosti ni pred institucijama nismo jednaki.
Čitateljkama i čitaocima dugujem izvinjenje. Ali će u kulturno-građanskom dremežu i licemernoj pristojnosti granice sloboda nastaviti da se sužavaju. Sa bliskim i srodnim medijima, Peščanik je poslednja od takvih granica odbrane.
Vaš, Nikola S.
Peščanik.net, 05.12.2009.
