ljudi na livadi

Foto: Slavica Miletić

Ovde se izlažu rezultati istraživanja o radu studentskih parlamenata. Zanimalo nas je da utvrdimo da li postoji demokratski deficit u predstavničkim telima studenata i ako postoji koji su razlozi za to. S obzirom na ograničene resurse kojima smo raspolagali, nismo istraživali i druge predstavničke institucije poput nacionalnog parlamenta, na primer. Ipak, verujemo da će čitaoci primetiti da nefunkcionalna predstavnička tela kako nacionalna tako i, u ovom konkretnom slučaju, studentska imaju isti izvor demokratskog deficita. Naše istraživanje pokazuje da taj deficit proizlazi iz sledećih slabosti: 1) nejasna, diskriminatorna i kontradiktorna zakonska osnova; 2) loše definisane nadležnosti studentskih parlamenata; 3) loša komunikacija između studenata i njihovih predstavnika. Za kratkim teorijskim uvodom sledi pet odeljaka u kojima ćemo opisati istraživanje, predstaviti rezultate i ponuditi zaključke.

Teorijski uvod

Danas se institucije u Srbiji opisuju rečima „otete“, „otuđene“ ili „neefikasne“. Šta nam je to oduzeto i zašto su nam uopšte potrebne dobre institucije te kako da znamo da su one dobre? Kada neka institucija ispunjava dobro postavljeni cilj za svoje postojanje i kada zajednica jasno prepoznaje tu njenu ulogu u društvu, možemo reći da je dobra. Dobre institucije su nam potrebne jer štite zajednički interes i formiraju ponašanje važno za održavanje pristojne zajednice.

Institucija se sastoji u određenom skupu pravila i treba da ima jasno postavljeni cilj. Da bi se cilj ispunio, neophodno je da se svi akteri unutar institucije ponašaju u skladu sa ulogama koje im ona dodeljuje. Samo institucionalno okruženje sastoji se od „normativnih, regulativnih i kulturno-kognitivnih elemenata“.1 Pošto se u ovom tekstu bavimo studentskim parlamentom, svaki od navedenih elemenata objasnićemo na tom primeru. Normativni element čine razni standardi, poput međusobnog uvažavanja predstavnika studenata, odgovornosti za donete odluke, poštovanja propisanih pravila i slično. Regulativni element je zakonsko regulisanje institucije: u ovom konkretnom slučaju to su Zakon o visokom obrazovanju, Statut univerziteta u Beogradu, kao i ostala podzakonska akta. Kulturno-kognitivni element odnosi se na određena verovanja, vrednosti i očekivanja koji se vezuju za instituciju. U slučaju studentskog parlamenta, možemo govoriti o verovanju studenata u mogućnost parlamenta da rešava studentske probleme, kao i o percepciji samih predstavnika o njihovoj ulozi. Ako su u međusobnoj saglasnosti treba očekivati da elementi institucionalnog okruženja proizvode poželjno ponašanje koje je „stabilno, vredno i ponavlja se“.2

Opis istraživanja

Studentski parlament uveden je Zakonom o visokom obrazovanju 2005. godine.3 Tim zakonom propisan mu je cilj da štiti prava i interese studenata. To je najbitnija predstavnička institucija studenata koja se formira na neposrednim izborima i ključna je za komunikaciju između profesora, uprave i studenata, te učestvuje u radu različitih fakultetskih i univerzitetskih organa. Studentski parlamenti, zajedno sa učeničkim parlamentima, praktično su prve institucije u kojima se mladi ljudi neposredno susreću sa demokratskim procedurama i elementima predstavničke demokratije. Kako studenti, kao članovi univerzitetske zajednice, imaju mogućnost da demokratski izaberu svoje predstavnike i preko njih utiču na odluke koje se tiču čitave njihove, dakle univerzitetske zajednice, možemo reći da studentski parlamenti imaju potencijal da studente uče demokratiji i razvijaju kod njih demokratske vrednosti i privrženosti. Da bi taj potencijal bio realizovan, neophodno je da institucija studentskog parlamenta bude funkcionalna. Ako nije tako, postoji mogućnost da se kod članova zajednice razvije nepoverenje u samu demokratiju. Mada su studenti članovi ove zajednice samo privremeno, prakse sa kojima dolaze u kontakt formiraju kod njih određeno iskustvo sa institucijama, politikom i demokratijom.

