Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Normalno je – dobro, nije normalno nego se samo ustalilo – da vlast priželjkuje stoprocentnu podršku. I normalno je da je ne može dobiti jer od pamtiveka, a naročito od pojave televizije, čak ni najpopularniji ne uspevaju da osvoje celokupnu publiku. Zaboga, pa još su i sa samo jednom televizijom bili i ”đokisti” i ”mikisti”, oni za Silvanu i oni za Lepu, jedni za Čkalju, drugi za Miju… Ali sad odjednom mora da bude samo jedan obožavani?

I mada je jasno da, šta god nam javljale agencije za istraživanja javnog mnjenja, podrška ne može da bude sveopšta, vlast se ponaša kao da je nadomak zacrtanog cilja da, milom ili silom, osvoji srca i preostale (većinske) publike. Samo još jedni izbori, samo još dve, najviše tri godine, samo još dve, najviše tri opozicione stranke, samo još jedno gostovanje na televiziji, samo još jedna televizija i jedna novina i – svi ćemo pevati na stadionu i nositi štafetu. (Ah, da, i samo da se već jednom zaustavi više i taj tviter.)

No, kao što je davno primetio Duško Radović, ljubav je bolest, ali nije prelazna – možete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga nećete zaraziti ljubavlju. A tek mu nećete preneti ljubavni virus pretnjama i strahom, kao što ova vlast radi.

A kad već ne može da nas zarazi ljubavlju prema sebi, može barem da nas vakciniše protiv mogućnosti da zavolimo nekog drugog, a onda, ako i dođe do probijanja vakcine – da nas izleči od ljubavi prema tom drugom.

Masovna vakcinacija obavlja se po štampanim tabloidima i TV pričaonicama u kojima se besomučno (sa besom u izvođenju, a mučno za čitanje i gledanje) opanjkava svako opoziciono mišljenje i postojanje, dok su za lečenje, posebno onih koji javno protestuju (vojni i policijski sindikati, studenti, radnici pošte…) zadužena i tužilaštva i sudovi.

Međutim, u društvu u kojem se neki opiru čak i neophodnoj vakcinaciji, kako očekivati da neće biti i onih koji odbijaju političku vakcinu?

Za pojavu ovih prvih ministar zdravlja je optužio neimenovane farmaceutske kompanije ”koje posle prodaju lekove protiv malih boginja” (lekove koji ni ne postoje!) dok je za pojavu ovih drugih optuženo više imenovanih lica i organizacija. Ali, iako se oba antivakserska lobija optužuju za istu stvar, izgleda da im se delovanje ne zamera podjednako.

Naime, dok su ovi prvi odbijanjem vakcinacije krivi ”samo” za širenje malih boginja, ovi drugi, odbijanjem da budu vakcinisani protiv opozicionih stavova, šire pošast – malih bogova. Koji žele da smene ovog velikog. A to je već neoprostiva jeres.

Peščanik.net, 27.11.2017.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)