Sloboda govora se u Srbiji tumači upravo onako kako odgovara situaciji. Država koja svoje licemerje prema građanskom društvu pokazuje iz dana u dan, još jednom je pokazala svoju suštinsku nemoć u zaštiti sopstvenog pravnog i ustavnog poretka. Kada je Peščanik bio napadnut samo zato što se nekima nisu dopadali stavovi koji se iznose u emisiji, država je ćutala. Kada se na Pravnom fakultetu održavaju tribine o navodnom oslobođenju Srebrenice, država kaže da svako ima pravo na slobodu govora. A juče sam najzad uspeo da se uverim da određeni delovi državnog aparata ne rade ništa kako bi dokazali da je Srbija pravna država, koja deli evropske vrednosti i civilizacijske tekovine 21. veka. Tako smo uspeli da vidimo glavnog sekretara Obraza, Mladena Obradovića kako na beskrupulozan način vređa građanke i građane Srbije, uključujući i samog državnog sekretara u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

Tokom dvadeset minuta neprekidnog zgražavanja, nisam mogao da poverujem da je moguće da neko na svoju internet stranicu postavi načela koja se ne razlikuju značajno od načela koja je Hitler promovisao u Nemačkoj tridesetih godina prošlog veka, kada je Zakonom o zaštiti nemačke krvi izopštio sve one koji nisu arijevski Nemci, iako ova paralela srećom nije dobila svoje otelotvorenje u praktičnom delovanju. Danas u Srbiji postoji kao registrovana organizacija Obraz, koja svojim načelima promoviše versku, nacionalnu i rasnu netrpeljivost i poziva na linč političkih neistomišljenika, nacionalnih manjina koje nazivaju Šiptarima ili Ciganima, seksualnih manjina koje nazivaju pederima. Na sve to su upozoravali istaknuti stručnjaci u oblasti ljudskih prava. I svu tu diskriminaciju zastupaju oni kojima su uzori Njegoš, vladika Nikolaj Velimirović ili sveti Sava, u ime pravoslavlja, koje treba zaštititi od svih onih koji su “skrenuli sa Božijeg puta”. Antisemitska terminologija, društveno delovanje kojim se građanke i građani Srbije dele na one koji su prvorazredni i drugorazredni građani, za državu Srbiju (sa izuzetkom Ministarstva za ljudska i manjinska prava) ne predstavljaju aktivnosti koje su više nego dovoljan razlog da se organizacija zabrani. Ustavni sud Srbije još uvek nije odlučio o tome da se ova organizacija, koju je još Koštuničin kabinet preko Ministarstva unutrašnjih poslova označio kao klero-fašističku, zabrani. Vlada Srbije je tek prošle nedelje usvojila antidiskriminacioni zakon, iako on već godinama stoji u skupštinskoj proceduri, predložen od strane LDP-a.

Veoma sam zabrinut zbog toga što su upravo pojedini mediji ti koji daju dovoljno prostora ovakvim organizacijama i ljudima koji promovišu vrednosti koje je nezamislivo promovisati u savremenoj Evropi. Ne postoji država u Evropi u kojoj možete otići na nacionalnu televiziju i svoje vreme koristiti za ubeđivanje auditorijuma kako nepodobne treba upodobiti ili će se dogoditi kazna, istrebljenje ili fizička likvidacija. Takve stvari se ne smeju čak ni insinuirati. U Srbiji 2009. godine, izvesni Mladen Obradović, dobio je prostor na nacionalnoj televiziji da nas ubedi u to kako je jedino ispravno srpstvo ono pravoslavno, kako oni koji nisu Srbi jesu građani drugog reda, a kako su seksualne manjine bolesnici koje treba lečiti ili ih se treba rešiti. To je upravo ono što u takozvanoj hrišćanskoj pravoslavnoj formi piše na sajtu dotične organizacije.

Ne iznenađuje me što je Srpska pravoslavna crkva oćutala gomilu gluposti koja je izneta u medijima. Ako je crkvi ideal širenje hrišćanskih vrednosti, ona je dužna da zaštiti svetost života svih, a ne samo podobnih ili pravoslavnih; ali, važno je da se crkva oglasila povodom Statuta Vojvodine.

Država pokazuje svoju nemoć ili nezainteresovanost da izađe na kraj sa pojavom organizacija poput Obraza. Njima ne treba davati publicitet, ne treba ih pozivati da gostuju u medijima, upravo zato da time ne bi bili legitimisani kao sastavni deo društvenog i političkog života u Srbiji. Vlast mora da donese što pre antidiskriminacioni zakon, kojim mora biti regulisano šta je protivzakonito delovanje neke organizacije. Ovaj zakon mora biti donet i zbog toga što se skandali poput onog nedavnog u Centru Sava ne smeju ponoviti. Sve to, ipak, i dalje neće garantovati jednakopravnost u Srbiji, sve dok se ne izgradi takav model političke kulture koji neguje i štiti građanski identitet i prava svakog pojedinca, a dovodi do javne osude svih organizacija ili pojedinaca koji nas kao u kakvoj Orvelovoj Životinjskoj farmi dele na jednake i jednakije.

 
Autor je član Saveta za evropske integracije iz LDP-a

Peščanik.net, 01.03.2009.

Leave a Reply