Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Kako je krenulo, odoše svi članovi SNS-a u tamnicu. A kad ih više ne bude, Vučić će napraviti pokret s novim članovima, kandidatima za tamnicu. To je kao u igrama na sreću – svako ko igra, pomisli: ja sam taj. Samo što ovde svako ko krade, misli – neće baš mene. Hoće, hoće, samo ako se studenti ne umore.

Dobro, preterujem. Nisu baš svi završili u zatvoru. Nije ni većina. Ali jeste jedan nezanemarljiv procenat takozvanog srednjeg ešalona stranke. Mi smo pomislili, opametiće se ostali, zašto bi žrtvovali svoju slobodu za nekažnjivost (svog) gospodara. Samo što nije tako: evo, gledajte, u Novom Sadu izabran ko od šale novi gradonačelnik. A u V beogradsku gimnaziju stigla nova direktorka.

Nešto razmišljam, možda ih drogiraju. Možda rade na njima eksperimente sa psihoaktivnim supstancama. Što onda kod njih stvara jaz između stvarnosti i njihove slike takozvane stvarnosti. Ili ih drže izolovane u nekom magacinu, bez dodira sa spoljnim svetom, i odatle ih izvlače po potrebi. A oni samo ponavljaju, nastavićemo tamo gde su stali naši prethodnici – i pravo u zatvor.

Ko je čitao Philipa K. Dicka, tačno zna o čemu govorim. Samo što je Dick pisao naučnu fantastiku, a mi je živimo. Dobro, ne baš fantastiku, i nimalo naučnu, više je to neka košmarna fantazija.

Mi smo se nadali, sad kad krenu da hapse svoje, odoše dođavola. Ali, oni se ponašaju kao članovi sekte. Dobro, SNS nikada i nije bio stranka. Od ideologije i programa tu nikada nije bilo ničega, osim ako krađu, proneveru, kršenje zakona, jednom rečju – kriminal, ne vidim kao njihov program. A trebalo bi da vidimo, baš tako.

Ceo Dickov roman „Ubik“ stoji na genijalnoj premisi da u mrtvom telu još ima misli. I ne samo da ih ima, nego mrtva tela mogu tim mislima da komuniciraju između sebe, dogovaraju se, pokušaju da utvrde gde se nalaze. To je zaplet romana, mrtva tela razmenjujući podatke i misli treba da zaključe da su – mrtva.

Dobro, kakve to veze ima s nama? Pogledajte našu vladu. Ona je politički i tehnički mrtva, zar ne? I jeste i nije. Mi znamo da jeste. Brnabić misli da nije, dok joj „smrt“ ne potvrdi skupština. U stvarnom svetu, smrt je smrt, bez obzira da li ju je neko potvrdio ili ne. U političkoj stvarnosti, kada predsednik vlade da ostavku, vlada je u komi, da to tako kažemo. Ali, mi nemamo stvarnost nego košmar.

Tako naša vlada u komi podnosi zahteve skupštini i ako to ne bi smela da radi. A Brnabić kaže, s vladom je sve u redu dok ja ne kažem da nije. I odoše zakoni na glasanje. Kaže Brnabić, mnogo su važni ti zakoni, pa neće nas valjda „smrt“ sprečiti da ih donesemo. Među predlozima zakona našao se i zakon o visokom obrazovanju.

O tom zakonu se dugo pregovara. Vlade, barem dve, odlagale su da ga uobliče u dogovoru s univerzitetima. I sad su ga naprasno, posthumno, sklopili i pod hitno ga šalju u skupštinu. Kažu, to je ispunjenje četvrtog zahteva studenata. I kao, sad je to to, nema više. Sve smo ispunili. Ali, evo u čemu je stvar: svi zahtevi studenata kao potku imaju rad institucija. A zahtevi se tobože ispunjavaju tako što se nemilosrdno gaze institucije.

Recimo, neka bude da se predlogom zakona, kada se usvoji, ispunio četvrti zahtev. Ali, ispunio se tako što su potpuno obesmišljene institucije vlade i skupštine. I hajde sad – je li zahtev ispunjen ili nije? Koliko god da je bio genijalan pisac, a bio je, Dick u svojoj prozi nije dobacivao ni blizu ove naše košmarne stvarnosti.

Pustimo predlog zakona, okrenimo se novoj direktorki V gimnazije. U trenutku kada očigledno nemamo vladu, i kada je ministarstvo prosvete, živo ili mrtvo, svejedno, ostalo bez ikakve moći da sprovede svoje odluke, ta osoba pristaje da po rešenju tog ministarstva bude direktorka. Mogao je neko da je pita – a kako ste tačno zamislili da budete direktorka u ovoj situaciji?

I, ne treba sumnjati, dobio bi odgovor. Kao Dickovi junaci, ovi naši karakteri izgovaraju naučene rečenice kao da se oko njih baš ništa ne događa. Pogledajte samu ministarku, ona izgovara stvari kao da živi na Marsu. I stalno obećava kako će evo sad, odmah, sve biti u redu, sve će se vratiti na staro; a obrazovni sistem se u njenim rukama para u froncle. I nema veze. Dok jednom ne shvati… kao oni Dickovi junaci.

Dobro, pustimo i direktorku i ministarku, uzmimo novog gradonačelnika Novog Sada. Izabrali ga, a on kaže – čast je ići stopama mojih prethodnika. Gradonačelnika Kraljeva samo par dana ranije sugrađani zasuli jajima, ali njemu je čast. Dobro, kakve veze Kraljevčanin ima s Novosađaninom, osim što su iz iste stranke, pomislio bi neko. Neka bude da nema nikakve, ali dok ovaj Novosađanin priča o časti, pred zgradom ga štiti policija zasuta brašnom i, takođe, jajima. Njemu je čast.

Pod dvojicom njegovih prethodnika 15 žitelja Novog Sada je izgubilo život. Njemu je čast. Treba to imati na umu. Kad se pogledaju novi gradonačelnik i nova direktorka, odmah se vidi – to nisu neki dobroćudni, pomirljivi ljudi. To su tvrdokorni novoradikali. Vlast se tobože povlači i pravi ustupke, ali na pozicije dovodi ljude spremne na nove sukobe.

Zato je možda previše dobronamerno postavljati tim vlastima bilo kakve zahteve i ostavljati im prostor da se migolje. Oni su politički već mrtvi, a bavljenje zahtevima ih zapravo održava u (prividu) života. Kao kod Dicka: košmar.

Peščanik.net, 25.02.2025.

NADSTREŠNICA
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).