Umrla je Biljana Kovačević-Vučo, antiratna aktivistkinja, borac za ljudska prava i modernu Srbiju. Tokom devedesetih Biljana je, uz Natašu Kandić, Sonju Biserko, Borku Pavićević i Vesnu Pešić, kao jedna od “beogradskih veštica” bila pod neprekidnom medijskom i sudskom harangom, koja se nastavila i posle 2000.

1997. osnovala je Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava, koji je u javnosti poznat po odbrani Parade ponosa, prava Roma, progonjenih novinara i javnih ličnosti (Željko Bodrožić, Biljana Srbljanović, Vladimir Beba Popović), inicijativi da se 11. juli proglasi Danom sećanja na Srebrenicu…

YUCOM je pokrenuo nekoliko zakonodavnih inicijativa, uključujući inicijativu (1998) za ocenu ustavnosti tzv. Šešeljevog Zakona o javnom informisanju. U leto 1999. YUCOM je inicirao kampanju za amnestiju vojnih dezertera i političkih osuđenika, 2001. kampanju protiv seksualnog uznemiravanja (Ljiljana Nestorović/Vuk Obradović), a 2002. građansku zakonodavnu inicijativu za prava manjina i za donošenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

U svojoj ediciji Javni dosijei, YUCOM je objavio knjige: Vojislav Koštunica, jedna karijera, Željko Cvijanović, novinar u civilu i Slučaj službenika Aleksandra Tijanića, koja je po neobičnoj presudi Vrhovnog suda Srbije zabranjena.

Komitet pravnika i Helsinški odbor su 1. aprila 2009. podneli krivičnu prijavu Okružnom javnom tužiocu u Beogradu protiv Dobrice Ćosića zbog krivičnih dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Biljana Kovačević-Vučo je svih ovih godina bila redovna sagovornica Peščanika. Poslednji put smo razgovarale za emisiju 27. novembra 2009.

Podforum Peščanika na sajtu B92: gostovanje Biljane Kovačević-Vučo.

Peščanik.net, 20.04.2010.