Istraživanje koje se prezentuje u ovom radu obavili smo sa studentskim predstavnicama na Univerzitetu u Beogradu. Pored toga, analizirali smo i pravne akte kojima se definišu studentski parlamenti. Istraživanje smo sproveli u decembru 2018. i januaru 2019. godine. Uradili smo intervjue sa studentskim predstavnicima, članovima parlamenata sa 9 fakulteta i parlamenta Univerziteta u Beogradu.4 Svi intervjuisani predstavnici imali su određene funkcije u parlamentu. Univerzitet obuhvata 31 fakultet i oni su podeljeni u 4 grupacije: društveno-humanističku, tehničko-tehnološku, prirodno-matematičku i medicinsku. Fakulteti su birani tako da budu obuhvaćene sve četiri grupacije sa barem dva predstavnika iz svake. Ispitanicima je u okviru intervjua postavljeno 18 pitanja koja smo podelili u tri kategorije. Prva se tiče procedura kojima se parlament konstituiše, tj. pitanja u vezi sa izborima, sednicama, načinima donošenja odluka i slično. U drugoj su pitanja o aktivnostima i nadležnostima parlamenta. Treća se odnosi na komunikaciju između studentskih predstavnika i studenata.

Istraživanje je pokazalo da studentski parlamenti ne koriste svoj potencijal da promovišu i podupiru demokratske vrednosti. Kontradiktoran zakonski okvir i neprecizno definisanje nadležnosti studentskog parlamenta onemogućavaju da se uspostavi jasan skup pravila za rad te institucije. Tako se otvara prostor za tumačenje pravnih akata po volji izabranih predstavnika koji imaju moć i nadležnost da ih tumače. Uloga institucije je da stabilizuje ponašanje socijalnih aktera. Ako akteri ne znaju šta da očekuju od institucije, jer ona radi arbitrarno, nije moguće stabilizovati ponašanje, a sama institucija postaje nefunkcionalna. Nefunkcionalne institucije koje imaju demokratski potencijal proizvode sumnju u našu mogućnost da donosimo ili utičemo na odluke koje nas se tiču i tako podrivaju demokratski poredak čineći ga nepoželjnim.

Mi nemamo izbore i nikada ih nismo imali na ovom fakultetu

Da bi jedno predstavničko telo u nekoj zajednici bilo demokratsko, pravo da se bira i bude biran mora biti garantovano svim članovima zajednice – u ovom konkretnom slučaju: svim studentima. To pravo, međutim, ne dele svi studenti Univerziteta u Beogradu. Na jednom od fakulteta Poslovnik o radu ovo pravo garantuje samo studentima koji imaju državljanstvo Republike Srbije. Ista diskriminatorna norma javlja se i u Pravilniku o radu i organizaciji Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu.5 Ograničenja izbornih prava studenata nisu u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, kao ni sa Statutom Univerziteta u Beogradu. Studentski parlament je organ čija je osnovna uloga da zastupa sve studente na visokoškolskoj ustanovi na kojoj se parlament formira. Stoga je nejasno zašto svi studenti nemaju ista prava.

Najveći raskoraci u zakonskom okviru javljaju su pri definisanju načina kandidovanja i broja članova parlamenta. Ilustrovaćemo to sa dva primera. U Pravilniku o vanrednim izborima na jednom od fakulteta piše da kandidat za Studentski parlament „mora biti član liste za izbore“. U istom aktu, međutim, stoji i da se na izborima „glasa za pojedinačne kandidate, a ne za liste“. Nejasnoće se produbljuju: u nastavku stoji da se glasanje „vrši zaokruživanjem broja ispred izborne liste na glasačkom listiću“, kao i da su izabrani oni „kandidati koji dobiju najveći broj glasova od studenta koji su glasali“.

Drugi primer pokazuje neusklađenosti u vezi sa brojem studentskih predstavnika u parlamentu. Statut jednog od fakulteta propisuje da u studentski parlament ulazi 21 član. U Pravilniku o radu studentskog parlamenta istog fakulteta piše da je broj studentskih predstavnika 23. Iz intervjua smo saznali da je stvarni broj mesta rezervisanih za studentske predstavnike 24, kao i da je u trenutnom sazivu svega 18 verifikovanih mandata. Pored toga, na tri od devet fakulteta broj članova studentskog parlamenta nije naveden ni u jednom pravnom aktu.

Neusklađenosti u dokumentima postoje i kada se definišu uslovi neophodni za kandidaturu. Na svega tri fakulteta pravnim aktima je propisano da kandidat mora priložiti određeni broj studentskih potpisa. Na jednom od ova tri fakulteta, broj neophodnih potpisa koji se prilaže uz kandidaturu je različito određen u različitim dokumentima.

