“Kao određena faza u razvitku nacionalnog mišljenja kosovski mit je bio istorijski neophodan. Ali kao trajno stanje duha, vidovdanski mit može biti koban za ljude koji nisu u stanju da se iščupaju iz njegovih pseudomitskih i pseudoistorijskih mreža. U njima, za razliku od pesnika i nacionalnih ideologa iz epohe romantizma, savremena misao i duh čovekov može doživeti novo Kosovo – intelektualni i etički poraz”.
M. Popović: “Vidovdan i časni krst”

Kada se ova studija pojavila daleke 1976. godine podigla se bila bura protesta koja nije dolazila samo iz Crkve – manje iz Crkve začudo – već od komunista koji su bili na vlasti. Taj fenomen nije ispitan. Komunisti su već pokazivali znake nekog diskretnog svetosavlja. Nekoliko godina iza toga započeli su nacionalističku “igru” bez granica i stigli smo gde smo sada. Osamdesetih godina sve je bilo jasno a jasno je bilo – ne mnogima istina – i šta je profesor BU rekao u studiji. Nekima ni danas to ne ide u glavu ali – sada nemamo ni Kosovo ni EU kojoj navodno težimo.

Ostavimo studiju i njene teze, ali to gde smo i kako smo, upravo poslednjih meseci nas ne ostavlja na miru.

Nakon posete A. Merkel sve je jasnije o čemu se radi, ali mitomanije ima na pretek. Niko nema hrabrosti da kaže da je to na Kosovu realnost, i dalje se živi u mitu i od mita – i od narodne epske pesme. Od toga se pravi i spoljna i unutrašnja politika. Još manje se neko seća kako su velike sile definisale nezavisnost Kosova – to je “nadgledana nezavisnost” i ništa drugo. Da je bilo pameti da se na vreme uključimo u evropske tokove i integracije mogla je i Srbija biti u situaciji da nadgleda kosovsku nezavisnost. Ali nama je državna pamet problem – danas nemamo ni Kosovo ni Evropu. Da je bilo kako nije bilo, drugačije bi bilo, ali je bilo kako je bilo i još uvek nam tako biva – ni jedno ni drugo nemamo. Sumnje nema da najviše “zasluga” za to ima legendarni ministar inostranih poslova Vuk J. koji će po tome biti upamćen: on je svuda, najčešće u Patrijaršiji, i tamo je bio kada je moskovski crkveno-državni velmoža Ilarion pohodio Beograd da nam proda novo pakovanje kosovske magle u tetrapaku pod nekom ruskom nalepnicom. Vratio se sa Kariba i lobirao je za nepriznavanje kosovske nezavisnosti – i sve su karipske zemlje odmah priznale Kosovo. Strah je od sledeće njegove posete. Tako biva kada se politika vodi besedama u desetercu i izanđalim epskim sloganima. Nisu naravno manje ni zasluge doktora K. koji u svojim spisima – pored veličanja D. Ljotića – prodaje dosta magle kosovske u sopstvenom tetrapaku. Umesto da i Srbija kao država nadgleda kosovsku nezavisnost – nas nadgledaju i vide svaki naš snajper i svaku našu glupost u kojoj ne posustajemo.

Otuda onaj moto na početku ovog tužnog zapisa vredi samo onima koji čitaju i koji misle. Neće mit i poezija na Kosovu “pobediti istoriju” jer će biti – i već je – drugačije. I sve će otići u dim i u maglu kao Markova strela – “Ode strela i ne zgodi cilja”. Ono profesorovo proročanstvo – uzeto ovde kao moto – već se ispunilo.

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 30.08.2011.

VIDOVDAN

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)

Author: Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.