Srbija je suočena sa „obojenom revolucijom“! Ovu tvrdnju, karakterističnu za aktuelnu političku situaciju, kao mantru ponavljaju predstavnici vlasti na svim nivoima. I šta god da pod tom sintagmom stvarno podrazumevaju, prikazuju je kao pretnju nasilnim prevratom koji „neko spolja“ finansijski i logistički podržava.
Iako to nije potkrepljeno ni jednim iole ozbiljnim dokazom, ipak predstavlja instrument manipulisanja javnim mnjenjem koji ne treba potcenjivati. Prema nekim istraživanjima javnog mnjenja, više od trećine građana veruje da su studentski protesti pokušaj „obojene revolucije“. To jeste manjina, ali izražena u potencijalnom broju birača, ona je itekako relevantna. Ali istraživanja su pokazala i da većina građana podržava studentske proteste i zahteve. Optužbe da pola ili više građana podržava nekakvu „obojenu revoluciju“, da u korist stranih interesa radi protiv sopstvene države i nasrće na njen ustavni poredak, valjda je to očigledno, apsurdne su. Iako ipak kod značajnog dela građana „prolaze“, vrlo je važno da se manipulisanje javnošću zaustavi.
Poruke studenata u protestu morale bi na korektan, jasan način biti predstavljene svima. To pogotovo važi za njihov poslednji zahtev – da se raspusti skupština i održe vanredni parlamentarni izbori. Jer, ako nešto potpuno pobija sve optužbe da je u pitanju „obojena revolucija“, bilo kakav nasilni prevrat, bilo šta što je u suprotnosti sa demokratskom smenom vlasti na izborima, onda je to upravo zahtev da se sprovedu izbori. Revolucije ne traže izbore, izbori nikad nisu instrumenti revolucija.
Ali vlast, bar za sada, odbija da tu očiglednu istinu prihvati. Nastavlja sa mantrom o „obojenoj revoluciji“ a zahtev za izbore odbija, mada nije u stanju da navede ni jedan dobar razlog za to, osim da će izbore „dati“ ali onda „kad im bude vreme“.
U uporednoj praksi poznata su dva glavna razloga za vanredne izbore. U normalnim prilikama najčešći razlog je nemogućnost da se nakon sprovedenih redovnih parlamentarnih izbora izabere vlada jer izabrani poslanici ne mogu da formiraju potrebnu većinu. Drugi razlog je poremećaj odnosa između već postojeće vlade i skupštine koji, pogotovo u slučaju koalicionih vlada, može dovesti do toga da vlada izgubi poverenje većine, pa izbori ostanu jedini način da birači odluče o tome ko ima potreban legitimitet.
U Srbiji su zbog tih razloga, zbog gubitka podrške Vladi ili razlaza vladajućih koalicija i ranije raspuštane skupštine i održavani vanredni izbori, na primer 2003, 2007. i 2008. godine. Ali od dolaska aktuelne vlasti uspostavljena je bitno drugačija praksa. Glavni, zapravo jedini razlog zbog kog su se u Srbiji sprovodili vanredni izbori postao je interes vlasti i oni su održavani onda kada je sa stanovišta svog interesa vlast to smatrala oportunim, a ne zato jer je bilo potrebno, odnosno nužno. Činjenice to jasno govore. Kad je raspisala vanredne izbore 2014. za to nije bilo potrebe, vlast je imala neveliku ali ipak čvrstu većinu u skupštini – 129 od 250 poslanika. Raspisala je vanredne izbore i 2016. mada je imala čak 203 poslanika, pa onda i 2022. kada je imala „severnokorejsku“ većinu – 230 poslanika! I konačno 2023. sa 151 poslanikom.
A tokom šest meseci neprekidnih studentskih i građanskih protesta došlo je i do pada Vlade i formiranja nove Vlade, bez parlamentarnih izbora. Vlast koja je više puta raspisivala vanredne parlamentarne izbore i nepotrebno trošila desetine miliona evra poreskih obveznika isključivo u svom interesu, morala bi – dužna je – da razume da joj okolnosti nalažu da u interesu celog društva na vanrednim izborima proveri svoj legitimitet.
Mogla bi tako dati smisao svojim rečima, koje su u obrazloženom predlogu Vlade za raspuštanje skupštine i raspisivanje vanrednih izbora 2023. bile samo obične floskule:
„Održavanje novih parlamentarnih izbora u postojećim okolnostima obezbedilo bi viši stepen demokratičnosti, smanjenje tenzija koje se stvaraju između suprotstavljenih opcija u društvu, odbacivanje isključivosti i govora mržnje i afirmisanje prava na slobodno iznošenje mišljenja i stavova o određenim političkim, ekonomskim i drugim pitanjima, uključujući i dalju afirmaciju evropskih vrednosti.
Vlada je, polazeći pre svega od ovog zahteva opozicije, zauzela stav da bi sprovođenje izbornog procesa, kao jednog od osnovnih postulata demokratskog društva, bilo dobra prilika da se preispita politička snaga argumenata, dosadašnjih učinaka i planova svih činilaca na političkoj sceni i da se građanima omogući da slobodno iskažu svoju volju u kom pravcu Republika Srbija treba da se kreće.“
Ako vlast umesto toga bira da nastavi zaluđivanje i zastrašivanje građana „obojenom revolucijom“ i da primenjuje sve grublju silu prema oponentima, ona definitivno preuzima potpunu odgovornost za ubrzano antagonizovanje i inače duboko podeljenog društva sa posledicama koje mogu biti i tragične.
Peščanik.net, 02.06.2025.
NADSTREŠNICA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Glasno ćutanje ministra pravde - 18/07/2025
- The Antithesis of a Normal Society - 16/07/2025
- Antipod normalnog društva - 12/07/2025