U Pravilniku o radu studentskog parlamenta piše da se lista podnosi „uz potpis najmanje 30 studenata fakulteta“, a u Odluci o raspisivanju izbora za Studentski parlament za školsku 2018/2019. godinu stoji da se lista podnosi „uz potpise najmanje 150 studenata Fakulteta“.

Na najvećem broju fakulteta propisano je da studentski parlamenti odluke donose većinskim glasanjem. Istraživanje je pokazalo da deo studentskih predstavnika ne razume proceduru većinskog glasanja. Tako predsednik jednog od parlamenata kaže: „Uglavnom nema glasanja. Ja nešto predložim, a potom pitam ostale da li se slažu. Nikada se nije desilo da je neko protiv. U stvari, to možda i jeste glasanje.“ Većinsko odlučivanje je verovatno jedna od ključnih demokratskih odlika. Zbunjuje kada je studentski predstavnici ne poznaju i ne razumeju.

U suštini, parlament nema puno obaveza

Nadležnosti studentskih parlamenta bliže su određene statutima univerziteta i fakulteta. Većina statuta sadrži između 14 i 16 stavova u okviru člana koji definiše nadležnosti. Dva statuta nadležnosti definišu redukovano, a u jednom se uopšte ne spominju. Tamo gde su naznačene, aktivnosti i nadležnosti studentskih parlamenata možemo podeliti u četiri grupe: 1) organizacija rada parlamenta; 2) aktivnosti koje se tiču studentskog predstavljanja, poput izbora studentskih delegata u tela i organe visokoškolske ustanove; 3) aktivnosti u vezi sa nastavom kao što su ocenjivanje kvaliteta nastave, unapređivanje studentskog standarda i slično; 4) vannastavne aktivnosti studenata.

Studentski predstavnci na različite načine vide ulogu parlamenta. Većina smatra da parlament treba da brani interese i prava studenata. Problem sa takvom ulogom parlamenta jeste u tome što ne znamo šta su interesi studenata, da li su oni jedinstveni i ko o njima odlučuje. Neki od predstavnika su naveli da je uloga parlamenta predstavljanje studenata pred upravom fakulteta. Manji deo ispitanika doživljava studentski parlament kao servis studenata: mesto gde studenti mogu da se obrate za potrebne informacije i pomoć. Očigledno je da ni samim studentskim predstavnicima nije jasno koja je tačno uloga parlamenta. Zbog toga dolazi do nesporazuma između studenata i njihovih predstavnika.

Većina studentskih parlamenata ima nadležnost da se bavi određenim nastavnim aktivnostima. To se u praksi ipak ne dešava. Kako bi opravdali svoje postojanje, studentski predstavnici okreću se vannastavnim aktivnostima ili aktivnostima koje nisu u njihovoj nadležnosti. Jedna od takvih aktivnosti je sređivanje dokumenata neophodnih za upis studenata na studijsku godinu, što je deo posla studentske službe. Vannastavne aktivnosti se uglavnom svode na humanitarne akcije koje se ne tiču ostvarivanja prava i zaštite interesa studenata. Ne tvrdimo da su te akcije same po sebi loše, ali ne vidimo zašto se time bave izabrani predstavnici, a ne grupa samoorganizovanih studenata.

Interesi studenata mogu biti različiti. Da bismo ih odredili, istraživali smo zahteve koje studenti upućuju parlamentu. Oni od parlamenta najčešće očekuju da im obezbede bolje uslove za studiranje. Na primer, traže kalendar aktivnosti koji je prilagođen studentskim, a ne profesorskim potrebama. Studenti od parlamenta zahtevaju da utiče na smanjenje školarina i troškova studiranja. Aktivnosti parlamenata u vezi sa ovim pitanjima svode se na pomoć u pisanju molbi fakultetu. Niko od naših sagovornika nije pomenuo da se parlamenti ovim problemom bave kontinuirano i sistematski: oni se time bave nasumično, od slučaja do slučaja. Slično važi i za ostale aktivnosti u vezi sa nastavom. Pored toga što se ovim problemima ne bave aktivno, studentski parlamenti obično o njima ni ne raspravljaju na sednicama. Stoga se s pravom postavlja pitanje o razlozima za postojanje parlamenta. U vezi sa tim, jedna studentska predstavnica kaže: „Uglavnom nas smatraju kao da smo neki lopovi i da radimo samo za sebe, a ja stvarno da radim samo za sebe završila bih faks pre dve godine, ne bih ga produžila ovoliko“.

Vi ne radite ništa za nas

Studentski parlamenti su veza između studenata, profesora i uprave fakulteta. Analizom obima i sadržaja komunikacije utvrdilo smo da je ona uglavnom jednosmerno prenošenje obaveštenja. Način komuniciranja studenata i njihovih predstavnika nije uređen nijednim aktom, tako da je parlamenti sprovode arbitrarno. Studentski parlamenti u najvećem broju slučajeva na različitim društvenim platformama objavljuju novosti za koje predstavnici po svojoj slobodnoj proceni veruju da su relevantne za studente. To znači da se studenti informišu, ali to nije kvalitetna komunikacija, jer nije ustaljena i jasno regulisana. U većini slučajeva ona je periodična i javlja se samo u trenucima studentskog nezadovoljstva, što utiče na evaluaciju rada parlamenta. Najčešće se kritike na rad parlamenta postavljaju na društvene platforme. Studenti retko razgovaraju sa svojim predstavnicima direktno, jer takav vid komunikacije ne prepoznaju kao opciju.

Pored toga, ima dobrih razloga da se tvrdi da studenti nisu ni upoznati sa nadležnostima studentskih predstavnika. Često se dešava da kritike upućene na račun rada parlamenta prekoračuju parlamentarna ovlašćenja, što je jedna od posledica loše komunikacije. Iz svega toga proističu maglovita očekivanja od ove predstavničke institucije, što opet vodi ka slaboj izlaznosti na izborima. S druge strane, angažovanost studentskih predstavnika koji nisu nosioci funkcija u parlamentu je slaba. Ovo smo skloni da objasnimo time što ni njima nije jasna njihova uloga. Neadekvatna komunikacija i nejasne nadležnosti parlamenta stvaraju kod studenata osećaj otuđenosti od institucije koja ih predstavlja. Stoga ne čudi što najčešća kritika upućena parlamentima glasi: „Vi ne radite ništa za nas“.

Oni misle da nešto mogu da promene

Parlament često oličava demokratiju. Ta institucija proistekla je iz potreba članova zajednice da posredno ili neposredno utiču na odluke koje ih se tiču. Studentski parlamenti su demokratska institucija u „akademskoj zajednici“ i kao takva ima kapacitet da studentima pruži određenu vrstu demokratskog iskustva i ojača veru u demokratski poredak. Međutim, šta se dešava ako je ovo iskustvo negativno, odnosno ako institucija ne funkcioniše?

Videli smo kako zakonska neusklađenost i nedefinisanost institucije studentskog parlamenta utiče na njegovu osnovnu ulogu. Ta institucija krši demokratske procedure na kojima se zasniva. U dokumentima koji je definišu sadržane su diskriminatorne norme koje blokiraju predstavljanje nekih grupa. Manjkavost zakonske uređenosti vidi se i u regulisanju nadležnosti parlamenata. U praksi to ne dovodi do formiranja očekivanih standarda institucije. Umesto toga, javljaju se i ponavljaju nepoželjni obrasci u radu parlamenta, poput male izlaznosti na izborima, slabog prisustva studenata otvorenim sednicama i aktivnosti koje ne doprinose ostvarivanju prava i zaštite interesa studenata. Sve navedeno otežava formiranje pozitivnih očekivanja kada je u pitanju funkcionisanje studentskog parlamenta.

Institucionalno ponašanje nije nužno određeno demokratskim karakterom, ali kada su u instituciju ugrađene demokratske procedure očekujemo da se njeno funkcionisanje vrednuje i time koliko se demokratski potencijal ostvaruje. Bez reorganizacije institucije studentskog parlamenta nemoguće je govoriti o realizaciji demokratskih potencijala koje ona poseduje. Verujemo da isto važi i za ostale demokratske institucije na višim nivoima u Srbiji.

Peščanik.net, 06.03.2019.

________________

  1. William R. Scott, Institutions and organizations (USA: SAGE Publications, 1995), 48.
  2. Mark Roberts i Vivian Lowndes, Why institutions matter (New Yourk, Palgrave Macmillan, 2013), 3.
  3. Narodna skupština RS, Zakon o visokom obrazovanju (Sl. Glasnik RS, br. 76/2005).
  4. Ovde namerno ne navodimo imena osoba koje smo intervjuisali, niti njihove afilijacije, pomoću kojih bi ih takođe bilo lako identifikovati. Fokus ovde nije na ličnostima, nego na načinu rada, konkretno – predstavljanja i zastupanja u studentskim parlamentima.
  5. Univerzitet u Beogradu, Pravilnik o radu i organizaciji Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu (Glasnik UB, br. 201/18).